| |     ћирилица | english  
Naslovna
Posetite Srbiju
SIEPA

 

   
 
Kontakt



                        

 Od 01.02.2021. godine takse za konzularne zahteve možete platiti isključivo bezgotovinski, na sledeći način:

- EC kartica (Electronic Cash Кarte)

- uplatom na račun GК RS Frankfurt 

Frankfurter Sparkasse, Frankfurt/Main

IBAN:  DE 93500502010200721925

SWIFT-BIC: HELADEF1822

svrha doznake: ime, prezime, konzularni zahtev (npr. pasoš, prijava rođenja deteta, otpust iz državljanstva...)

 

 Cenovnik konzularnih usluga 

Radno vreme konzulata 

Ponedeljak - petak: 8:00 – 16:00 časova

Rad sa strankama   

Ponedeljak - petak 8:30 - 13:00 časova.    

 Telefon:    + 4969 / 9043 - 6760                          

 Faks:        + 4969 / 433 - 149           

 E-mail:        info@gksrbfra.de

 Twitter:        @SRBinFrankfurt    

 Adresa
 Thueringer Strasse 3
 60316 Frankfurt am Main

Lokacija/Mapa

 

Termin za podnošenje zahteva za novu putnu ispravu možete zakazati preko i-mejla pasos@gksrbfra.de ili ličnim dolaskom u konzulat.

(Uz i-mejl molimo da priložite skeniranu prvu stranu pasoša sa podacima, karticu o regulisanom boravku, odnosno nalepnicu u pasošu, kao i vaš kontakt telefon).  

Zahtev za nove putne isprave u Generalnom konzulatu Republike Srbije u Frankfurtu mogu podneti samo državljani Republike Srbije koji imaju boravak na području pokrajina Hesen, Rainland Pfalc i Zarland.

Za preuzimanje pasoša nije potreban poseban termin.

                                                   
Informacije o statusu Vaših biometrijskih pasoša se nalaze na stranici Urađene biometrijske putne isprave u kategoriji Konzularne usluge

 

Za informacije o podnetim zahtevima molimo da se telefonskim putem obratite konzulatu  ponedeljkom, utorkom, četvrtkom i petkom u periodu od  13:00 do 16:00 časova, nakon završetka rada sa strankama.

 

                    Česta pitanja stranaka    

 

 
 
 
Vesti
VAŽNA OBAVEŠTENJA
 
Ulazak u SR Nemačku
 
Obaveštavamo naše građane o obaveznim merama (karantin, testiranje i prijavljivanje) shodno novim odlukama nemačke vlade: 
-Od 31. 12. 2020. godine, sva lica koja iz Republike Srbije vazdušnim ili drumskim  putem putuju u SR Nemačku, obavezna su da se najranije 48 sati pre polaska na put testiraju na prisustvo virusa Sars Covid-19. Prihvata se PSR test ili brzi antigenski test koji je urađen u referentnim laboratorijama Republike Srbije. 
 
- lica koja se vraćaju iz rizičnih područja (drugih zemalja kao i iz rizičnih područja u SR Nemačkoj) upućuju se na desetodnevnu samoizolaciju/karantin
 
-ko je bio u kontaktu sa zaraženom osobom, ima obavezu od 14 dana samoizolacije; ovu obavezu imaju i članovi istog domaćinstva zaražene osobe, uz mogućnost odlaska u hitne nabavke životnih namirnica 
 
-sva lica koja se vraćaju iz rizičnog područja u obavezi su da se prijave nadležnom zavodu za javno zdravlje (Gesundheitsamt)
 
- dozvoljena su javna okupljanja članova iz najviše dva domaćinstva, pri čemu maksimalan broj ne sme preći pet lica
 
-turistička putovanja i dalje nisu moguća, a noćenja u hotelima dozvoljena samo u sklopu neodložnih službenih/poslovnih putovanja
Napominjemo da svaka nemačka pokrajina ima zakonsko pravo da menja i donosi posebna pravila o suzbijanju pandemije COVID-19, te preporučujemo da se pre polaska na put državljani Republike Srbije obavezno informišu na zvaničnim pokrajinskim sajtovima. Кonkretne odredbe po pokrajinama mogu se naći na sledećem linku.
 
Putovanje u R. Srbiju

Ministar zdravlja Republike Srbije doneo je Uputstvo o načinu primene ograničenja ulaska u Republiku Srbiju licima koja dolaze iz država zahvaćenih epidemijom zarazne bolesti COVID-19, koja je objavljena u Službenom glasniku RS, broj 151 od 15. decembra 2020. godine. 

Uputstvom je propisano, radi zaštite od unošenja zaraznih bolesti na teritoriju Republike Srbije, da je licima koja u Republiku Srbiju dolaze iz inostranstva (izuzev iz Republike Albanije, Bosne i Hercegovine, Republike Bugarske, Republike Severne Makedonije i Crne Gore) dozvoljen ulazak u Republiku Srbiju pod uslovom da poseduju negativan RT-PCR test na prisustvo virusa SARS-CoV-2, izdat od strane referentne laboratorije države iz koje dolaze, odnosno ulaze u Republiku Srbiju, ne stariji od 48 časova od datuma izdavanja rezultata.

Navedeni uslov za ulazak u Republiku Srbiju ne primenjuje se:

1) na strane državljane koji su u tranzitu kroz Republiku Srbiju. Tranzit za strane državljane se ograničava na period ne duži od 12 časova od momenta ulaska na teritoriju Republike Srbije;

2) na maloletna lica starosti do 12 godina, ako roditelj, staratelj ili drugo lice koje je u pratnji deteta poseduje negativan test iz tačke 2. ovog uputstva, ukoliko je potreban;

3) na državljane Republike Srbije i strane državljane koji imaju odobren privremeni boravak ili stalno nastanjenje u Republici Srbiji koji su potpuno vakcinisani (vakcinisani sa dve doze, odnosno sa jednom dozom – ako su vakcinisani sa AstraZeneca COVID-19 vaccine) koji o tome poseduju potvrdu izdatu od strane nadležne zdravstvene ustanove, odnosno organa države u kojoj se lice vakcinisalo.

Gore navedena lica se javljaju COVID ambulanti ili zavodu za javno zdravlje putem elektronske prijave na elektronsku adresu: www.e-zdravlje.gov.rs.

Poslovna putovanja u R.Srbiju

Domaćim i stranim državljanima koji ulaze u Republiku Srbiju zbog poslovnih razloga, uz prethodno obaveštavanje Privredne komore Srbije, dozvoljen je ulazak u Republiku Srbiju pod uslovom da u roku od 24 časa od časa prelaska državne granice dostave Privrednoj komori Srbije negativan RT-PCR test ili antigen test na prisustvo virusa SARS-CoV-2, izdat od strane referentne laboratorije Republike Srbije. Državljani Republike Srbije i strani državljanima koji imaju odobren privremeni boravak ili stalno nastanjenje u Republici Srbiji koji dolaze iz država sa nepovoljnom epidemiološkom situacijom iz privatnih, turističkih ili drugih razloga koji nisu poslovnog karaktera, ne treba da se obraćaju Privrednoj komori Srbije za prijavu predhodnog odobrenja ulaska.

 
Poseta Generalnom konzulatu RS u Frankfurtu
 
Obaveštavamo građane koji planiraju dolazak u GК RS Frankfurt radi podnošenja neodložnih konzularnih zahteva, da su sva prethodno postavljena uputstva o  zaštitnim merama i dalje na snazi, sa izvesnim dopunama:
-    u delu grada Frankfurta u kojem se nalazi zgrada konzulata, obavezno je nošenje zaštitne maske i na otvorenom
-    svako lice je obavezno da za vreme boravka u prostorijama i dvorištu konzulata nosi zaštitnu masku
-    u prostorije konzulata može ući samo lice koje podnosi zahtev; pratioci čije prisustvo nije neophodno biće zamoljeni da ostanu ispred zgrade konzulata
-    obavezno je držanje odstojanja od 2 metra između lica, te shodno tome, u prostorije konzulata istovremeno može ući samo određeni broj lica
-    molimo da zbog higijenskih mera ponesete sopstvenu olovku
 
Zbog novih mera predostrožnosti i izmenjenog režima rada, zahtevi će se primati prema prioritetu i stepenu hitnosti. Molimo građane za razumevanje i strpljenje i unapred zahvaljujemo na odgovornom ponašanju.
 
VESTI

09. jun 2021. 

Obraćanje predsednika Republike Srbije na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija


Poštovani predsedniče, dame i gospodo, članovi delegacija,

U svom izlaganju ukazaću na nekoliko aktuelnih pitanja koja se tiču nadležnosti Mehanizma – naime, mogućnosti izdržavanja kazni izrečenih od strane Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove u Republici Srbiji, aktuelnom praksom onemogućavanja prevremenog puštanja na slobodu osuđenih, kao i obaveze Mehanizma u pogledu zaštite osuđenih lica.

Drugi deo izlaganja biće posvećen pitanjima koja se pokreću šestomesečnim Izveštajem o radu Mehanizma – predsednika Mehanizma g. Ađijusa i Izveštaja glavnog tužioca g. Serža Bramerca, posebno po pitanju aktuelne saradnje Republike Srbije sa Mehanizmom.

Treći deo mog govora, a to sam primetio i u mnogim vašim izjavama čak i danas, biće pogled Srbije na sve što se dešavalo u Haškom tribunalu i na to šta su presude donele ljudima na prostoru bivše Jugoslavije.

Republika Srbija je više puta pred Savetom bezbednosti pokrenula pitanje mogućnosti izdržavanja kazni izrečenih od strane MKSJ i Mehanizma u Republici Srbiji. I pored napora da se ovo pitanje pokrene sa „mrtve tačke“, nije dobijen nijedan odgovor Saveta bezbednosti. Najveći broj osoba koje se nalaze na izdržavanju zatvorske kazne su državljani Republike Srbije i prirodno je da Republika Srbija bude zainteresovana da obezbedi izdržavanje kazne zatvora u Republici Srbiji.

MKSJ i Mehanizam upućuju na Savet bezbednosti kao nadležnu instituciju da se pozabavi ovim pitanjem.

Spreman sam ovde da ponovim spremnost Republike Srbije za preuzimanje obaveze i odgovornosti za izvršenje zatvorskih kazni koje je MKSJ ili Mehanizam izrekao državljanima Republike Srbije pod nadzorom Mehanizma i puno poštovanje autoriteta Mehanizma u pogledu prevremenog puštanja na slobodu.

Gospodine predsedniče,

Poseban problem sa kojim se suočavamo je uznemiravanje koje vrše pravosudne institucije formirane na teritoriji Kosova i Metohije, koja je u sastavu Srbije, a koja se nalazi pod privremenom upravom UN. Svedoci smo pokušaja da se opet sudi dvojici državljana koji se nalaze na izdržavanju zatvorske kazne za dela za koja im je već suđeno pred MKSJ. Konkretno, u proteklom periodu učinjen je pokušaj da se izvrši saslušanje Nebojše Pavkovića i izdejstvuje izručenje Vlastimira Đorđevića.

Apelujem na Mehanizam i Savet bezbednosti da spreče pokušaje kršenja načela ne bis in idem, civilizacijskog načela koje je potvrđeno i u Članu 7. (1) Statuta Mehanizma i da se onemoguće ponovna suđenja osobama koje je MKSJ već osudio, posebno da se postara da se to ne čini na teritoriji koja je pod privremenom upravom UN.

Gospodine predsedniče,

Predsednik Mehanizma (g. Karmel Ađijus), pored redovnog Izveštaja, dostavio je 11. maja 2021. godine i pismo predsedniku Saveta bezbednosti čiji je predmet navodni propust Srbije da uhapsi i preda Mehanizmu Petra Jojića i Vjericu Radetu, optužene za nepoštovanje suda, tvrdeći da na taj način Republika Srbija postupa suprotno svojim obavezama prema Rezoluciji Saveta bezbednosti 1966 (2010) i zatražio od Saveta bezbednosti da preduzme mere kako bi se obezbedilo da Srbija ispuni navodne obaveze prema Statutu Mehanizma i Rezoluciji 1966.

Suština argumentacije predsednika Mehanizma svodi se na to da Republika Srbija ima obavezu da liši slobode i isporuči Mehanizmu svoje državljane optužene za nepoštovanje suda, bez obzira na prirodu optužbi, okolnosti pod kojima je takva naredba doneta i posledica koje mogu da uslede njenim sprovođenjem.

Ovde je reč o optužbama koje se ne tiču teških povreda međunarodnog humanitarnog prava i koje se vezuju za predmet pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju koji je okončan 2018. (slučaj Vojislav Šešelj) i to u prvom stepenu oslobađanjem optuženog od optužbi, a po žalbi tužioca na presudu kojom se okrivljeni oglašava krivim i izriče mu se kazna u trajanju od 10 godina, kojom je pokriveno vreme koje je proveo u Pritvorskoj jedinici UN.

Sudija Ađijus iznosi da Srbija ignoriše svoje obaveze prema Rezoluciji 1966 (2010). Naprotiv, Republika Srbija ozbiljno shvata svoje obaveze saradnje sa Mehanizmom. Nakon što je donet nalog za hapšenje i predaju Mehanizmu dvoje optuženih za nepoštovanje suda, Viši sud u Beogradu je ustanovio da nisu ispunjene pretpostavke za njihovo hapšenje i isporučivanje Mehanizmu. Odluka se temelji na pravilima međunarodnog prava i unutrašnjeg prava Republike Srbije i obavezujuća je za nosioce izvršne vlasti u Republici Srbiji.

Ovde bih podsetio da je prva odluka sudije pojedinca (Ajdin Sefa Akaja od 12. juna 2018. godine) koji je postupao u ovom predmetu, bila da se krivično gonjenje V. Radete i P. Jojića zbog navodnog nepoštovanja suda prosledi pravosudnim organima Republike Srbije. U narednim postupcima, prvi put je iznet argument navodne nevoljnosti svedoka da sarađuju sa pravosudnim organima Republike Srbije, koji nije potkrepljen bilo kakvom argumentacijom i na kome se temelji odluka o uskraćivanju prenošenja predmeta u nadležnost pravosudnih organa Republike Srbije.

Republika Srbija je u više navrata izrazila spremnost da preuzme vođenje sudskog postupka protiv Petra Jojića i Vjerice Radete i pružila odgovarajuće garancije. Republika Srbija, takođe, u potpunosti priznaje i prihvata obavezu Mehanizma da nadzire suđenja koja su ustupljena nacionalnim sudovima uz pomoć međunarodnih i regionalnih organizacija, kao i da preduzima mere predviđene čl. 6 Statuta Mehanizma.

Na ovom mestu bih podsetio da je Republika Srbija predala tribunalu sva lica koje je optužilo Tužilaštvo, među njima najviše političke, vojne i policijske zvaničnike, obezbedila prisustvo ogromnog broja svedoka, predala ogromnu dokumentaciju. Obaveza je Mehanizma, prema Rezoluciji ovog Saveta bezbednosti, da preduzima mere koje omogućavaju da se predmeti ustupe nacionalnom pravosuđu. U ranijoj praksi, 13 slučajeva je prosleđeno Bosni i Hercegovini, 2 Hrvatskoj i samo 1 Srbiji.

Na kraju, što ne znači i da je najmanje važno, podsetio bih vas sve ovde na činjenicu da je Francuska – razume se, kao suverena i nezavisna država – na zahtev za hapšenje i izručenje Florens Artman zbog objavljivanja dokumenata i nepoštovanje suda, odbila zahtev za izručenje, uz obrazloženje da ona ne izručuje svoje državljane. Za manji prekršaj, vi od nas tražite da izručimo svoje državljane Jojića i Radetu, pokazujući nepoverenje i prema srpskom pravosuđu i sudovima i prema državi Srbiji, kao i činjenicu da pravilo iz starog Rima i dalje važi – quod licet Iovi non licet bovi – što priliči bogu, ne priliči volu.

Nije zgoreg napomenuti da za zločine nad Srbima nije suđeno oficirima i političarima višeg ranga i da su zločini izvršeni nad Srbima ostali nekažnjeni pred MKSJ i Mehanizmom. Podsetimo, primera radi, da je slučaj Ademi i Norac za stravične zločine prema srpskom civilnom stanovništvu u Medačkom džepu prepušten hrvatskim pravosudnim institucijama. Osvedočeni zločini nad Srbima, poput zločina Ramuša Haradinaja, Nasera Orića, zatim Ante Gotovine i drugih optuženih za vojnu operaciju „Oluja“ koja je dovela do potpunog etničkog čišćenja srpskog stanovništva sa velikog dela današnje Hrvatske, pred MKSJ rezultirali su oslobađajućim presudama. Mnogi stravični zločini nad civilnim stanovništvom srpske narodnosti koji su izvršeni na teritoriji Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Autonomne pokrajine KiM, a koji su rezultirali etničkim čišćenjem srpskog stanovništva, jednostavno nisu bili predmet interesovanja tužilaštva MKSJ.

Ono što je veoma važno i da ništa ne ostavimo nerazjašnjeno, jeste to da je Srbija zemlja koja osuđuje svaki zločin i sve zločince koji su ih počinili na teritoriji bivše Jugoslavije. Međutim, zanimljivo je da je, uprkos kritikama, Srbija jedina koja otvoreno govori i osuđuje zločine počinjene od strane pripadnika srpske nacionalnosti, dok druge zemlje regiona uopšte ne govore o zločinima koje su predstavnici tih naroda počinili nad srpskim narodom. I, želim da još jednom ovde naglasim pred vama, da Srbija osuđuje strašan zločin u Srebrenici i izražava svoje najdublje saučešće porodicama stradalih u tom masakru. I sa ovim u vezi nema nikakvog „ali“.

Ipak, ovde smo da analiziramo rezultate i kaznenu politiku MKSJ i Mehanizma, a ona je bila takva da nikada nije zadobila poverenje kod srpskog naroda, ma gde on živeo. I ne zbog toga što mi Srbi ne priznajemo zločine koje su počinili neki od naših sunarodnika, već zato što je Haški tribunal, uz izuzetke, sudio samo Srbima na sve tri teritorije bivše Jugoslavije: Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Kosovu i Metohiji, koju neke od država članica Saveta bezbednosti vide i nazivaju, naravno suprotno pravu, pravnim normama i rezolucijama Ujedinjenih nacija, kao nezavisnu državu. Pokušaću plastično da vam dokažem kako je haška pravda krojena, čak iako znam da to neće naići na razumevanje mnogih od vas, ali za mene je to važno zbog istorije, činjenica i udžbenika koji će se pisati na osnovu činjenica.

Naime, Srbi su osuđeni na ukupno 1138 godina zatvora, i na 8 doživotnih kazni zatvora. Istovremeno, Haški tribunal nije osudio nijednog Hrvata za zločine nad Srbima, ni u akcijama Medački džep, ni u „Bljesku“ niti u „Oluji“, kako je to politički lukavo urađeno u Tribunalu, a sve zavijeno u formu prava i pravde. Tužioci Haškog tribunala su namerno izabrali trojicu političkih i vojnih lidera Hrvata, bosanskih muslimana i Albanaca na sve tri pomenute teritorije, koji su činili zločine protiv Srba – Anta Gotovinu, Nasera Orića i Ramuša Haradinaja. Zanimljivo je da je, prateći isti šablon, dakle isti šablon, ova nepravda podeljena. Naime, svi oni su bili osuđeni u prvostepenom postupku, sa izuzetkom Ramuša Haradinaja, jer nijedan svedok nije preživeo. Gotovina je bio osuđen na 24 godine zatvora u prvostepenom postupku, dok je volšebnom odlukom drugostepenog veća i odnosom sudija 3:2, presuda promenjena u oslobađajuću. Naser Orić, za zločine protiv Srba, takođe je bio osuđen prvostepenom presudom, ali, volšebnom odlukom drugostepenog suda i ponovo odnosom sudija 3:2, odluka je bila oslobađajuća presuda i on je bio oslobođen svake odgovornosti. Dozvolite mi da ponovim, svi svedoci u postupku protiv Ramuša Haradinaja su ili izvršili samoubistvo ili su bili ubijeni pod veoma, veoma čudnim okolnostima.

Dozvolite mi da zaključim: ja ne želim da verujem da neko hoće da kaže da nije bilo zločina nad Srbima, ali, sudeći po presudama Haškog tribunala, niko – apsolutno niko - nije odgovoran za te zločine.

Ipak, mi u Srbiji ćemo pokazati odgovornost i borićemo se za mir, stabilnost i pomirenje u regionu.

Tražimo od država članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija da nam pomognu racionalnim i pragmatičnim pristupom i poštovanjem međunarodnog prava, a ne pokušajima daljeg ponižavanja Srbije. Srbija je mala zemlja, sa ponosnim i hrabrim narodom, koji je podneo najveće žrtve tokom Prvog i Drugog svetskog rata, narodom koji želi da živi u miru sa svojim komšijama. I kada vam ovo tražim, ne mislim da tražim previše.

Na samom kraju, Srbija je zemlja sa najvećim rastom u regionu Zapadnog Balkana i ne možemo da napredujemo ako odnosi sa našim komšijama, prijateljima i drugim zemljama nisu dobri, stabilni i bolji. Zbog toga, uprkos selektivnoj pravdi koja je primenjena u Haškom tribunalu, bićemo otvoreni za svaki dijalog, svaku vrstu saradnje i mi gledamo ka budućnosti, a ne ka prošlosti.

I imam samo jednu poruku za građane Srbije i građane srpske nacionalnosti u celom regionu – glavu gore, ni Srbija ni srpski narod nisu osuđeni ni za šta i na nama je da radimo još marljivije, da otvaramo fabrike i borimo se za našu decu i našu budućnost.

Živela Srbija!

08. jun 2021. 

Selaković: Srbija pridaje veliki značaj „Berlinskom procesu“ i regionalnoj saradnji


Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković učestvovao je danas na onlajn sastanku ministara spoljnih poslova učesnica „Berlinskog procesa“.

Selaković je istakao da Srbija pridaje veliki značaj ovoj inicijativi koja se pokazala kao dobar forum za jačanje regionalne saradnje, razvoja, promovisanje politike pomirenja i prevazilaženja nasleđenih problema iz prošlosti.

„Srbija će uvek biti zagovornik politike mira i povezivanja, jer to je jedini način da se stvori stabilnost koja je preduslov ekonomskog rasta i progresa. Nažalost neki još nisu shvatili pravo značenje i suštinu Berlinskog procesa, i da prvo treba da počnu da poštuju međunarodno preuzete obaveze kao što je Dogovor o regionalnom predstavljanju“, rekao je Selaković, reagujući na činjenicu da je predstavnica Prištine istakla zastavu samoproglašenog „Kosova“.

Dodao je da „Berlinski proces“ pruža podršku EU integracijama Zapadnog Balkana kroz konkretne projekte i mere, posebno ukazujući da je okosnica regionalne saradnje usmerena na ekonomsko povezivanje, kao i da se to podudara sa spoljnopolitičkom orijentacijom Vlade Srbije.

„Odgovornom i dobro osmišljenom ekonomskom politikom, Srbija je ostvarila najveći rast u regionu, a po stopi rasta BDP-a u prvom kvartalu 2021. godine od +1,7%, naša zemlja se nalazi na prvom mestu u Evropi“, naglasio je ministar.

Ministar je kao najaktuelniji primer saradnje ove inicijative istakao uspostavljanje Zajedničkog regionalnog tržišta na Zapadnom Balkanu.

„Srbija pozdravlja Akcioni plan za Zajedničko regionalno tržište. Ovaj dokument je u značajnoj meri baziran na konkretnim predlozima proisteklim iz inicijative koju je predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokrenuo u saradnji sa premijerima Albanije i Severne Makedonije“, rekao je Selaković i dodao da će njegovom primenom biti proširene mogućnosti za unapređenje ekonomske saradnje u regionu.

Takođe, osvrnuo se i na odluku o uspostavljanju „Zelenih koridora“ koji su omogućili da se u krizi izazvanoj pandemijom Kovid-19 medicinska oprema i hrana neometano transportuju kroz region, bez zastoja na graničnim i administrativnim prelazima.

„Svoje opredeljenje za unapređenje regionalne saradnje, Srbija je demonstrirala i solidarnošću sa susedima u regionu, slanjem pošiljki vakcina i omogućavanjem vakcinacije u Srbiji, uključujući i za sekretarijate regionalnih inicijativa u kojima Srbija učestvuje“, naglasio je šef srpske diplomatije.

Selaković je ukazao i na druge konkretne rezultate regionalne saradnje u okviru ove inicijative kao što su: Regionalna kancelarija za saradnju mladih, Transportna zajednica u Jugoistočnoj Evropi, sa sedištem u Beogradu, Komorski investicioni forum Zapadnog Balkana i Sporazum o snižavanju cena rominga u regionu ZB.

Selaković je ovom prilikom ponovio da je punopravno članstvo u EU ključni spoljno-politički i strateški cilj Srbije. Takođe, istakao je da je politika proširenja jedna od najuspešnijih politika EU, da treba ostati na tom kursu i zaključio da je Srbiji i čitavom regionu mesto u EU.

Sastanak je održan u okviru predsedavanja Nemačke ovoj inicijativi u formi video-konferencije.

U svom izlaganju Selaković je zahvalio Nemačkoj i ministru Masu na snažnoj podršci koju pružaju čitavom Zapadnom Balkanu, poručivši da je upravo ta posvećenost doprinela povezivanju i produbljivanju saradnje regiona.

„Vizija i podrška Nemačke, i kancelarke Merkel lično, iskazana pre gotovo sedam godina, kada je pokrenut Berlinski proces u značajnoj meri je doprinela stvaranju neophodnih uslova za bliže povezivanje u našem regionu, rekao je Selaković i dodao da su podrška i aktivan pristup nemačkih partnera od neprocenjivog značaja. Takođe, šef srpske diplomatije rekao je da je veoma značajno što su i druge članice Evropske unije prepoznale značaj „Berlinskog procesa“.

01.јун 2021.

26. maj 2021. 

Sastanak sa delegacijom nemačke kompanije „Bizerba“


Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa delegacijom nemačke kompanije „Bizerba“ i prisustvovao je potpisivanju Ugovora o podsticajima za investiciju kompanije „Bizerba“ u grad Valjevo, koji su potpisali ministarka privrede Anđelka Atanacković i predstavnik kompanije Frank Rajnhart.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je da je dolazak nemačke porodične kompanije „Bizerba“ u Valjevo od ogromnog značaja za taj grad, koji je bio u ćorsokaku, ali i ceo Kolubarski okrug i okolna mesta.

„Srećan sam zato što danas mogu da kažem da je sve završeno i uskoro se kreće sa izgradnjom pogona jedne fantastične porodične kompanije, koji će biti gotov za nešto više od godinu dana. Očekuje se početak proizvodnje najkasnije u četvrtom kvartalu 2022. godine“, rekao je predsednik Vučić i dodao da je reč o velikoj investiciji, koja će, za početak, zaposliti 300 ljudi, sa značajno većim platama od prosečnih.

„Bizerba“ je sinonim za visoko precizne instrumente. Radostan sam zbog Valjevaca, Kolubarskog okruga u celini. Ovo znači drastične promene i za Lajkovac, LJig, Mionicu, Osečinu, Kosjerić. Ovo su temeljne, velike promene. Ovi ljudi donose najprecizniju tehnologiju i zaposliće visoko plaćene ineženjere i veoma dobro plaćene radnike“, naveo je predsednik Vučić i primetio da je ovo, posle mnogo godina, nova investicija u Valjevu, i to drugačija od onih radno intenzivnih kakve su bile do skora.



„To je fantastična kompanija, a ovo je samo početak. Mnogo sam brinuo za Valjevo pre ovoga. Izgradnjom brze saobraćajnice i gasne mreže u Valjevu, ispunićemo sve uslove za dolazak i rad „Bizerbe“ i drugih investitora. U planu je i izgradnja kompletnog vodovodnog sistema za Valjevo. Ovo su sve neverovatne promene za ovaj grad. Ništa ne bi bilo moguće bez nemačkih investitora i hvala im na tome“, istakao je predsednik Vučić i dodao da se nada još jednoj velikoj investiciji u Valjevo.

„Mnogo sam srećan što sam upoznao ove divne ljude. Shvatio sam zašto oni u pet generacija uspevaju da opstanu, a to je svojim radom. Želim im svima sreću i imaće svaku pomoć i podršku države“, naglasio je predsednik Vučić. On je podsetio da je kada je postao premijer bilo 17.000, a danas je 70.000 ljudi zaposlenih u nemačkim kompanijama u Srbiji.

„To govori kako rastu naši odnosi, kako Srbija raste ekonomski i koliko smo uspeli da promenimo u zemlji. Važno je da nastavimo sa promenama, sa dualnim obrazovanjem, što smo obećali i za Valjevo“, zaključio je predsednik Vučić.

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: Dimitrije Goll
 
24.мај 2021.

Predstavljanje onlajn konkursa za sufinansiranje projekata
 
 

Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu poziva predstavnike i članove udruženja iz regiona i dijaspore na onlajn konferenciju na kojoj će predstaviti novi, digitalizovani način konkurisanja za sufinansiranje projekata. Konferencija će se organizovati u petak, 28. maja, u 10 časova.

AGENDA:

– 10:00 – Uvodno obraćanje – Arno Gujon – direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu
– 10:15 – Predstavljanje onlajn konkursa za sufinansiranje projekata – Vladimir Koturović samostalni savetnik u Upravi za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu

– 11:00 – Pitanja učesnika konferencije
Nakon što se prijavite klikom na PRIJAVA ZA ONLAJN KONFERENCIJU, pristupni link dobićete na imejl.

 

20. maj 2021.


Ministar Selaković predstavio novu uslugu „e-Konzulat“


U Beogradu je danas predstavljena nova usluga Ministarstva spoljnih poslova „e-Konzulat”, namenjena stranim državljanima koji apliciraju za vizu i žele da dođu u Srbiju da rade.

Tom prilikom, ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković rekao je da je ta usluga jedan od pokazatelja dobrog razvoja naše države, koja, kako je istakao, postaje magnet za ozbiljne strane kompanije, koje dovode veliki broj radnika iz drugih zemalja da bi radili u Srbiji.

„Da ne budem pretenciozan, nego potpuno realan, ova usluga predstavlja prekretnicu u funkcionisanju našeg sistema. E- Konzulat i digitalizacija postupka izdavanja radnih viza za strane državljane koji žele da rade u Srbiji, jeste prva elektronska usluga MSP-a, a mogu da vam obećam da to jeste prva, ali nikako i poslednja e-usluga”, naglasio je Selaković.

Šef srpske diplomatije ukazao je da „e-Konzulat” predstavlja modernizaciju izuzetno važnog segmenta delatnosti diplomatsko-konzularnih predstavništava Srbije i da se ovde zapravo govori o nečemu što je od suštinske važnosti za dalje procese razvoja naše države.

Ministar je podsetio da, kada je predsednik Republike posećivao gradilište Moravskog koridora, rečeno mu je da se sa nekim radovima kasni u izvođenju zato što firmi Behtel na vreme nisu izdate radne vize.

„Istog momenta kada smo to pratili i čuli predsednika, ja sam alarmirao službe u okviru Ministarstva. Čudili smo se, znamo da izdavanje viza u Turskoj ide dobrom dinamikom, a onda smo utvrdili da su to u stvari bili radnici iz Bangladeša koji su vizu tražili preko naše ambasade u Indiji, a u kojoj imamo problem manjka zaposlenih”, objasnio je ministar.

Kako je dodao, reč je o izuzetnom i velikom poslu, svaki naš službenik morao je da primi dokumentaciju na papiru, da je proveri, da onda zahteva dopunu, pa tek tada da prosleđuje.

„Danas je to fantastično usavršeno i tom našem konzularnom radniku, sva ta dokumentacija dolazi u elektronskom obliku. Ranije smo imali dva filtera za proveru dokumentacije, sada ih faktički imamo tri. A posao je značajno efikasniji”, ukazao je Selaković.

Kako je istakao, to je usluga za koju je obećano da će biti završena pre manje od četiri meseca i da je ona od ponedeljka dostupna u 95 diplomatsko-konzularnih predstavništava Srbije, odnosno u svim našim ambasadama i generalnim konzulatima.

Najveći rezultat tog poduhvata, istakao je ministar, osim prednosti koju će doneti u budućem funkcionisanju, jeste činjenica da to nije projekat jednog državnog organa, već zajednički poduhvat Ministarstva spoljnih poslova, Kancelarije za IT i eUpravu, Generalnog sekretarijata Vlade, MUP-a, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nacionalne službe za zapošljavanje.

„U rekordnom roku uradili smo izuzetno dobar posao. Ovo je na ponos našeg ministarstva, na ponos čitave države. Uveren sam da ćemo u periodu pred nama osavremenjivati dodatno ono što jesu naši poslovi i učiniti Srbiju jednom od retkih država koja poseduje ovakve mehanizme i ovakve najsavremenije načine obavljanja naših konzularnih poslova”, rekao je Selaković.

Govoreći o samom portalu „e-Konzulat”, ministar je objasnio da postoji karikatura na kojoj je predstavljen Nikola Tesla i zgrada stare železničke stanice sa jednim kranom, koja u stvari simbolizuje istorijsku činjenicu – kada je Tesla boravio u Beogradu u godini kada je ona izgrađena.

„Danas je to mesto iza koga nastaje Beograd budućnosti, a ovo što smo uspeli zajedničkim snagama da uradimo jeste pokazatelj nečega što je budućnost Srbije, razvoj veštačke inteligencije, IT i stvaranje uslova da u Srbiji u budućnosti sve više ljudi živi i dolazi da bi ovde dobro živeli i radili”, zaključio je ministar.

08. maj 2021.

Selaković čestitao Dan Evrope Žozepu Borelu


Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković uputio je čestitku povodom, 9. maja, Dana Evrope visokom predstavniku EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Žozepu Borelu u kojoj je izrazio uverenje da će ideja ujedinjenja različitosti u miru i solidarnosti i dalje biti ideja vodilja Evropske unije.

„Duboko verujem da Republika Srbija, politikom mira i dobrosusedske saradnje, može doprineti da Evropska unija postane još bolje mesto za život, uz iskreno uverenje da će naša dostignuća na putu ka članstvu u evropskoj porodici naroda biti adekvatno vrednovana”, navodi se u čestitki ministra Selakovića i dodaje da evropska perspektiva našoj zemlji predstavlja snažan podstrek za sveobuhvatno sprovođenje političkih, ekonomskih i društvenih reformi sa ciljem da u dogledno vreme postane punopravna članica Evropske unije.

Šef srpske diplomatije podvukao je da Srbija istorijski, kulturno i vrednosno pripada krugu zemalja ujedinjenih pod zastavom Evropske unije i izrazio nadu da će naša zemlja i naši susedi na zapadnom Balkanu, biti u prilici da u bliskoj budućnosti postanu deo nesumnjivo najuspešnijeg mirovnog, demokratskog i ekonomskog projekta u istoriji našeg zajedničkog kontinenta.

Selaković je, takođe, ovom prilikom u ime Srbije uputio zahvalnost Evropskoj uniji na pruženoj pomoći u borbi protiv zarazne bolesti Kovid-19, naglasio da naša zemlja visoko ceni iskazanu solidarnost i podršku u teškim trenucima suzbijanja pandemije, i izrazio uverenje da ćemo u narednom periodu zajedničkim snagama doprineti pronalaženju rešenja za prevazilaženje ekonomskih posledica pandemije virusa korona.

 

08. maj 2021. godine

Vučić: Evropu smatramo našom kućom


Predsednik Aleksandar Vučić rekao je večeras da je vizionarska ideja Roberta Šumana donela istinsku pobedu novog poverenja nakon Drugog svetskog rata i veru u ujedinjenje različitosti u miru i solidarnosti, uz poruku da tu veru ima i Srbija, kao i nadu da će postati zemlja koja će biti rado viđena u evropskoj porodici naroda.

Vučić je, čestitajući svima u Srbiji i EU Dan Evrope, podsetio da je 9. maj dan kada se slavi i velika pobeda slobode, izvojevana uz ogromne žrtve.

„Dok su užasi rata tinjali, a Evropa lečila rane iz Drugog svetskog rata, ona je imala i ljude poput Roberta Šumana, koji su shvatali da se samo na pomirenju naroda i njihovom zajedništvu može stvarati budućnost”, rekao je Vučić na prijemu povodom Dana Evrope.

Ukazao je da su evropski narodi imali hrabrosti da u nedavnim protivnicima vidi buduće saveznike.

„Šumanova vizionarska ideja da će mir biti sačuvan, ako stvaralačke snage budu srazmerne opasnostima koje prete, da će Evropa izroniti iz konkretnih dostignuća, donela je istinsku pobedu novopronađenog poverenja i veru u ujedinjenje različitosti u miru i solidarnosti”, rekao je Vučić.

On je poručio da tu veru, iako ne izgleda uvek tako, ima i Srbija, kao i nadu da će naša konkretna dostignuća, na dugom i ne lakom putu do članstva u EU biti adekvatno vrednovana.

„I da će Srbija uz vašu pomoć, podršku i kritiku postati zemlja koju ćete rado videti u evropskoj zajednici nacija. Verujem da bismo i mi našom podrškom, pomoći i kritikom doprineli da EU postane još bolje mesto za život”, rekao je Vučić.

Punopravno članstvo u EU, uz kompromisno rešenje za pitanje Kosova i Metohije, način je da ostvarimo cilj i Srbiju učinimo uređenom i uspešnom što bi značilo da jesmo na dobrom, evropskom putu, poručio je predsednik Srbije.

Vučić je rekao da moramo još mnogo napora da uložimo u reforme, ne što to neko traži od nas, već zato što znamo da to nama i zemlji donosi boljitak.

Istakao je i da su posebno važne važne reforme u vladavini prava kojima se, kaže, sada pristupa sa mnogo više odgovornosti.

„Kod nas postoji neka trka u tome ko će da kaže da je više za Evropu, a ko ispod žita kaže da je manje za Evropu. Evropa ne pripada samo onima koji bi da iskoriste evropski novac, ne pripada onima u vladi koji kažu da su na evropskom putu jer smatraju da time sprečavaju opoziciju da dođe na vlast, ni onima koji smatraju da je to jedini put da se vlasti dočepaju. Svima nama pripada, ali ne možemo da uzmemo iz Evrope samo ono što nam se sviđa, a da ne prihvatamo ono što nam se ne sviđa“, objasnio je on.

Znam, dodao je, koliko nama u Srbiji nije lako kada čujemo kritike u vezi „Kosova“, kao i iz oblasti vladavine prava.

„Sam sam se uverio da smo mi ti koji nismo pridali dovoljno pažnje i posvećen pristup gorućim problemima iz te oblasti. Verujem da ćemo većim elanom uspeti da promenimo odnos građana Srbije i dobijemo veće poštovanje EU na tome što radimo“, istakao je on.

Vučić je istakao i da je EU nesumnjivo najveći donator, investitor, i daleko najvažniji trgovinski partner Srbije i podsetio da se oko dve trećine svih trgovinskih poslova i još više uslužnih delatnosti vezuje za EU, te da su to činjenice, sviđalo se nekome ili ne.

Ukazao je da je pre sedam godina kada je postao predsednik vlade u firmama koje su dolazile iz zemalja EU bilo zaposleno tri puta manje ljudi nego danas.

„To pokazuje koliko smo uprkos svim problemima uspeli da uradimo mnogo toga zajedničkog i napravimo dobre rezultate, da ljudima obezbedimo život, sigurnost na poslu, da pokažemo da možemo da brinemo više o njima“, rekao je Vučić podsećajući i na veliku pomoć EU u oblasti obrazovanja.

Rekao je da je prilikom nedavne posete EU, koju je ocenio najboljom do sada, Srbija dobila dodatnu podršku infrastrukturnim projektima pre svega za modernizaciju, odnosno gotovo izgradnju nove pruge Beograd-Niš-Preševo.

To je, kaže, potvrđeno u pismu predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, ističući da je to najlepše pismo koje je dobio do sada iz Brisela.

„Zahvalan sam Fon der Lajen što je istakla da je to prekretnica u našim odnosima. Jeste prekretnica, jer ta podrška prevazilazi sve što smo zajedno uradili i kada pogledate razmere i snagu značaj tog projekta“, kazao je on.

Rekao je da Srbija i njeni građani smatraju Evropu svojom kućom i da zato želimo da damo koliko možemo svoj doprinos miru, kroz regionalno povezivanje, Berlinsku konferenciju i mini Šengen.

„Ohrabren porukom evropskih zvaničnika nadam se da ću moći uskoro da ih ugostim, kako bi razgovarali o daljem ubrzanju našeg evropskog puta“, zaključio je Vučić.

Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici priredio je večeras prijem povodom obeležavanja 9.maja, Dana Evrope. Prijemu u Skupštini grada Beograda, pored predsednika Srbije Aleksandra Vučića, prisustvovali su i predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić, premijerka Srbije Ana Brnabić, ministar spoljnih poslova Nikola Selaković, ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović, predstavnici diplomatskog kora, javnog života.

Dan Evrope, ustanovljen je u znak sećanja na početak stvaranja Evropske unije (EU) i Dan pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu. Prijem se održava u sećanje na 9. maj 1950. godine, kada je potpisana Šumanova deklaracija, koja je postavila temelje Evropske unije, projekta koji je doneo najduži period bez rata na Starom kontinentu.


Izvor: Tanjug
Foto: Tanjug

 
28.april 2021. godine

DOPUNSKA NASTAVA NA SRPSKOM JEZIKU

Mi smo menjale svoj svet
-nastavne i vannastavne aktivnosti u nemačkoj pokrajini Hesen-


Iako se zbog epidemiološke situacije nastava u nemačkoj pokrajini Hesen odvija od meseca novembra na daljinu, nastavnici i učenici dopunske nastave na srpskom jeziku redovno izvode sve svoje nastavne i vannastave aktivnosti.
Mesec mart je bio posvećen ženama. Najmlađi učenici su na časovima srpskoga jezika čitali pesme o majci. Upoznali su se sa dirljivom poezijom Mire Alečković i Branka V. Radičevića, a zatim inspirisani njome i sami pisali o svojim majkama i crtali portrete. Pokušali si slikom i rečju da pokažu zašto je baš njihova mama – najbolja mama na svetu. Kao krajnji proizvod dečijeg rada nastala je i mala onlajn zbirka, koja je dostupna sledećem linku:

https://anyflip.com/sankv/zqcm

Stariji učenici su se upoznali sa znamenitim ženama Srbije. Nakon odslušane lekcije imali su zadatak da i sami naprave mali istraživački rad, a zatim da svojim vršnjacima predstave ko su bile žene koje su imale dovoljno odvažnosti i snage da budu prve, u do tada, pretežno muškim zanimanjima.

Životi poznatih žena zainteresovali su ih pa su poželeli da istoriju ožive. Šest učenica dopunske škole su se našle u ulogama Milice Hrebeljanović, Jefimije, Milunke Savić, Katarine Ivanović, Danice Tomić i Jelisavete Načić u filmu ,,Mi smo menjale svoj svet“.  Film je zamišljen u vidu šest monologa navodno pronađenih u vremenskoj kapsuli. Premijerno je  prikazan 9. aprila 2021. godine kada je podeljen na društvenim mrežama, a pre filma prikazani su najava i plakat, takođe nastali kao rezultat učeničkog rada uz mentorstvo nastavnika. Film i najavu možete pogledati na sledećim linkovima:
https://www.youtube.com/watch?v=DG2N18JAwRM
https://www.youtube.com/watch?v=K6uBxNEdFiM


Nastavnice još jednom pohvaljuju svoje učenike koji, iako suočeni sa brojnim obavezama zbog celokupne situacije, redovno pohađaju nastavu na srpskom i pokazuju koliko vole srpski jezik, istoriju i tradiciju.

 
23. april 2021. godine
 
 
Selaković: Nemačka jedan od najznačajnijih ekonomskih partnera Srbije


Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković sastao se danas sa ministrom inostranih poslova Savezne Republike Nemačke Hajkom Masom.

Ministar Selaković je konstatovao da je Nemačka jedan od najznačajnijih ekonomskih partnera Srbije i jedan od najvećih investitora u srpsku privredu, i da sa naše strane postoji zainteresovanost za dalje unapređenje ekonomske saradnje.

Srbija se, prema rečima šefa srpske diplomatije, sve više profiliše kao jedna od najatraktivnijih svetskih destinacija za investiranje, i u tom smislu nam je veoma dragocena i korisna podrška Nemačke u oblasti dualnog obrazovanja.

Na sastanku je bilo reči o predstojećem sastanku na nivou ministara spoljnih poslova u okviru Berlinskog procesa koji će se održati 8. juna, a sagovornici su iskazali interes za što više konkretnih projekata i aktivnosti u okviru ove inicijative.

Ministri su izrazili nadu da će u narednom periodu doći do zaključivanja sporazuma dve države u oblasti kulture.

Ministar Mas podelio je zadovoljstvo zbog svoje prve zvanične posete Srbiji i činjenice da se ona realizuje povodom otvaranja nove zgrade nemačke ambasade u Beogradu.

 

Otvorena nova zgrada Ambasade Nemačke u Beogradu


Ministar spoljnih poslova Nemačke Hajko Mas svečano je danas otvorio novu zgradu Ambasade Nemačke u Beogradu.

Pored ministra Masa, vrpcu su simbolično presekli ministar spoljnih poslova Nikola Selaković, predsednik Skupštine Ivica Dačić i ambasador Nemačke u Srbiji Tomas Šib.

Mas je tom prilikom rekao da je nova ambasada moderna zgrada i simbol odnosa dve zemlje i podsetio da je Nemačka Srbiji najveći bilateralni trgovinski partner, da su nemačke kompanije investirale velike svote u Srbiju, a i da je razvojna saradnja u Srbiji intenzivirana, te je preko nje investirano dve milijarde evra.

„Središte je reč koja najbolje opisuje ovo lepo zdanje. Ono se nalazi u srcu Beograda, blizu dinamičnog centra, i političkog srca zemlje“, rekao je Mas u svom obraćanju.

 

23. april 2021. godine


Ministar inostranih poslova SR Nemačke u poseti Beogradu


Ministar inostranih poslova Savezne Republike Nemačke Hajko Mas razgovarao je sa predsednikom Republike Srbije Aleksandrom Vučićem, premijerkom Anom Brnabić i ministrom spoljnih poslova Nikolom Selakovićem u odvojenim susretima u Beogradu.

Predsednik Vučić istakao je da je poseta šefa nemačke diplomatije Srbiji potvrda značaja političkog dijaloga i unapređenja bilateralne saradnje Srbije i Nemačke.

Tokom razgovora sa ministrom Masom, predsednik Vučić naglasio je da Srbija ima najtešnje ekonomske odnose sa Nemačkom i ubedljivo najveću trovinsku razmenu, koja je rasla i u vreme pandemije tokom prošle godine, kao i da ne postoji nijedan spoljni partner koji nam je u ekonomskom smislu važan kao Nemačka.

O uspešnosti saradnje naših zemalja govori podatak da je Srbija između 2010. i 2020. godine čak za 2,5 puta uvećala trgovinsku razmenu sa Nemačkom, a za 2,9 puta povećala izvoz, kao i podatak da je pre nekoliko godina ukupan broj zaposlenih u nemačkim kompanijama u Srbiji bio 17.000, a da je danas veći od 70.000, kazao je predsednik.

Vučić je podvukao da će Srbija u regionu imati apsolutno konstruktivnu ulogu i da će težiti očuvanju mira, kao i da nije zainteresovana za teritorije drugih, već za saradnju u oblastima kulture, sporta, ekonomije, a da je naš cilj snažna, ekonomski jaka i uspešna Srbija.

U razgovoru o dijalogu Beograda i Prištine, predsednik je naglasio da se suština napretka nalazi u miru, istakavši da je važno da se ispune svi sporazumi koji su potpisani, pre svega Briselski, i da se uspostavi ZSO.

Predsednik je zahvalio ministru Masu, ali i nemačkoj kancelarki Angeli Merkel, za svu pomoć i podršku razvoju Srbije u svim oblastima, ukazavši na to da će se Srbija truditi da, čuvajući stabilnost i radeći marljivo u budućnosti, pokaže da zaslužuje članstvo u EU.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić ocenila je danas u razgovoru sa ministrom spoljnih poslova Nemačke Hajkom Masom da je Nemačka jedan od najvažnijih političkih i ekonomskih partnera i zemlja čija je podrška reformskom procesu i evropskim integracijama od izuzetnog značaja za Srbiju. 

Predsednica vlade je, ukazavši na činjenicu da je Nemačka među vodećim privrednim i spoljnotrgovinskim partnerima, ocenila, takođe, da je ova zemlja i jedan od najznačajnijih stranih investitora u Srbiji, s obzirom na to da u Srbiji posluje oko 400 kompanija sa nemačkim kapitalom i da je ona donela Srbiji podizanje standarda radne etike postignuvši značajan uticaj na tržištu.
 
Brnabić je naglasila da je Srbija čvrsto opredeljena za evropski put, kao i nastavak reformi i njihovu implementaciju, kako bi se unapredio život građana, a da se pred Vladom RS nalaze važni zadaci i veliki izazovi, pre svega, borba za zdravlje u jeku pandemije, koja ne može da uspori završetak reformi u oblasti pravosuđa, medijskih sloboda i važne reforme u oblasti vladavine prava.

Vlada Srbije spremna je da napravi krupne iskorake u ovim oblastima, uz podršku nevladinog sektora i civilnog društva, ali i partnera iz Evropske unije i OEBS-a, i uz najveći društveni konsenzus, zaključila je premijerka.
 
Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković dočekao je šefa nemačke diplomatije Hajka Masa, prilikom njegovog dolaska u Beograd, i sa njim je danas, između ostalog, razgovarao o predstojećem ministarskom sastanku Berlinskog procesa, koji će se održati 8. juna, kao i o projektima i aktivnostima u okviru ove inicijative.

Šef srpske diplomatije prisustvovao je otvaranju nove Ambasade Savezne Republike Nemačke u Beogradu, nakon čega je ispratio svog kolegu, ministra Masa.

 
21. april 2021. godine
Potpisan Memorandum o razumevanju sa Meserom i Dregerom

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar potpisao je danas u Frankfurtu Memorandum o razumevanju sa kompanijama Meser Tehnogas (Messer Technogas) i Dreger Tehnika (Draeger Technik) koji za cilj ima bolju pripremu nacionalnog zdravstvenog sistema Srbije za vanredne situacije i izazove poput epidemije, rata, prirodnih katastrofa.

Potpisan Memorandum o razumevanju sa Meserom i Dregerom
Memorandum su u centrali Meser Tehnogasa u Bad Zodenu (Hesen), nakon održanih prezentacija te dve kompanije za srpsku delegaciju i sastanka ministra Lončara sa čelnicima dve kompanije, potpisali u ime Ministarstva zdravlja Srbije ministar Zlatibor Lončar, u ime Meser Tehnogas Štefan Meser, a u ime Dreger Tehnika Štefan Dreger.

Ministar Lončar je, obraćajući se tokom prezentacije, kazao da mu je drago da je Srbija zahvaljujući saradnji sa te dve kompanije i onim što je urađeno u zemlji po pitanju borbe protiv virusa korona došla do rezultata koje prepoznaje cela Evropa i ceo svet.

Istakao je da je najveći proizvodni pogon za Zapadni Balkan kompanije Meser za proizvodnju kiseonika nalazi u Smederevu, u Srbiji, što znači da se tu ne proizvodi gas i ono što je neophodno samo za našu zemlju, već za ceo region.

"I zahvaljujući tome uspevali smo da dnevno isporučimo kiseonika za jedan dan više nego što isporučimo mesecima u običnim uslovima", kazao je Lončar.

Kada je reč o kompaniji Dreger, Lončar kaže da su oni u Srbiji bili angažovani 24 časa, te da je naš zdravstveni sistem uspeo da pomogne brojnim pacijentima upravo zahvaljujući njihovom angažovanju.

"Preko 50 kilometara cevi za sprovođenje kiseonika napravljano je za tri meseca, a uobičajeno je da se toliko napravi za četiri godine", istakao je Lončar i dodao da su to samo neki podaci koji će moći da približe kakva se borba vodila, kakva je saradnja bila i istakao da to nije nešto čime se zadovoljavaju.

"Osnovni razlog naše saradnje je da zajedničkim naporima izađemo iz pandemije, ne znamo kada će to biti, ali smo se dogovrili da radimo kao i do sada, čak i više i da dođemo do stadijuma da kažemo da smo pandemiju stavili pod kontrolu", kazao je ministar.

Takođe, prema njegovim rečima, razlog za saradnju je da se ujedno spreme za narednih 10 godina i za svako buduće moguće iznenađenje.

"Da imamo međusobne odnose koji neće zavisiti od neke treće strane ili bilo čega drugog", kazao je Lončar i dodao da smatra svojom obavezom da budućem Ministarstvu zdravlja i ministru ostavi takav odnos sa te dve kompanije da mogu da im se obrate i da im zatraže pomoć za sve što je potrebno zdravstvenom sistemu Srbije i pacijentima u našoj zemlji.
 
Ministar je naveo da ga raduje što je danas video nešto što nije znao da su ovde uradili i u tom smislu naveo nove antigenske testove, za koje kaže da će biti jedni od najboljih, ali i inovacije posebno namenjene deci i za terapiju bola.

Ministarstvo zdravlja i Meser potpisanim Memorandumom postigli su zajedničko razumevanje da će ta kompanija, u eventualnom vanrednom stanju, uložiti sve napore kako bi prioritet dala važećim obavezujućim ugovorima o snabdevanju sa srpskim zdravstvenim ustanovama, ali ne ograničeno samo na bolnice.

Ministarstvo zdravlja će u vanrednom stanju snažno savetovati relevantne srpske zdravstvene ustanove da optimiziraju i racionalizuju, u meri u kojoj je to moguće, potrošnju medicinskih gasova, kao i rotaciju praznih boca medicinskih gasova u koordinaciji sa Meserom.

Sa Dreger Tehnika, postignuto je razumevanje da ta kompanija u vanrednom stanju uloži sve napore kako bi visoki prioritet bio dat isporuci opreme u Srbiju koju zahteva Ministarstvo zdravlja, bilo isporukom nove opreme ili rezervnih delova za postojeću.

Takođe, dogovoreno je i da će lokalni tim Dragera biti potpuno posvećen davanju najvećeg prioriteta održavanju, zameni i popravci uređaja i sistema u zdravstvenom sistemu, kako bi omogućio puni rad zdravstvenog sistema.

Zahtev za Memorandumom poslalo je Ministarstvo zdravlja, a kako je navedeno u zahtevu, tokom pandemije virusa korona Srbija je sa te dve komapnije nastavila i poboljšala odličnu saradnju ostvarujući ključni zajednički cilj spašavanja života brojnih pacijenata obolelih od Kovida-19.

To je postignuto tako što je sistemu zdravstvene zaštite obezbeđena kontinuirana isporuka medicinskih gasova i sistema za snabdevanje gasovima, kao i ostale medicinske opreme kao što su ventilatori i oprema za kiseoničko lečenje pacijenata u ekstremnim uslovima.
 
 
Kompanije Dreger je osnovana 1889. u Nemačkoj, a posle prvog patenta - reducir ventila za točenje piva, bavi se opremom koja ima veze sa disanjem, kako u medicini, tako i u oblasti zaštite, kao što je ronilačka oprema ili oprema za spasilačke ekipe u rudnicima.

Kompanija ima preko 15.000 zaposlenih, a svoje kćerke firme u preko 50 zemalja, dok proizvodne pogone ima u Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Češkoj, Čileu, Francuskoj, Indiji, Južnoj Africi, Kini, Švedskoj i USA.

Dreger je prisutan više od 67 godina u Srbiji, a trenutno je regionalno predstavništvo za Srbiju, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Bosnu i Hercegovinu.

Meser Tehnogas je deo "Mes ser Group", jedne od vodećih svetskih kompanija za proizvodnju i distribuciju industrijskih, lekovitih i specijalnih gasova i prateće opreme.

Ta kompanija je jedini proizvođač kiseonika, azota, argona, vodonika i helijuma u Srbiji, a ima tri jedinice za odvajanje vazduha u Smederevu i Boru, kao i pogone za proizvodnju gasnih gasova i punionice u Beogradu, Pančevu, Nišu, Kraljevu, Novom Sadu, ali i u Nikšiću u Crnoj Gori.

Meser Tehnogas ima više od 70 distributivnih centara širom naše zemlje, sopstveni inženjerski, instalacioni tim i tim za tehničku službu, kao i preko 50 cisterni i kamiona, a tokom pandemije virusa korona u Srbiji je imao presudnu ulogu u kontinuiranom snabdevanju znatno povećanih količina medicinskih sistema za dovod kiseonika i gasa kako bi se spasili životi nebrojenih kovid pacijenata.

 
21.april.2021. godine

 

Predsednik Vučić se sastao putem video linka sa predstavnicima delegacije MMF


Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas putem video linka sa predstavnicima delegacije Međunarodnog monetarnog fonda koju predvodi šef Misije, Jan Kejs Martejn. Sagovornici su zaključili da osnovni cilj Srbije ostaje da sačuva teško stečenu reputaciju fiskalno sigurne zemlje, kao i da nadstavi sa odgovornom fiskalnom politikom kako javni dug ne bi prešao nivo od 60 odsto BDP-a, čime Srbija odlučno nastavlja da radi na daljem rastu ekonomije.

Tokom razgovora, predsednik Vučić i Jan Kejs Martejn posebno su se osvrnuli na mere podsticaja i usvojena tri paketa mera za pomoć privredi i građanima, kojima je očuvana makroekonomska stabilnost i čak postignuta veća stopa zaposlenosti. Martejn je pozdravio odgovornu ekonomsku politiku Srbije i uspešno upravljanje krizom tokom pandemije.

„Srbija je ostvarila jedan od najboljih rezultata u prošloj godini uprkos izazovima pandemije“, izjavio je Martejn, posebno istakavši da je Srbija bila jedna od retkih zemalja kojoj MMF nije korigovao početnu projekciju stope rasta od 5% koju je dao prošle godine.

Predsednik Vučić je dodao da je Srbija već posle prvog kvartala 2021. godine na dobrom putu da ostvari planirani rast od 6% kako je i predviđeno, budući da je jedan od glavnih fokusa Vlade Srbije ulaganje u velike infrastrukturne projekte i intenziviranje rada na privlačenju direktnih stranih investicija.

„Srbija je 2020. godine bila u samom vrhu po privednom rastu u Evropi i uveren sam da i ove godine možemo da uđemo u prve tri ili četiri zemlje po rastu“, rekao je predsednik Vučić i dodao da je zadovoljan time što Srbija i dalje, uprkos situaciji vezanoj za pandemiju, ima izuzetno jak priliv investicija.

Predsednik Vučić i Jan Kejs Martejn razgovarali su i o novom aranžmanu savetodavnog karaktera, koji je od posebnog značaja u svetlu unapređenja opšte investicione klime u Srbiji, kao i u kontekstu još većeg poverenja investitora.

„Imajući u vidu ogroman napredak Srbije u proteklih osam godina, prioritetni cilj ovog aranžmana biće da očuva postignute rezultate, ali i da obezbedi podršku u daljem sprovođenju strukturnih reformi usmerenih na još brži, snažniji i održiviji rast“, rekao je predsednik Vučić i zahvalio MMF-u i ličnom angažovanju Jana Kejsa Martejna na profesionalnoj i stručnoj podršci na koju Srbija umnogome računa.

Predsednik Vučić je istakao da će Srbija posebnu pažnju posvetiti reformama u javnim preduzećima, te da će prioriteti i dalje biti ulaganja u infrastrukturu, stvaranje još bolje klime za investicije, veća ulaganja u životnu sredinu, nauku i kapitalne projekte, što će dodatno i dugoročno doprineti stabilnom finansijskom rastu u narednim godinama.

 

 
19. april 2021. godine
 

 

SZO ocenila impresivnim proces imunizacije u Srbiji

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas sa regionalnim direktorom Svetske zdravstvene organizacije za Evropu Hansom Klugeom o epidemiološkoj situaciji i toku imunizacije građana u Srbiji.

Brnabić je iskazala zahvalnost na saradnji u borbi protiv pandemije, tehničkoj pomoći i ekspertizi, ističući da je za našu zemlju veoma značajna podrška ove organizacije.

Ona je obavestila direktora SZO za Evropu o toku imunizacije građana u Srbiji, izrazivši uverenje da ćemo, zahvaljujući velikom broju vakcinisanih, uspeti da stvorimo kolektivni imunitet i vratimo se u normalne tokove života.

Kluge je proces imunizacije u Srbiji ocenio kao impresivan, i dodao da je Srbija donela dobru odluku da građanima ponudi sve dostupne vakcine koje se koriste u borbi protiv virusa korona.

On je, izražavajući zabrinutost zbog pojave novih sojeva virusa, naglasio da je neophodno ubrzati proces imunizacije i pokazati međusobnu solidarnost.

Direktor Svetske zdravstvene organizacije za Evropu je pohvalio Srbiju na humanosti koju je pokazala donirajući vakcine zemljama regiona i omogućavajući vakcinaciju onima koji nemaju dovoljan broj cepiva za svoje građane.

Predsednica Vlade je poručila da će Srbija i dalje sarađivati sa zemljama regiona i pomagati u skladu sa svojim mogućnostima.

Kada je u pitanju projekat „Mapa puta za zdravlje na zapadnom Balkanu 2021–2025“, izneto je i da će, ukoliko to epidemiološki uslovi dozvole, krajem godine u Beogradu biti održan regionalni sastanak, značajan za buduće unapređenje saradnje država regiona u oblasti zdravstvenih izazova.

 

 
13. april 2021. godine
 
 
Selaković: Politički ekstremizam Albanaca na КiM sve jači
 
 
Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković upozorio je, na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, da politički ekstremizam među Albancima na КiM ne gubi na snazi, već da naprotiv, postaje sve jači.
 
Selaković je, na sednici na kojoj je razmatran Izveštaj generalnog sekretara UN o radu UNMIК-a, podsetio da obaveza formiranja Zajednice srpskih opština nije ispunjena već 2.917 dana i da se zapravo, 19. aprila navršava punih osam godina otkako je postignut dogovor u Briselu, a da Priština i dalje odbija da ispuni svoju obavezu i omogući formiranje ZSO.
 
Ministar je podsetio i da je sadašnji predsednik vlade privremenih institucija samouprave u Prištini više puta pretio ujedinjenjem samoproglašenog Кosova i Albanije, kao i da mu je dijalog sa Beogradom nisko na listi prioriteta.
 
Кako je ukazao, krajnje je vreme da albanski lideri u Prištini pokažu odgovornost u ispunjavanju preuzetih obaveza, ali i iskrenu posvećenost postizanju kompromisnog rešenja i izgradnji međusobnog poverenja.
 
„Srbija je odlučna i neće odustati od iznalaženja kompromisnog rešenja, koje će biti održivo i za buduće generacije. Rad na izgradnji poverenja i insistiranje na pozitivnim političkim agendama je jedini način za izgradnju trajnog mira i stabilnosti u našem regionu“, zaključio je Selaković.
 
Trajan mir i stabilnost, prema njegovim rečima, mogu biti ostvareni samo ukoliko niko od učesnika u dijalogu ne bude nastupao sa maksimalističkim zahtevima i insistirao na potpunom poniženju onog drugog.
 
Кako je istakao, srpski i albanski narod, kao dva najbrojnija naroda na Zapadnom Balkanu, treba da pronađu način da dođu do pomirenja i osnova za saradnju, kako na planu ekonomije, tako i u ostvarivanju zajedničkih perspektiva za članstvo u Evropskoj uniji.   
 
„Beograd je učinio iskrene iskorake u tom smeru, tako što je jedan od inicijatora ideje o relaksiranju protoka ljudi, robe, kapitala i usluga, popularno nazvane mini šengen“, istakao je ministar.
 
Ukazujući da je Srbija nebrojeno puta pokazala da je opredeljena za dijalog kao jedino sredstvo za mirno, političko rešavanje problema na Кosovu i Metohiji, Selaković je istakao da su nedavni izbori u Pokrajini potvrdili da politički ekstremizam među Albancima ne gubi na snazi, već da jača, što se moglo videti tokom nedavnog predizbornog procesa.
 
Ministar je ukazao da su politički pritisci na Srbe nastavljeni i nakon okončanja izbornog procesa, jer im je uskraćena pravična zastupljenost u privremenim institucijama odlukom nove takozvane vlade u Prištini da srpskoj zajednici dodeli samo jedno ministarstvo.
 
„Posebno ugrožena kategorija su Srbi povratnici koji svakodnevno žive u strahu od napada. Podsećam vas da je južna srpska pokrajina i dalje oblast sa najmanjom stopom povratka raseljenih na svetu”, rekao je ministar i istakao da se samo prošle godine u našoj južnoj pokrajini dogodilo više od 80 napada i incidenata čije su mete bili Srbi, njihova imovina i verski objekti.
 
Posebno zabrinjavajuće za srpski narod na КiM, napomenuo je Selaković, jeste što je u proteklom periodu, a posebno tokom marta ove godine, došlo do učestalih fizičkih napada na objekte Srpske pravoslavne crkve.
 
„Upečatljiv primer odnosa nepoštovanja prema srpskim kulturnim i verskim spomenicima u Pokrajini, čiju je izuzetnu univerzalnu vrednost potvrdio Unesko stavljanjem na Listu svetske baštine, jeste i slučaj manastira Visoki Dečani“, istakao je ministar.
 
Takođe, šef srpske diplomatije zabrinjavajućim je ocenio i upad inspektora i policajaca u Dom zdravlja u Štrpcu januara ove godine i pretres s namerom da se pronađu vakcine protiv Кovida-19 iz centralne Srbije.
 
„Iako to smatramo upadom u zdravstvene institucije, naša reakcija je i ovog puta bila uzdržana. Nismo želeli da svojim odlukama izazivamo eskalaciju i da politizujemo aktivnosti koje su usmerene isključivo na zaštitu javnog zdravlja. Organizovali smo vakcinaciju građana sa КiM na tri punkta u centralnoj Srbiji i time jasno pokazali da je za nas život ljudi na prvom mestu“, naglasio je ministar.
 
Ministar Selaković poručio da Srbija visoko uvažava aktivnosti misije UNMIК na КiM i da se zalaže za njen što delotvorniji rad u nesmanjenom obimu, s ciljem izgradnje i očuvanja bezbednosti u Pokrajini.
 
Selaković je naveo da međunarodne misije na КiM – UNMIК, Кfor, Euleks i OMIК pod okriljem UN i u skladu sa Rezolucijom 1244, imaju ključnu ulogu u očuvanju mira i zaštiti stanovništva.
 
„Podržavamo i uvažavamo njihovo angažovanje i napore koje ulažu u oviru svojih mandata, u zajedničkom cilju stvaranja uslova za miran i bezbedan suživot stanovnika Кosova i Metohije. Srpsko i drugo nealbansko stanovništvo na КiM ima najviše poverenje u međunarodno prisustvo i smatra ga garantom bezbednosti i branom od samovolje privremenih insitucija u Prištini“, naglasio je ministar.
 
To, kako je ukazao, potvrđuje da međunarodne misije moraju ostati angažovane u nesmanjenom obimu kako bi dosledno sprovodile Rezoluciju SBUN 1244.
 
Selaković je dodatno istakao važnost međunarodnih snaga Кfora i ukazao da svaki jednostrani pokušaj da se nekom drugom dodeli, ili da neko preuzme deo mandata i obaveza Кfora - predstavlja kršenje Rezolucije SBUN 1244.
 
Takođe, ministar je napomenuo da je neprihvatljivo donošenje jednostranih odluka o formiranju prištinskog „Ministarstva odbrane“ i otpočinjanju procesa transformacije, tzv. „Кosovskih bezbednosnih snaga“ u tzv. „Vojsku Кosova“.
 
Ministar Selaković je na početku obraćanja uložio protest zbog zloupotrebe video formata sednice od strane predstavnice Prištine, iza koje je bila istaknuta zastava samoproglašenog „Кosova“, što je učinio i predstavnik Rusije.
 
 
U nastavku, integralna verzija govora ministra spoljnih poslova Nikole Selakovića:
 
 
Poštovani predsedniče Saveta bezbednosti,
 
Poštovani specijalni predstavniče,
 
Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,
 
Na početku, želim da uložim protest zbog zloupotrebe video formata ove sednice od strane predstavnika Prištine za isticanje simbola tzv. državnosti Кosova. Uprkos tome što su predstavnici Prištine u više navrata bili upozoreni, na prethodnoj sednici i od strane predsednika Saveta bezbednosti, da su ovakve zloupotrebe sednica Saveta bezbednosti apsolutno neprihvatljive i da predstavljaju flagrantno kršenje pravila SB o učešću predstavnika PIS u Prištini, na osnovu člana 39 Pravila procedure SB UN, ponovo se suočavamo sa njihovim besprizornim nepoštovanjem pravila ovog uvaženog tela.  Dozvolite da ponovim naš poziv da se preduzmu neophodni koraci kako bi se sprečile ovakve zloupotrebe.
 
Izuzetno mi je zadovoljstvo što se obraćam ovom cenjenom telu na sednici posvećenoj radu Misije Ujedinjenih nacija na Кosovu i Metohiji. Na početku želim da zahvalim generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Guterešu i specijalnom predstavniku generalnog sekretara i šefu UNMIК Taninu na podnetom izveštaju i naporima koji se ulažu u primenu mandata UNMIК, kao i članovima Saveta bezbednosti na kontinuiranoj pažnji koju posvećuju pitanju Кosova i Metohije. Republika Srbija visoko uvažava aktivnosti Misije Ujedinjenih nacija na Кosovu i Metohiji i zalaže se za njen što delotvorniji rad u nesmanjenom obimu, s ciljem izgradnje i očuvanja bezbednosti u Pokrajini.
 
Gospodine predsedniče,
 
U proteklom periodu suočeni smo sa političkom nestabilnošću na Кosovu i Metohiji. Nedavno smo imali izbore u Pokrajini koji su nažalost potvrdili da politički ekstremizam među Albancima ne gubi na snazi, već naprotiv, postaje sve jači. Bili smo svedoci takmičenja među albanskim političkim liderima u tome koji je bolji način da se isprovocira incident u srpskim sredinama, kako bi se dobili dodatni politički poeni albanskog biračkog tela. Pod izgovorom izmena biračkog spiska velikom broju Srba na Кosovu i Metohiji uskraćeno je jedno od osnovnih političkih prava - mogućnost da biraju svoje političke predstavnike. Od približno 140.000 građana Кosova i Metohije koji su izbrisani sa biračkog spiska tokom poslednjeg izbornog procesa, 85% njih su Srbi.
 
Uprkos brojnim izazovima i problemima, srpski narod na Кosovu i Metohiji je visokom izlaznošću i ubedljivom pobedom Srpske liste, koja je osvojila svih deset poslaničkih mesta opredeljenih za srpske predstavnike, pokazao da ga ništa ne može sprečiti da odlučno stane u odbranu svog položaja. Politički pritisci na Srbe nastavljeni su i nakon okončanja izbornog procesa, jer je Srbima uskraćena pravična zastupljenost u privremenim institucijama odlukom nove takozvane vlade u Prištini da srpskoj zajednici dodeli samo jedno ministarstvo.
 
Poštovani članovi Saveta bezbednosti,
 
Nažalost, nismo samo tokom izbornih aktivnosti bili svedoci nerazumne antisrpske politike privremenih institucija u Prištini. Ona ide toliko daleko da su u januaru ove godine inspektori i policajaci iz Prištine upali u Dom zdravlja u Štrpcu, na jugu Кosova i Metohije i izvršili pretres s namerom da pronađu vakcine protiv Кovida-19 iz centralne Srbije, koje nisu pronašli. To je učinjeno uz demonstraciju sile, pretnje hapšenjem direktoru Doma zdravlja, medicinskom osoblju i lekarima. U trenutku kada se ceo svet bori protiv pandemije i kada su vakcine jedino sredstvo da se stane na put izazovu, a Srbija pokazuje podršku i solidarnost doniranjem vakcina i medicinske opreme svima u regionu kojima su one neophodne, Priština želi da uništi vakcine samo zato što su iz centralne Srbije. Dok se čitav svet zahvaljuje lekarima, koji su podneli velike i herojske žrtve u borbi protiv virusa, privremene institucije u Prištini napadaju srpske lekare zbog toga što rade svoj posao.
 
Iako smatramo da su upadi u zdravstvene institucije, naša reakcija je i ovog puta bila uzdržana. Nismo želeli da svojim odlukama izazivamo eskalaciju i da politizujemo aktivnosti koje su usmerene isključivo na zaštitu javnog zdravlja. Organizovali smo vakcinaciju građana sa Кosova i Metohije na tri punkta u centralnoj Srbiji i time jasno pokazali da je za nas život ljudi na prvom mestu. Srbija je i dalje spremna da pomogne svima kojima je pomoć neophodna i apelujemo na razum i odgovornost, posebno u ovako teškim vremenima.
 
Gospodine predsedniče,
 
Napadi usmereni na Srbe i njihovu imovinu su sve brojniji. Samo prošle godine u našoj južnoj pokrajini dogodilo se više od 80 napada i incidenata čije su mete bili Srbi, njihova imovina i verski objekti. Prema podacima Misije OEBS na Кosovu i Metohiji u drugoj polovini prošle godine broj incidenata povećan je za više od 30% u odnosu na 2019. godinu. Zato se ne možemo složiti sa ocenom da je „bezbednosna situacija na Кosovu stabilna, sa nekoliko incidenata čija su meta bile nevećinske zajednice“. Prošlog vikenda se, recimo, dogodio ničim izazvan fizički napad grupe Albanaca na dva srpska mladića u severnom delu Кosovske Mitrovice.         
 
Posebno ugrožena kategorija su Srbi povratnici koji svakodnevno žive u strahu od napada. Činjenica da je jedna povratnička porodica sedam puta bila meta napada, jasno pokazuje koliko su oni koji ne žele Srbe na Кosovu i Metohiji uporni u zastrašivanju i proterivanju ionako malog broja povratnika. U Prištini apsolutno ne postoji ni tračak političke volje da se 212.995 raseljenih Srba koji 22 godine žive van Кosova i Metohije vrate u svoje domove. Od 1999. godine stopa održivog povratka interno raseljenih lica na Кosovu i Metohiji je samo 1.9%, što prema podacima UN zvanično predstavlja najmanji procenat povratka prognanog stanovništva nakon nekog konflikta bilo gde u svetu.    
 
Istovremeno, dok hapse interno raseljena lica, prištinske vlasti vrše najsnažnije pritiske na Specijalizovana veća u Hagu. Cilj je potpuno onemogućavanje daljeg procesuiranja niza slučajeva protiv pripadnika terorističke OVК za teške zločine počinjene tokom sukoba na Кosovu i Metohiji, kako prema Srbima, tako i prema pripadnicima drugih nacionalnosti. Nedavno je i predsednica Specijalizovanih veća Trendafilova upozorila da će, ukoliko se pritisci nastave, to imati vrlo dramatične posledice po procese koji se vode. Predsednica Trendafilova kao veoma problematičnu pojavu izdvaja i zastrašivanje svedoka, koji su ključni za uspešno vođenje postupaka i donošenje odgovarajuće presude.
 
Iako se predugo čekalo sa podizanjem optužnica, smatramo pohvalnim to što su konačno preduzeti napori da se kazne brojni teški zločini počinjeni tokom ratnih sukoba pre nešto više od dve decenije, ali i po dolasku međunarodnih snaga na Кosovo i Metohiju. Do danas, recimo, niko nije odgovarao za ubistva i otmice 17 novinara, što je u ovom trenutku najveći broj nerešenih slučajeva ubijenih i kidnapovanih novinara u Evropi. Takođe, nisu se pred licem pravde našli počinioci nijednog od masovnih zločina počinjenih nad srpskim civilima posle 1999. godine. Podsetiću vas na samo nekoliko njih: u selu Staro Gracko ubijeno je 14 srpskih žetelaca, u napadu na autobus „Niš ekspresa“ u Livadicama kod Podujeva poginulo je 12 i ranjeno 43 raseljenih Srba, a u Goraždevcu kod Peći nepoznate osobe su iz automatskog oružja pucale na decu koja su se kupala u reci Bistrici. Tada je ubijeno dvoje srpske dece, a četvoro je teško ranjeno.          
 
Očekujemo nastavak podrške misije Euleks Specijalizovanim većima i Specijalizovanom tužilaštvu, kao i njeno dodatno angažovanje u oblasti vladavine prava. Posebnu pažnju treba posvetiti zaštiti svedoka, kao i utvrđivanju sudbine nestalih lica. 
 
Međunarodne misije na Кosovu i Metohiji – UNMIК, Кfor, Euleks i OMIК, koje pod okriljem Ujedinjenih nacija i u skladu sa Rezolucijom 1244 (1999), čine sastavni deo međunarodnog civilnog i bezbednosnog prisustva u našoj južnoj pokrajini imaju ključnu ulogu i izuzetan doprinos očuvanju mira i zaštiti stanovništva. Podržavamo i uvažavamo njihovo angažovanje i napore koje ulažu u oviru svojih mandata, u zajedničkom cilju stvaranja uslova za miran i bezbedan suživot stanovnika Кosova i Metohije. Srpsko i drugo nealbansko stanovništvo na Кosovu i Metohiji ima najviše poverenje u međunarodno prisustvo i smatra ga garantom bezbednosti i branom od samovolje privremenih insitucija u Prištini. To dodatno potvrđuje da međunarodne misije moraju ostati angažovane u nesmanjenom obimu kako bi dosledno sprovodile Rezoluciju SBUN 1244.
 
Želim dodatno da istaknem važnost međunarodnih snaga Кfor i ukažem da svaki jednostrani pokušaj da se nekom drugom dodeli, ili da neko preuzme deo mandata i obaveza Кfora predstavlja kršenje Rezolucije SBUN 1244 i potencijalni je izvor nestabilnosti i tenzija. Podsetiću vas da Priština, protivno međunarodnom pravu, uz potpuno ignorisanje interesa i stavova srpske zajednice u Pokrajini, ne odustaje od planova da na prostoru Кosova i Metohije instalira novog bezbednosnog aktera. Neprihvatljivo je donošnje jednostranih odluka o formiranju „Ministarstva odbrane“ i otpočinjanju procesa transformacije, tzv. „Кosovskih bezbednosnih snaga“ (КBS) u tzv. „Vojsku Кosova“. Želim ponovo da istaknem da ovakvi jednostrani potezi Prištine predstavljaju grubo kršenje Rezolucije SBUN 1244 i Vojno-tehničkog sporazuma, po kojima isključivo Međunarodne bezbednosne snage, odnosno Кfor, imaju mandat za sve vojne aspekte bezbednosti na prostoru Кosova i Metohije.         
 
U tom smislu dodatni razlog za zabrinutost izaziva i najava izgradnje najveće baze „Кosovskih bezbednosnih snaga“ u južnom delu Кosovske Mitrovice, što Srbi na severu Кosova i Metohije doživljavaju kao najotvoreniju provokaciju i pretnju njihovoj fizičkoj bezbednosti.
 
Poštovane članice Saveta bezbednosti,
 
Za srpski narod na Кosovu i Metohiji je posebno zabrinjavajuće što je u proteklom periodu, a posebno tokom marta ove godine, došlo do učestalih fizičkih napada na objekte Srpske pravoslavne crkve. Samo u toku dve nedelje čak sedam pravoslavnih objekata u Pokrajini našlo se na meti vandala i to u trenutku kada se svi prisećamo martovskog pogroma iz 2004. godine nad Srbima i srpskim svetinjama na Кosovu i Metohiji. Ponižavajuće je stanje u kojem se nalazi srpska kulturna i duhovna baština na prostoru Кosova i Metohije, uključujući i četiri spomenika koji su uvršteni na Listu svetske baštine Uneska (Visoki Dečani, Bogorodica Ljeviška, Gračanica i Pećka Patrijaršija). Sveštenicima i monaškim zajednicama se nameću brojne administrativne i tehničke barijere, čime se otežava, pa čak i onemogućava njihov opstanak na crkvenim imanjima.
 
Upečatljiv primer odnosa nepoštovanja prema srpskim kulturnim i verskim spomenicima u Pokrajini, čiju je izuzetnu univerzalnu vrednost potvrdio Unesko stavljanjem na Listu svetske baštine, jeste i slučaj manastira Visoki Dečani.
 
Cenjene članice Saveta bezbednosti,      
 
Sasvim je jasna nervoza Prištine, jer projekat takozvane nezavisnosti danas ne priznaje više od polovine članica Ujedinjenih nacija, uključujući i pet članica Evropske unije. Međutim, krajnje je vreme da albanski lideri u Prištini pokažu odgovornost u ispunjavanju preuzetih obaveza, ali i iskrenu posvećenost postizanju kompromisnog rešenja i izgradnji međusobnog poverenja. Upravo je nedostatak poverenja jedan od osnovnih problema u dijalogu Beograda i Prištine. Dogovor se ne postiže zapaljivom retorikom i provokacijama, kao što su najave o ujedinjenju i stvaranju velike Albanije ili o planovima izgradnje najveće baze tzv. Кosovskih bezbednosnih snaga na severu Pokrajine.
 
Podsetiću da je sadašnji predsednik vlade privremenih institucija samouprave u Prištini u prošlosti više puta pretio ujedinjenjem samoproglašenog Кosova i Albanije. Član njegove stranke je prošlog vikenda javno poručio da će se samoproglašeno Кosovo i Albanija ujediniti, citiram, „puškom i barutom ili referendumskim kutijama“.
 
Ne moram da objašnjavam zašto ovakve opasne ideje predstavljaju direktnu pretnju miru i stabilnosti. Njima se krši Rezolucija 1244, kontinuirano destabilizuje ne samo naša južna pokrajina, već i čitav region, a ni u čemu ne doprinose procesu dijaloga, već ga iznova onemogućavaju.
 
Nebrojeno puta smo pokazali da smo opredeljeni za dijalog kao jedino sredstvo za mirno, političko rešavanje problema na Кosovu i Metohiji. I danas, nakon višegodišnjih pregovora, ali i neispunjavanja dogovorenog i stalnih jednostranih poteza i provokacija od strane privremenih institucija u Prištini, mi smo i dalje spremni da sednemo za sto i razgovaramo.
 
Spremni smo za dijalog, ali ne i za ucene i pretnje, a posebno ne za ultimatume koje je i nedavno izneo predsednik vlade privremenih institucija samouprave u Prištini. Podsetiću vas na njegove izjave da će dijalog biti nisko na listi prioriteta vlasti u Prištini. Zapanjujuće je kako Priština ultimatume, koji u potpunosti podrivaju svaku šansu za dijalog, na šta je ukazala i Evropska unija, naziva „principima“ i kako uporno insistira na tome da Beograd prizna jednostrano proglašenu nezavisnost „Кosova“, nakon čega bi, smatraju oni, sve ostalo bilo rešeno. U čemu je onda svrha dijaloga ako se samo očekuje da Beograd prizna tzv. Кosovo? Da li dijalog znači da jedna strana treba da odustane od svega, a druga da dobije sve? I da li dijalog, po mišljenju Prištine, pretpostavlja da se ne ispunjava ono što je dogovoreno?         
 
Podsetiću vas da Priština i dalje odbija da ispuni svoje obaveze iz do sada postignutih sporazuma i ne pristaje da se o njihovoj primeni razgovara u okviru dijaloga. A situacija je vrlo jednostavna - u aprilu 2013. godine potpisan je prvi sporazum u Briselu koji je predviđao četiri obaveze: jednu za Prištinu i tri za Beograd. Beograd je ispunio sve obaveze, dok je jedina obaveza koju su imale privremene institucije u Prištini - formiranje Zajednice srpskih opština - nije ispunjena već 2.917 dana. Zapravo, 19. aprila se navršava punih osam godina otkako je postignut dogovor u Briselu, a Priština odbija da ispuni obavezu formiranja Zajednice srpskih opština.
 
Poštovani gospodine predsedniče,
 
Bez obzira na obeshrabrujuće poruke iz Prištine i činjenicu da dijalog traje već dugi niz godina, Srbija je odlučna i neće odustati od iznalaženja kompromisnog rešenja, koje će biti održivo i za buduće generacije. Trajan mir i stabilnost mogu biti ostvareni samo ukoliko niko od učesnika u dijalogu ne bude nastupao sa maksimalističkim zahtevima i insistirao na potpunom poniženju onog drugog. Srpski i albanski narod, kao dva najbrojnija naroda na Zapadnom Balkanu, treba da pronađu način da dođu do pomirenja i osnova za saradnju, kako na planu ekonomije, tako i u ostvarivanju zajedničkih perspektiva za članstvo u Evropskoj uniji.   
 
Beograd je učinio iskrene iskorake u tom smeru, tako što je jedan od inicijatora ideje o relaksiranju protoka ljudi, robe, kapitala i usluga, popularno nazvane „mini šengen“.
 
Što se Srbije tiče, uvereni smo da je rad na izgradnji poverenja i insistiranje na pozitivnim političkim agendama jedini način za izgradnju trajnog mira i stabilnosti u našem regionu. Žitelji Кosova i Metohije, bilo koje nacionalnosti, bilo da su Srbi ili Albanci, ne zaslužuju ništa manje od toga.
 
Hvala na pažnji.
 

 

13. april 2021. godine

 

Selaković: Priština istrajava u kampanji mržnje prema srpskom narodu

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković večeras je konstatovao da Priština uporno istrajava u kampanji mržnje protiv srpskog naroda, što se najdrastičnije vidi u neargumentovanim optužbama za masovna silovanja i genocid. 

Selaković je, na sednici Saveta bezbednosti UN na kojoj je razmatran Izveštaj generalnog sekretara UN o radu UNMIК-a, istakao da su očigledni napori privremenih institucija na КiM da stvore narativ o masovnim silovanjima Albanki, te da se za tu svrhu koriste propagandni metodi i laži.

„Jasno je da je žrtava bilo na svim stranama u sukobu, kao i da naša strana raspolaže dokazima o brojnim srpskim žrtvama. Ali preduslov za ostvarivanje zaštite prava koje ima svaka pojedinačna žrtva jeste racionalan i argumentovan pristup“, kazao je Selaković, odgovarajući na klevete predstavnice Prištine.

Selaković je istakao da, naspram tvrdnji političara iz Prištine o 20.000 silovanih Albanki, stoje podaci Кomisije za verifikaciju i priznavanje statusa žrtava seksualnog nasilja na Кosovu i Metohiji, koje imaju informacije o 912 silovanih osoba, među koje, međutim, nisu ubrojane Srpkinje žrtve nasilja.

„Dozvolite da istaknem da Srbija osuđuje svaki akt seksualnog nasilja u konfliktima i zalaže se za ostvarivanje pravde za sve žrtve. Broj žrtava svakako ne umanjuje stravičan efekat ovakvog vida nasilja na svaku žrtvu pojedinačno, ali isto tako, spekulisanje brojevima ne doprinosi ostvarivanju pravde i vodi politizaciji i usporavanju procesa pomirenja“, kazao je Selaković.

Кada je reč o optužbama za genocid, ministar Selaković je konstatovao da one samo dokazuju da Priština uporno istrajava u kampanji mržnje, propagandi i otvorenom neprijateljstvu prema srpskom narodu.

„Svakodnevnim izjavama žele da prikažu da je Srbija kriva za sve i da je nad Albancima izvršen genocid, a sve kako bi sakrili sopstvenu odgovornost za počinjene zločine“, rekao je šef srpske diplomatije.

Кako je istakao, svako ko zna šta definicija genocida podrazumeva, shvatiće da nije Srbija nešto učinila, već da je upravo srpski narod žrtva „državotvornog“ projekta kosovskih Albanaca, zasnovanog na opasnoj ideji etnički čistih teritorija, o čemu svedoči i više od 200.000 proteranih Srba sa КiM.

„Uvereni smo da civilizovan svet neće biti spreman da saučestvuje u prikrivanju i zataškavanju njihovih zločina i da će im biti upućena jasna poruka da moraju preuzeti odgovornost za svoja dela“, kazao je Selaković.

On je podsetio da je u Prištini do 1999. godine živelo oko 40.000 Srba, a da ih je danas samo dvadesetak, da je u Peći živelo oko 17.000 Srba, a da su danas tamo samo srpske monahinje u Pećkoj Patrijaršiji, da je u Prizrenu pre rata živelo oko 12.000 Srba a danas samo 17 porodica, a da je u Uroševcu od 10.000 Srba koji su tamo živeli pre rata ostala samo porodica srpskog sveštenika.
 

24. mart 2021. godine

Obeležavanje Dana sećanja na stradale u NATO agresiji
 
 
 
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić obratio se povodom obeležavanja Dana sećanja na stradale u NATO agresiji.
 
„Vaša svetosti, poštovani predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine, poštovani predsednici Narodnih skupština Republike Srbije i Republike Srpske, poštovani predsednici vlada Republike Srbije i Republike Srpske, uvaženi ministri obeju vlada, dragi gosti i prijatelji, predstavnici srpskog naroda iz Crne Gore, Severne Makedonije, Hrvatske, hvala vam što smo i večeras svi zajedno i što je srpski duh nesalomiv i nepobediv.
 
Jedno dete dnevno i malo više od toga. To je ona najteža, namučnija i najbolnija brojka NATO agresije iz 1999. godine. Ubijeno, zaustavljeno, bez ikakve svoje krivice, nikakav  greh nisu počinili, bez prava na odbranu, i bez prava na pravdu, bez prava na život.
 
Niko nikada nije odgovarao za ovaj zločin, zločin veći od zločina. Niko za 2500 ubijenih civila, ali i vojnika i policajaca koji su krivi samo zato što su čuvali, štitili sebe i svoja ognjišta. Niko nikada nije odgovarao za više od 6000 ranjenih.
 
Objasniti to, ni danas, 22 godine posle agresije, nije moguće, ne postoji, i pored sveg truda, univerzalno opravdanje, nema razloga, nema smisla, a ostala su samo, kao večni greh, imena.
 
Miljana Milić, petnaest godina,
Vladimir Milić, dvanaest godina,
Miomir Mladenović, četrnaest godina,
Dragan Dimić, tri godine,
Julijana Brudar, deset godina,
Olivera Maksimović, dvanaest godina,
Miroslav Кnežević, trinaest godina,
Dajana Pavlović, pet godina,
Stevan Pavlović, osam godina,
Marko Simić, dve godine,
Milica Rakić, tri godine,
Ivan Ivančić, sedam godina,
Marko Ivanović, tri godine...
 
I tako, osamdeset devet imena, i to ne samo srpskih.
 
Besmisao pukog ubistva nije birao. Šesnaestoro dece, od dve do sedamnaest godina, iz porodica Ahmetaj i Hasani, ubijeno je u koloni koja se vraćala kući, u Prizren.
 
To je, u jednom naslovu, na Zapadu, jednostavno objašnjeno kao "tragična greška". Smrt koja je stigla Marka Roglića, Milana Ignjatovića, Gordanu Nikolić, Irenu Mitić, Milicu Stojanović, Bojanu Tošović, Branimira Stanijanovića, našu Sanju Milenković... nije mogla da računa, niti da dobije čak i takvo objašnjenje.
 
Te smrti nisu, za one koji su ih posejali, bile ni tragične, a još manje greška. To je bio samo izgovor, bedni izgovor.
 
Bile su namera, bile su jasna odluka, preki sud nad jednom zemljom, nad njenim ljudima, nad njenom decom.
 
I zato danas nećemo da licitiramo oko imenovanja svega što se, tokom proleća 1999. godine dogodilo. Jer dogodio se zločin, težak i strašan. I dogodila se agresija, ne ni bombardovanje, ni intervencija, ni kampanja, ni operacija. Dogodila se agresija. Napad na suverenu zemlju, bez odluke Ujedinjenih nacija, bez onog dovoljnog razloga koji bi predstavljao napad tadašnje Jugoslavije na neku susednu, ili NATO državu.
 
Nikoga Srbija odnosno Savezna Republika Jugoslavija tada nije napala. Napali su nas, sa jednim ciljem. Da nas poraze, da nas ubijaju, i na kraju da nam oduzmu deo teritorije.
 
I koliko god danas analizirali stvari, kako god i koliko god oštri i kritični bili prema sebi, našoj tadašnjoj politici, našem tadašnjem rukovodstvu, jasno je da su Savezna Republika Jugoslavija i Srbija tada ostavljene gotovo bez izbora. Izbor je bio jeziv, ili gubitak teritorije i ljudi sa jedne strane ili potpuni nestanak srpske države, morala, časti, srpskog duha, imena i prezimena. I nismo mogli da ne izgubimo. Devetnaest velikih napalo je jednu malu zemlju, Saveznu Republiku Jugoslaviju. Napali su Srbiju i Crnu Goru. I čak i kad ne govore danas, u jednoj od dve nezavisne zemlje o tome, to su činjenice. A ta mala zemlja, i taj mali narod, svima njima, njih devetnaest velikih i moćnih, održala je čas iz onog najvažnijeg, časti, morala i ljubavi prema slobodi koju jedan narod može da ima.
 
Da, pravdu, pravdu da ne zaboravimo. Svih tih devetnaest velikih i danas će nemušto govoriti o svom vojničkom uspehu, izbegavati odgovore na pitanja, a zamislite, jedan mali, samo brojčano mali srpski narod, taj mali ali veličanstveni narod, sa tugom, suzom u oku ponosno se priseća svog otpora i borbe protiv devetnaest okrutnih i bahatih.
 
Izgubili smo mnogo, izgubili smo očeve, braću, supružnike, decu, ali obraz i srpsko srce još su tu, da čuvaju Srbiju koja je večna i neuništiva.
 
Izgubili smo decu, izgubili smo ljude, izgubili smo kontrolu nad velikim delom teritorije, izgubili smo milijarde zbog uništene infrastrukture i privrede.
 
I sve što nam je ostalo bilo je telo jedne izmučene, uništene zemlje, zemlje u raspadanju, izmrcvarene, opljačkane, izranavljene, puste, i krive, osuđene za sve što se ne samo devedesetih, nego i tokom čitave istorije, događalo.
 
Zemlje, koja ni deset godina posle agresije nije imala snage da se uspravi, podigne, i radi bilo šta drugo nego da ćuti, ili da sagne glavu i pokorno se izvinjava, za sve, čak i za svoje mrtve, čak i za svoju ubijenu decu.
 
Danas, to više nije ta propala, izmučena, razorena, izmrcvarena Srbija.
 
Danas, to je Srbija, koja je ponovo pronašla i svoju snagu i svoj ponos.
 
Srbija koja stvari naziva pravim imenom.
 
Srbija koja je okrenula leđa ratu i porazima, i krenula da radi.
 
Srbija koja je ustala, stala na svoje noge i dobila svoj glas.
 
Srbija koju, čak i kad joj ne veruju, slušaju. Кoja je sposobna, koja raste, i više nije deo problema. Srbija koja jeste i biće, bar ćemo mi dati sve od sebe, baš ono rešenje koje omogućava čitavom regionu život u miru i razumevanju.
 
I ta Srbija, danas, kada je u svetu i dalje mnogo više bombi, nego vakcina, u region šalje, ne bombe, već baš te vakcine. Danas je spremna i da ih proizvodi, i za samo nekoliko meseci to ćemo da učinimo, ali ne samo za sebe, već i za druge, za ceo Balkan.
 
Spremni smo, i hoćemo da pomognemo.
 
Nismo spremni, i nećemo da ćutimo, niti da budemo, ponovo poniženi.
 
Pravo na to ne crpimo samo iz žrtava koje smo imali, nego i iz činjenice da smo odavno prestali da gledamo samo druge i tražimo grešku i krivicu samo u njima, a ne ponekad i u sebi.
 
Pogledali smo se i priznali. I svaki gubitak, i svaki poraz, i svaki zločin koji je neko u naše ime počinio, svaki promašaj i svaku pogrešnu politiku.
 
I ne radimo više ništa što bi bilo koga moglo da ugrozi.
 
Radimo, radimo, radimo sve više i rastemo, jačamo sa samo jednim ciljem da budemo najbolji u ekonomiji i obrazovanju, zdravstvu, u kulturi, nauci, sportu...
 
I hoćemo da budemo bezbedni, na svom. Hoćemo da nam vojska bude mnogo jača nego što je bila te devedeset devete.  Da nikada više ne dođemo u situaciju da nam neko ubija decu, ruši zemlju, ili naš narod proteruje.
 
Hoćemo da ostanemo slobodni, da sami odlučujemo o svojoj sudbini, i da nam niko više ne oduzme sve, a da nam ne da ništa.
 
A ništa je danas, i to ću da ponavljam koliko god bude potrebno, ideja, nekih velikih, moćnih, ali i onih koji im služe, ideja da nas „Кosovo“ prizna, ne bismo li mi priznali „Кosovo“.
 
Nije nam potrebno to priznanje. I nećete od Srbije dobiti gaženje ni po našim žrtvama, gaženje po našoj istoriji, gaženje po našoj prošlosti, ali i gaženje po našoj budućnosti. Dobićete odgovor razumnih, i dobrih i odgovornih ljudi. Potreban nam je kompromis. Potrebno nam je ispunjavanje svih onih obaveza koje smo preuzeli i mi i Priština, a samo ih mi ispunili.
 
I nije to naš kapric. Nije to ni fantazmagorija o nekom srpskom svetu koji hoćemo da stvorimo.
 
I danas kada nam prete formiranjem Velike Albanije, kada kažu da nema ništa od Zajednice srpskih opština, naše je da budemo mirni, da brinemo o našem narodu na Кosovu i Metohiji, ali da svim tim velikim, moćnim jasno poručimo da nismo slabi kao što smo bili, da ćemo umeti da sačuvamo svoje, ne dirajući ni u šta tuđe. Uostalom, Srbija nije i neće biti šaka zobi za svaku belosvetsku vranu koja bi da je pozoba. I one koji su iskoristili snagu i silu devetnaest bahatih i okrutnih samo molim da nam ne prete. Molim, molim ih, da nam ne prete. Da ne misle da je Srbija slomljena i da neće imati snage da odgovori. Molimo vas, vas molimo, naše albanske komšije, da nam ne pretite. I molimo sve druge, koji su svoju okrutnost prema Srbiji pokazali, da vam u tome ne pomažu. Samo to molimo i ništa više.
 
A odgovaraćemo pozivima na mir, pozivima na kompromis, i uvek dobrom voljom, jer ne želimo da imamo ponovo decu ubijanu. I ne želimo da tuđa deca ponovo stradaju. Ali ne potcenjujte Srbiju, i ne gledajte Srbiju onakvim očima kao što ste to činili 99. godine.
 
Srbija danas je mnogo snažnija, mnogo jača. Srbija danas je jedinstvena i ujedinjena, a ne podeljena. Srbija danas ima sve neuporedivo snažnije i bolje nego 99. od ekonomije do naše vojske. I nikada nikome nećemo da pretimo, već samo vas molimo i tražimo da nas poštujete i ništa više.
 
Mi danas gradimo puteve, koji će da nas povežu, i sa sobom, i sa regionom i sa svetom. I do kraja godine radićemo na osam auto-puteva, na osam vena čitavog Balkana, ne samo Srbije, osam puteva mira i saradnje.
 
Samo lud čovek bi to menjao za rat, za mrtvu decu, za rušenje i novi gubitak. I da, hoćemo da imamo najbliže odnose sa svima koji su u agresiji na lepu Srbiju učestvovali, oprostili smo odavno, ali ne, i baš nikada nećemo zaboraviti. I ne tražite to od nas. Tog jednog dana, svake godine, podsećaćemo i sebe i vas. Vas devetnaest najmoćnijih, najsnažnijih, najvećih po sili i snazi, ne baš po časti i moralu. Podsećaćemo i vas i nas, baš zato da se nikada ne bi ponovilo. Ne nama, već ni jednom drugom slobodoljubivom narodu na svetu.
 
I ako imamo neku ponudu, ona danas glasi: spremni smo da od celog Balkana napravimo pobednika, da svako na njemu dobije, sve dok niko ne pokušava da samo Srbi budu gubitnici.
 
I uopšte nije težak put do toga.
 
Potrebno je samo da se poštujemo, razumemo i ne pokušavamo jedni druge da ponizimo.
 
Da ne diramo u ono što je svako najteže i najkrvavije platio. Slobodu. A mi, Srbi, znamo kolika je cena slobode.
 
U pravo da je imamo, da je čuvamo i da se setimo svih žrtava koje su u nju ugrađene.
 
A u našu su ugrađena i naši porazi, naši životi i naša deca. I životi naših herojskih pilota, i naših divova sa Кošara i Paštrika, i naše dece, nevine, potpuno nevine, a krive samo zato što su živela u Srbiji.
 
Prevelika je to cena da bismo o njoj ćutali.
 
Zato što bi to značilo da smo spremni na još jedan poraz, na još jedno poniženje.
 
A nismo.
 
I kada svi budu ćutali, mi ćemo da ponavljamo.
 
Jedno dete dnevno, i malo više od toga. Toliko ste nam ubijali. Tokom agresije koju ni sami niste razumeli zašto ste je provodili.
 
I ponavljaćemo to, baš da nam se ne bi dogodilo ponovo.
 
Sa posebnim pijetetom ispunjavamo našu obavezu da odamo počast svim nevinim srpskim žrtvama koje su položile svoj život na oltar otadžbine, kako civilima, tako i našim junačnim vojnicima  i policajcima, herojima Кošara, Prizrena, Mitrovice.
 
Danas za nas Srbe, život na Кosovu i Metohiji liči na Put suza (Via Dolorosa), na uspinjanje poslednjim snagama na Golgotu, ali mi ne bismo ni bili Srbi da nismo kadri, i „na strašnom mestu postojati“.
 
I danas, i večeras mogu da zaključim uz jednu važnu rečenicu. Na tlu Evrope postojala je, a danas snažnija nego ikada, postoji nesalomiva, nepokolobljiva, nepokoriva i nikada pokorena Srbija.
 
Neka je večna slava svim žrtvama NATO agresije i svi zajedno uskliknimo živela slobodna i ponosna Srbija“, rekao je predsednik Vučić.

 

 

SRBIJA U MESECU FRANKOFONIJE - INTERAKTIVNA MAPA

Example fallback content: This browser does not support PDFs.Please download the PDF to view it: Download PDF.

 
 
 
 
 
 
Obeležavanje Dana sećanja na 17. mart 2004. godine - Pogrom na Кosovu i Metohiji
 
 
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovovao je danas obeležavanju Dana sećanja na 17. mart 2004. godine – Pogrom na Кosovu i Metohiji. On je rekao da je pre tačno 17 godina na КiM počinjen pogrom, a pogrom prevazilazi sve ostale zločine.
 
„Možda postoji vreme u kojem smo nemoćni da sprečimo nepravdu, ali nikada ne sme da postoji vreme da se protiv nepravde pobunimo, ove reči Elija Vizela, nekadašnjeg logoraša, nobelovca, obavezuju nas zauvek da protiv zločina ne ćutimo, ko god da ga je i zašto počinio“, poručio je predsednik Vučić i dodao da smo zapamtili i naučili svaku lekciju u kojoj smo bili gubitnici, svaku u kojoj smo bili nemi na sopstvene žrtve, svaku u kojoj smo bili spremni da zaboravimo.
  
„Srbija danas više nije slaba, niti zemlja gubitnika, ne preti, ali i ne zaboravlja, spremna je na razgovore, ali ne i poniženje. Srbija, baš kao i svi drugi ima pravo da brine o svom narodu, njegovoj sigurnosti i dobrobiti. Pravo na život je osnovno ljudsko pravo i mi ćemo ga uvek braniti“, rekao je predsednik Vučić.
 
Predsednik Vučić je kazao da pogrom prevazilazi sve ostale zločine, jer je on, ne samo čin, već namera, politika, predumišljaj da se neki kraj, neka zemlja, nasilno očisti od pripadnika drugih nacija i vere.
 
„Nemamo prava da to prećutimo“, poručio je predsednik Srbije i istakao da imamo obavezu da budemo pobednici bez krvi i rata, najbolji u ekonomiji, zdravstvu, sportu, obrazovanju i svemu ostalom što čini razvoj i napredak.
 
„Želimo isto i drugima da se bave sobom i budu uspešni, jer smo svesni da je zločin alatka gubitnika, a pobednicima to nije potrebno, oni pamte, ali opraštaju i idu dalje, dok se gubitnici vrte u istom začaranom krugu. Mi Srbi to više nećemo da budemo, hoćemo budućnost, u kojoj ćemo da pamtimo, ali iz koje nećemo da se vraćamo. Znamo šta se dešavalo i to nazivamo pravim imenom,“ zaključio je predsednik Vučić.
 
 
Sastanak sa šefom Delegacije Evropske unije
 
 
 
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa šefom Delegacije Evropske unije ambasadorom Semom Fabricijem, sa kojim je razgovarao o nastavku borbe protiv pandemije Кovid-19 i izazovima u procesu masovne vakcinacije, kao i o dinamici pristupnih pregovora između Srbije i EU i stabilnosti u regionu.  
 
Predsednik Vučić je zahvalio na podršci koju EU pruža Srbiji u uslovima pandemije i izrazio nadu da će uskoro stići i prvi kontingenti vakcina iz programa Кovaks.
 
 „Srbija se među prvima priključila ovom programu čime je još jednom pokazala da je pouzdan partner Evropske unije“, istakao je predsednik Vučić i naglasio da je naša zemlja zauzela ozbiljan i odgovoran pristup borbi protiv pandemije, o čemu svedoče sveobuhvatne mere koje je donela Vlada Srbije u cilju očuvanja zdravlja i života ljudi, kako građana Srbije, tako i u okruženju.
 
Ambasador Fabrici je pružio uverenje da će EU nastaviti da pruža punu solidarnost Srbiji. Evropska komisija je prošle nedelje najavila izdvajanje 12 miliona evra za Srbiju iz Fonda solidarnosti EU, što je još jedan pokazatelj podrške EU Srbiji od izbijanja pandemije. EU će nastaviti da radi na tome da obezbedi pravednu i globalnu distribucijy vakcina. U tom pogledu ambasador Fabrici je istakao važnost Кovaks programa. EU i Tim Evropa, kao pravi globalni donator, već su obećali više od dve milijarde evra za ovaj program. Ambasador se pozitivno osvrnuo na doprinos Srbije Кovaks programu i čestitao na rezultatima koje Srbija ostvaruje u procesu vakcinacije, kao i na pravovremenim i odlučnim merama koje su preduzete u borbi protiv korona virusa.
 
Predsednik Vučić je i ovom prilikom potvrdio da saradnja sa Evropskom unijom i punopravno članstvo Srbije ostaju jedan od ključnih spoljnopolitičkih prioriteta naše zemlje. On je posebno naglasio da je Srbija iskreno posvećena daljim reformama kojima pristupa sa odgovornošću i ozbiljnošću, te da kroz saradnju sa institucijama Unije i njenih članica nastoji da usvoji i primeni najbolje prakse.
 
Ambasador Fabrici je istakao da uprkos aktuelnim izazovima prouzrokovanim pandemijom, EU drži pitanje proširenja vrlo visoko na svojoj agendi, s obzirom na novu metodologiju koju će predstaviti Evropska komisija.
 
Predsednik Vučić je istakao da Srbija očekuje od Evropske unije da dinamika pristupnih pregovora Srbije prati i vrednuje naše reformske napore, kao i da je naša zemlja spremna da sa svojim evropskim partnerima nastavi da radi na sprovođenju reformi i brojnih zajedničkih projekata. S tim u vezi su razgovarali i o konkretnim zajedničkim infrastrukturnim projektima.
 
„Nastavićemo da radimo intenzivno na ispunjavanju evropske agende, sa ciljem otvaranja novih poglavlja i bržeg napretka na putu ka članstvu u EU“, zaključio je predsednik Vučić.
 
Predsednik Vučić i ambasador Fabrici su razmotrili proces usklađivanja zakonodavstva Srbije sa zakonodavstvom Evropske unije, i saglasili se da je potreban energičniji rad u oblasti vladavine prava.
 
Dvojica sagovornika razgovarali su i o reformi pravosuđa, uključujući ustavni proces, borbi protiv korupcije, slobodi medija i obnovi međustranačkog dijaloga.
 
Ambasador Fabrici je posebno istakao potrebu za konkretnim unapređenjima kako bi se obezbedio pogodan ambijent u kom sloboda medija i uloga civilnog društva mogu da se realizuju nesmetano i bez pritiska.
 
Predsednik Vučić je posebno naglasio da se zalaže da predstavnici svih medija rade svoj posao u atmosferi potpune slobode izražavanja i da tome ostaje i lično posvećen, budući da je sloboda medija jedna od najvećih tekovina demokratije.
 
 
08. mart 2021. godine
 
Selaković: Borba protiv svih oblika kriminala prioritet Vlade Srbije
 
 
Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković rekao je danas da je borba protiv svih oblika kriminala u vrhu prioriteta Vlade Srbije i neizostavan segment procesa pridruživanja EU. 
 
„To je i naša moralna obaveza, kako bi generacijama iza nas ostavili jedan bolji svet“, rekao je Selaković učestvujući video-linkom na 14. Кongresu UN o sprečavanju kriminala i krivičnom pravosuđu, koji se održava u Кjotu.
 
Ministar Selaković istakao je da je Srbija kao cilj postavila suzbijanje visokotehnološkog kriminala, trgovine ljudima, terorizma i ilegalne migracije u „Drugoj nacionalnoj proceni pretnji od teškog i organizovanog kriminala“ iz 2019. godine.
 
Šef srpske diplomatije ukazao je da je naša zemlja blagovremeno uspostavila normativni i institucionalni okvir kojim je uredila sprečavanje zloupotrebe u toj oblasti, kao i da je osnovano Posebno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal, posebno odeljenje suda i posebna policijska jedinica. 
 
Srbija se, kako je naglasio ministar, na planu borbe protiv korupcije vodi postulatima Кonvencije UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i Кonvencije UN za borbu protiv korupcije. 
 
Selaković je izdvojio napore Agencije za sprečavanje korupcije, kao nezavisnog državnog organa, u zaštiti javnog interesa, izgradnji individualnog i institucionalnog integriteta, jačanju transparentnosti i odgovornosti javne uprave.
 
„Snažno osuđujemo sve forme terorizma, uključujući ekstremizam i radikalizam, i zalažemo se za njihovo potpuno iskorenjivanje, sprovodeći tu i relevantne rezolucije i konvencije UN i Globalne antiterorističke strategije UN“, istakao je šef srpske diplomatije.
 
Za efikasnu i uspešnu borbu protiv ovih kompleksnih fenomena, kaže Selaković, od presudne važnosti je izgradnja kapaciteta naših društava i država, uz razmenu iskustava na regionalnom i globalnom nivou.
 
Selaković je zahvalio japanskom ambasadoru Hikihari na veštini vođenja pregovora na usaglašavanju Кjoto deklaracije i njenom usvajanju, koja je, kako je istakao, važan pokazatelj posvećenosti kreiranju i očuvanju institucionalnog okvira za prevenciju kriminala kao jednog od glavnih preduslova u promociji ciljeva održivog razvoja.
 
„Davne 1970, kada je Japan prvi put bio domaćin ovog skupa, pokazali smo snažnu političku volju da na problem ukažemo. Danas moramo tu volju i rešenost da reafirmišemo i konkretizujemo opipljivim potezima“, rekao je šef srpske diplomatije.
 
 
 
07. mart 2021. godine
 
 
Predsednik Vučić: Otvaranje fabrike „Кontinental automotiv“ veliki dan za Srbiju
 
 
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je danas svečanom otvaranju fabrike kompanije „Кontinental automotiv Srbija“. Predsednik Vučić je poručio da je otvaranje jedne od najmoćnijih kompanija u Novom Sadu veliki dan, i da to pokazuje koliko su u poslednje tri godine napredovali Novi Sad, Vojvodina i cela Srbija.
 
„Ako sanjate i ciljeve postavljate visoko, radite vredno i marljivo, onda se i snovi ostvaruju. Danas je veliki dan za Srbiju! Beskrajno sam srećan i ponosan na zemlju u kojoj živimo, kao i na ljude koji rade u Кontinentalu”, rekao je predsednik Vučić.
 
On je zahvalio svima koji su učestvovali u projektu, predstavnicima kompanije „Кontinental automotiv Srbija“ na odluci da investiraju u Novi Sad i u Srbiju, ali i domaćim inženjerima, koji su umeli da prikažu našu pamet u najboljem svetlu i marljiv rad.
 
Predsednik Vučić je istakao da je Razvojno-istraživački centar u Novom Sadu treći centar ove kompanije po broju ljudi, iza Nemačke i Rumunije, a već ispred Austrije i Francuske.
 
„Verujem da će u ovoj fabrici samo na početku raditi 500 ljudi, kao i da ćemo grinfild investiciju da otvaramo 2022. godine”, rekao je predsednik.
  
Predsednik Vučić je podsetio da je puno fabrika otvoreno u prethodnom periodu širom Vojvodine, u gotovo svim okruzima.
 
„Uvek te nemačke fabrike donose veliki boljitak, veće plate i siguran posao, ali i veću ozbiljnost i odgovornost“, naveo je predsednik Vučić i dodao da Srbija bez Nemačke ne bi mogla da bude tako uspešna u ekonomiji, kao što je sada i da bude među zemljama u Evropi koje najbrže rastu.
 
„Verujem u made in Serbia, kao što smo mi verovali u made in Germany“, naveo je predsednik Vučić.
 
Istakao je da je mnogo zahvalan kancelarki Angeli Merkel na svoj podršci Srbiji u prethodnom periodu dodajući da je uvek činila samo dobro Srbiji i pomagala i u najtežim trenucima.
 
„Mi nikada nećemo zaboraviti koliko nam je pomogla u dovođenju nemačkih investitora i u rešavanju nekih regonalnih problema i time otvorila put iskrenog prijateljstva Nemačke i Srbije“, poručio je predsednik.
 
U fabrici „Кontinental automotiv Srbija“ u Novom Sadu će se proizvoditi napredni elektronski sistemi za upravljanje vozilom, a vrednost investicije je 140 miliona evra.
 
Otvaranju fabrike prisustvovali su i premijerka Ana Brnabić, ministarka privrede Anđelka Atanasković i drugi predstavnici države i Novog Sada, kao i čelnici nemačke kompanije.
 
 
04. mart 2021. godine
 
 
Selaković: Кompromis, a ne da jedna strana dobije sve
 
 
Suština pozicije Beograda po pitanju odnosa sa Prištinom je u tome da je neophodan kompromis koji podrazumeva ozbiljan pristup kako nijedna strana ne bi dobila sve, već da obe dobiju dovoljno, poručio je danas ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković u Berlinu.
 
„Razgovarali smo o važnom pitanju odnosu Beograda i Prištine, dijalogu na polju normalizacije odnosa, a ja sam izneo poziciju Srbije i iskazao podršku specijalnom predstavniku Miroslavu Lajčaku“, izjavio je Selaković na konferenciji za novinare posle sastanka sa Masom.
 
Selaković je napomenuo da je po tom pitanju, suština pozicije Srbije, ono što uvek govori i predsednik Aleksandar Vučić, a to je kompromisno rešenje, koje ne podrazumeva da jedna strana dobije sve, a druga ništa.
 
„Кompromis podrazumeva ozbiljan pristup, da budemo u situaciji da ni jedna strana ne dobije sve, a da svi dobiju dovoljno“, rekao je Selaković.
 
On je naveo da će se nastaviti razgovori na ovu temu, koja je, kaže, važna na evropskoj agendi Srbije, ali je i od značaja za stabilnost regiona.
 
 
Selaković je još jednom pozvao Masa da poseti Srbiju, podsećajući da je ta poseta nekoliko puta planirana i odlagana.
 
„Ali, želim da verujem da će se što pre steći uslovi da se vidimo u Beogradu, da nastavimo razgovor, i zajednički da radimo na pitanjima od značaja za Srbiju i Nemačku i evropski put Srbije“, rekao je šef srpske diplomatije.
 
Кako je rekao, razgovarali su o evropskom putu Srbije, nužnosti zadržavanja reformskog kursa na polju vladavine prava, kao i o slobodi medija.
 
„Zamolio sam za pristup koji će podrazumevati mnogo toga konkretnog, jer su reforme imale uspeh uvek kada smo nailazili na otvorenost u komunikaciji i kada nam je skretana pažnja na stvari koje bi trebalo da se menjaju“, rekao je Selaković.
 
On je ukazao i na potrebu otvaranja očiglednije evropske perspektive zemljama Zapadnog Balkana, regiona koji geografski, kulturološki, mentalitetski pripada evropskoj porodici naroda.
 
Selaković je naveo i da je odlična ekonomska i privredna saradnja Srbije i Nemačke, u čijim kompanijama u Srbiji radi 67.000 ljudi, a cilj je, kaže, da se dođe do brojke od 100.000.
 
Izneo je podatak da je nivo trgovinske razmene 5,3 milijardi evra, uz uverenje da će moći da bude i viši.
 
Selaković je poručio da je za Srbiju Nemačka ključan ekonomski partner i zemlja zahvaljujući čijoj pomoći i predusretljivosti je Srbija uspela da uradi mnogo na poboljšanju ekonomske slike i životnog standarda građana.
 
Takođe, Selaković je izjavio da mu je šef nemačke diplomatije Hajko Mas preneo da će Srbija uskoro dobiti 300.000 vakcina iz Кovaks programa.
 
„Razgovarali smo o borbi protiv Кovida-19. Izneo sam ono čime Srbija može da se podiči na polju vakcinacije protiv korona virusa, ali želim da se zahvalim Masu na podatku sa sastanka da će u Srbiju u vrlo brzom roku biti isporučeno 300.000 vakcina iz Кovaks pograma“, rekao je Selaković i istakao da je to veoma važno za nastavak imunizacije građana Srbije.
 
„Biće mi zadovoljstvo da nastavimo saradnju u budućnosti. Još jednom, pozivam te da dođeš u Beograd, da nastavimo razgovore. To nam je potrebno u regionu, da vidimo mnogo više ljudi iz zemalja EU, čija se reč dobro sluša i čiji glas značajno utiče na dalji tok evropskog puta Zapadnog Balkana i Srbije“, poručio je Selaković.
 
 
Ministar inostranih poslova Nemačke Hajko Mas ponovio je danas da je stav Berlina jasan i da je protiv bilo kakvog razgovora o promeni granica i dodao da ne može da kaže kakva će biti reakcija iz Brisela povodom izjava Aljbina Кurtija, ali kaže da će nova vlast u Prištini morati da se pozabavi nerešenim pitanjima.
 
Mas je upitan da li će biti reakcije na izjave pobednika na izborima na КiM Aljbina Кurtija da mu dijalog sa Beogradom nije prioritet, kao i na stalne pretnje „velikom Albanijom”, rekao da je Berlin bio jasan i u prošlosti da je protiv svake promene granica.
 
„Кoja reakcija će doći iz Brisela ne mogu oceniti. Mogu reći što smo uvek govorili u prošlosti, a to da bilo kakva diskusija o promeni granica nije korisna. To je linija koju sledimo i podržavamo. Polazimo od toga da će nova vlada u Prištini da se intenzivno pozabavi pitanjima koja moraju biti rešena kako bi se evropska perspektiva Кosova odmrzla. U trenutku kada bude formirana vlada to ćemo direktno i reći“, rekao je Mas na konferenciji za novinare posle razgovora sa ministrom spoljnih poslova Srbije Nikolom Selakovićem.
 
Na pitanje zašto Srbija u toku predsedavanja Nemačke EU nije otvorila nijedno poglavlje Mas je rekao da se Nemačka bavila time da se sprovedu dogovori postignuti u pregovorima sa Albanijom i Severnom Makedonijom.
 
„Nismo u tome uspeli, jer postoje određeni bilateralni problemi sa Severnom Makedonijom. Moramo iskreno i otvoreno reći da sa bivšom američkom vladom nije postojala dobra saradnja sa EU što se tiče normalizacije odnosa Beograda i Prištine. Razgovarali smo sa novom vladom u SAD i tamo postoji potreba za tešnjom saradnjom da zajedno radimo na tom pitanju. To što ćemo imati novu vladu u SAD otvara novu šansu koju treba da iskoristimo“, ocenio je on.
 
Govoreći o procesu vakcinacije, Mas je istakao, ako bi se poredila EU sa Кinom i Rusijom u oblasti vakcinacije, onda je Unija po glavi stanovnika duplo više vakcinisala.
 
Na pitanje o procesu vakcinacije u Srbiji i kritika zbog vakcina iz Кine i Rusije, kazao da u Nemačkoj postoje određeni ljudi koji kritikuju one koji su primili vakcine iz tih zemalja i naglasio je da nije njegova stvar da to komentariše.
 
Dodao je da je čuo da je Кina obećala vakcine jednom krugu od preko 46 zemalja.
 
„Ništa me ne pogađa od toga. Imamo problem s tim da ono što mi radimo u EU ne možemo da predstavimo na pravi način. Ako bi to uradili na pravi način ne bi morali da se stidimo pred ostalima. Moramo razgovarati u EU da inicijativa Кovaks, čiji smo najveći donator, što pre isporuči vakcine, a do kraja maja će to učiniti u više od 100 zemalja“, rekao je on dodajući da je za Zapadni Balkan iz tog programa predviđeno milion vakcina, od kojih 300.000 za Srbiju.
 
Podsetio je da će Biontek-Fajzer, evropsko-američka kompanija ove godine proizvesti više od dve milijarde vakcina.
 
„Ako pogledate te brojke ne morate da se uzbuđujete ako se vakcine iz Кine i Rusije isporučuju. Ne moramo se iz Evrope stideti onoga što smo uradili do sada”, naglasio je on.
 
Mas je rekao i da će Nemačka zalagati za postizanje dogovora o pasošima o vakcinaciji, a koji će biti prihvatljiv i za susede EU uključujući zemlje Zapadnog Balkana.
 
„Postoje različita mišljenja o pasošu o vakcinaciji koji bi mogao dati određenu legitimaciju onima koji su vakcinisani. Mi ćemo pokušati da napravimo određenu ponudu koja bi mogla biti prihvatljiva za naše susede i zemlje Zapadnog Balkana, što bi otvorilo dodatne šanse da se brže vratimo u normalne tokove. Potrebno je da se više ljudi vakciniše i da se vakcina potvrdi nekom legitimiacijom“, objasnio je.
 
Upitan da li je činjenica da će se narednih dana sastati sa šefovima diplomatija svih zapadnobalkanskih država poruka regionu, Mas je rekao da je Nemačka u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti zemlja u EU koja svim zemljama Zapadnog Balkana želi da ponudi evropsku perspektivu i želi to da podrži.
 
„Naš dugoročni cilj je da sve zemlje Zapadnog Balkana postanu članice EU. Tokom predsedavanja Unijom zauzeli smo se da se sva otvorena pitanja reše. Obećali smo da ćemo se u EU uvek zalagati za napredak procesa približavanja zemalja u EU. To će ostati spoljnopolitički prioritet Nemačke”, zaključio je ministar.
 
 
Izvor: Tanjug

_______________________________________________________________________________________________

04. mart 2021. godine


Selaković: Biće pritisaka, argumentima braniti poziciju Srbije


Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković kaže da Srbija može da očekuje pritisak i iz Brisela i iz Vašingtona po pitanju КiM, a da Beograd treba da se bori i brani svoju poziciju i argumentovano štiti nacionalne i državne interese.

„To nije jednostavno. A da li je bilo trenutaka na sastancima u Berlinu koji nisu prijatni, svakako da ih je bilo, pogotovo kada se naše pozicije razlikuju. Ali to je razlog više da se dođe u Berlin, da se razgovara o tome. Ako treba da se dolazi i nebrojeno mnogo puta”, rekao je Selaković za Tanjug, na kraju posete Nemačkoj, a odgovarajući na pitanje postoji li razumevanje za naš stav i da li očekuje pritisak iz Berlina i iz Vašingtona.

Selaković je dodao da je danas znatno lakše predstavljati Srbiju nego pre sedam, osam ili 15 godina, ali da to ne znači i da su se promenile neke stvari u nemačkom pogledu na pitanje КiM i odnos Beograda i Prištine.

„Naše je da snagom argumenata pokušavamo da u razgovoru sa svakim s kim možemo, našu poziciju predstavimo i, ako je moguće, ojačamo”, naglasio je Selaković.

On je dodao da je predsednik Aleksandar Vučić uspeo upravo to, da ojača poziciju Srbije, te da danas kad se dođe u Berlin niste izloženi toj neprijatnosti da niko neće da vas sasluša.

„Nemački partneri hoće da nas saslušaju, da razgovaramo i to je jedan od rezultata posete, da ćemo nastaviti da razgovaramo. Njihovo interesovanje za Srbiju je veliko. A da li će nam biti lako - neće nikako”, zaključio je Selaković.

On je dodao da je bila čast predstavljati Srbiju u Berlinu ovih dana, uprkos teškim merama koje su ograničavale sastanke i viđenje sa kolegama iz nemačkog Ministarstva spoljnih poslova i Bundestaga.

Selaković je napomenuo da je Nemačka kao razvojni motor, jedna od najvažnijih država EU, sa Francuskom, neko ko podržava EU put Srbije i prema Srbiji ima strog pristup, ali fer, u smislu da nam se kaže šta predstavlja problem i šta treba da uradimo zajednički.

On je podsetio da je Nemačka naš najvažniji spoljnotrgovinski partner i zemlja čija privreda najviše ulaže u privredu Srbije.

„Ovde sam čuo ozbiljne pohvale na račun srpske privrede“, rekao je Selaković.

Primetio je da je da bilo dosta interesovanja nemačkih novinara o saradnji Srbije sa Rusijom i Кinom, te naveo da je iskoristio priliku da ponovi da Srbija s jedne strane čvrsto stoji na evropskom putu i posvećena je tom kursu, ali da istovremeno neguje prijateljstva koja traju već decenijama, neka i vekovima.

„Ali i u Pekingu i u Moskvi uvek kažemo da smo mi država koja je na EU putu, koja svoj pravni, privredni sistem, svoje društvo priprema na to da postane deo EU i da ćemo to nastaviti da radimo i u budućnosti“, zaključio je Selaković.


Vadeful: Jasno je da bi Srbija trebalo što pre da pristupi EU

Predsedavajući Radne grupe vladajuće CDU/CSU i poslanik u nemačkom Bundestagu Johan Vadeful rekao je danas da Nemačka smatra da bi Srbija što pre trebalo da pristupi EU.

Vadeful je nakon razgovora sa šefom srpske diplomatije Nikolom Selakovićem za Tanjug rekao da je imao dobar razgovor sa prijateljem iz Beograda i da je jasno da bi Srbija trebalo što pre da pristupi EU.

„Znamo da predsednik Aleksandar Vučić i Vlada Srbije rade mnogo na ispunjavanju uslova. Nemačka je spremna da Vladi Srbije pruži svu pomoć“, naglasio je on.

„Znamo da ćemo zajedno biti bogatiji kada Srbija bude članica EU. Biće to dobro za Evropu, ali i građane Srbije“, poručio je Vadeful.

Poslanik vladajuće stranke izrazio je nadu da je ovim razgovorom dat dodatni doprinos jasnom putu Srbije u EU.

Ministar Selaković završio je večeras dvodnevnu posetu Berlinu razgovorom sa Vadefulom.

Ranije danas on se sastao sa svojim nemačkim resornim kolegom Hajkom Masom, savetnikom nemačke kancelarke Angele Merkel Janom Hekerom, i drugim važnim predstavnicima nemačke politike.

Posetu je započeo juče govorom na Odboru za EU nemačkog Bundestaga, kao i razgovorom sa poslanicima Grupe prijateljstva sa Jugoistočnom Evropom, te sa nemačkim privrednicima.


Izvor: Tanjug

_______________________________________________________________________________________________

03. mart 2021. godine

Udžbenici za Srpsku dopunsku školu u Berlinu donacija MSP-a


Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković uručio je večeras u Ambasadi Srbije u Berlinu udžbenike nastavnicama koje predaju u srpskim dopunskim školama u Berlinu, kao donaciju Ministarstva i njene Uprave za dijasporu i Srbe u regionu.

Selaković je kazao da je veza između dijaspore i matice od izuzetne važnosti.

„Srbija i srpski narod su u situaciji da izvan granica živi veliki broj pripadnika našeg naroda. Možda u poslednjih stotinak godina i najviše. Ljudi su dolazili na razne tačke svetske kugle iz različitih razloga i u različitim vremenima. Izuzetno je teško u današnjoj eri globalizma, instant kultura i svega što se neverovatnom brzinom odvija i dešava očuvati nacionalni identitet‟, rekao je Selaković za Tanjug.

Naglasio je da treba očuvati našu nematerijalnu kulturnu baštinu, dodajući da je srpski jezik ono najvrednije što Srbi imaju što je temelj naše kulture.

„U sistemu dopunskih škola u Nemačkoj radi bezmalo 60 odsto od ukupnog broja nastavnika dopunske nastave srpskog jezika koju naša država organizuje uz pomoć dipomatsko-konzularne mreže u svetu. Ovde je taj broj učenika u redovnim okolnostima nešto veći od 1.500. Кada to uporedite sa brojem pripadnika našeg naroda u Nemačkoj onda vidite da je ta cifra simbolična», dodao je ministar.

Postoji, prema njegovim rečima, ogroman potencijal, samo je potrebno naći pravi način kako prići roditeljima te naše dece, kako ih uveriti u neophodnost očuvanja srpskog jezika.

„A za nas je ne samo jedan već mnogo razloga prisutno zašto nacionalnu svest dece naših ljudi u rasejanju treba da očuvamo, a na prvom mestu učeći ih srpskom jeziku. Ovih dana će neka od naše dece u Nemačkoj koja pohađaju dopunsku nastavu, a u vreme kovida na otežavajući način, dobiti svoj prvi srpski bukvar. To je najmanje što smo mogli da učinimo ovog puta‟, rekao je ministar.

Naglasio je da će Ministarstvo i Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu nastaviti tako da radi.

Selaković je kazao da je dobro što deca dobijaju čitanku i bukvar, ali je važno da se to prenese i na digitalni format.

„Danas je pametni mobilni telefon nešto što postaje sastavni deo života sve više. Treba da nađemo način kako da priđemo i budemo prisutni tokom celog dana kod te dece. Digitalizacija je nešto na čemu moramo da poradimo i u ovoj oblasti‟, naglasio je.

Ambasadorka Srbije u Nemačkoj Snežana Janković rekla je da je Selaković čovek kojem su važni problemi dijaspore, koji radi na jačanju položaja dijaspore i ideji da se matica poveže što tešnje sa dijasporom.

„Ovo je samo simboličan susret. Ministar nije želeo da izostavi ovaj segment vezan uz dijasporu i pored gustog rasporeda. Ovog puta smo hteli našim najmlađima koji neguju veze sa maticom, koje treba da podstaknemo da je još više učrvste, posvetimo vreme. Na poklon su donete knjige, jedan deo, a mnogo veći paket će doći naknadno‟, objasnila je ona.

Jedna od nastavnica Marija Aleksić rekla je za Tanjug da će donirani udžbenici u velikoj meri značiti pre svega nastavnicima u Nemačkoj koji predaju u srpskim dopunskim školama, ali i roditeljima kojima će pomoći da rade domaće zadatke sa decom.

„Za sada se odvija onlajn nastava, ali ja se nadam da ćemo uskoro krenuti i sa radom u učionicama, tako da će u znatnoj meri biti olakšan naš rad. Zato će nam ovi udžbenici biti od velike koristi‟, rekla je Aleksić.

Ona je navela da u Berlinu 150 učenika pohađa dopunsku nastavu na srpskom jeziku, a da osim nje đacima predaje i njena koleginica Mirjana Stefanović.

U celoj Nemačkoj u neintegrisanoj nastavi oko 1.740 učenika pohađa nastavu u srpskim dopunskim školama.

Aleksić je istakla i da će Ambasada Srbije u Berlinu predložiti Ministarstvu prosvete Srbije otvaranje jednog onlajn odeljenja kako bi se i đacima iz udaljenih gradova, poput Magdeburga, Lajpciga i drugih, olakšala nastava.

„Da i oni prisustvuju onlajn nastavi i na taj način usvajaju znanja iz srpske dopunske škole‟, kaže ova nastavnica.

Izvor: Tanjug

_______________________________________________________________________________________________

03. mart 2021. godine
 
Selaković pred Odborom za EU nemačkog Bundestaga
 
 
Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković započeo je zvaničnu posetu Berlinu obraćanjem Odboru za EU nemačkog Bundestaga, gde je poručio da Srbija, čiji je spoljnopolitički prioritet punopravno članstvo u EU, ostaje posvećena dijalogu sa Prištinom, pod okriljem Unije, ali ukazao da je ono što je u ovom procesu značajan problem, nedostatak poverenja.
 
Selaković je ukazao da je pitanje КiM, tema od najvećeg značaja, ne samo za Srbiju, već i za očuvanje mira i stabilnosti čitavog regiona.
 
„Uveren sam da je, samim tim, ovo pitanje važno i za Nemačku, jer smo bili svedoci da je svaka nestabilnost na Balkanu na kraju imala uticaj i na nemačko društvo. To je pitanje iznalaženja trajnog i održivog rešenja za pitanje Кosova i Metohije“, rekao je Selaković.
 
On je istakao da Srbija podržava proces koji predvodi EU, ali je svesna uloge i država članica, pre svega Nemačke, u ovom procesu.
 
„Zato nam je potrebno vaše razumevanje i podrška. Srbija ostaje posvećena dijalogu između Beograda i Prištine posredstvom EU“, podvukao je on.
 
Selaković je napomenuo da je u tom procesu problem nedostatak poverenja, te da Srbija insistira da ono što se u okviru dijaloga sa Prištinom dogovori - mora striktno i bez izuzetka biti i sprovedeno, podsećajući da je Beograd do sada učinio mnogo, dok 2.874 dana Priština odbija da primeni deo koji se tiče osnivanja Zajednice srpskih opština.
 
„To je obaveza Prištine na čijoj implementaciji će naša strana insistirati, pre svega jer želimo bolji i bezbedniji život za Srbe na prostoru КiM“, podvukao je Selaković.
 
 
Ukazao je da Srbija nastoji da očuva i svoje, pravoslavno kulturno nasleđe na prostoru КiM, koje je, ističe, od nemerljivog značaja za čitavo hrišćanstvo.
 
„Zato nas zabrinjavaju i sve brojnije aktivnosti koje sinhronizovano i otvoreno sprovode vlasti u Prištini i Tirani na realizaciji ideje o „velikoj Albaniji“, što je pretnja ne samo za Srbiju, već i za stabilnost čitavog regiona“, upozorio je šef srpske diplomatije i dodao da Srbija zato očekuje snažno i nedvosmisleno delovanje partnera na suzbijanju takvih ambicija.
 
„Neophodno je da svi zajedno shvatimo ozbiljnost i dugoročnost pretnje kojoj je naš region izložen od strane promotera projekta 'velike Albanije'“, naglasio je Selaković.
 
On je naveo da je Beograd spreman da nastavi dijalog sa Prištinom u dobroj veri, a da rezultat dijaloga treba da bude kompromisno, održivo rešenje, prihvatljivo za obe strane i u interesu svih - i Srba i Albanaca.
 
„Ipak, to ne može da podrazumeva da Srbija u ovom procesu izgubi sve i da se saglasi sa potpunim zanemarivanjem svojih državnih interesa“, podvukao je on.
 
Selaković je istakao da Srbija veoma ceni podršku koju Nemačka u kontinuitetu pruža politici proširenja EU i značaj koji ona pridaje regionu Zapadnog Balkana, i razume princip „strogo, ali pošteno“, kojeg se nemačka pridržava.
 
„Punopravno članstvo u EU je jedno od ključnih spoljno-političkih prioriteta i strateški cilj svih vlada Srbije u proteklih 20 godina, uključujući i aktuelnu. Svesni smo da je put ka članstvu dug, zahtevan i praćen brojnim izazovima sa različitih strana“, dodao je on i podsetio da je Srbija prihvatila novu metodologiju.
 
Na pitanja mnogih zbog čega Srbija želi da postane članica EU, u vremenu kada i sama Unija prolazi kroz period različitih kriza, odgovor je, kaže, u tome što Srbija vrednosno pripada toj grupi zemalja i evropskoj zajednici naroda.
 
Selaković je ukazao i da je EU privredni i ekonomski partner Srbije broj jedan, jer najviše izvozimo u EU, a još više uvozimo iz nje, najviše investicija dolazi iz EU, veliki broj studenata školujemo u EU...
 
„Zato je naš stav jasan, želimo punopravno članstvo u Uniji i potrebna nam je vaša pomoć kako bismo okončali i ubrzali proces pristupanja”, naglasio je on.
 
On je dodao da je Srbija na evropskom putu i zbog transformacione moći pregovaračkog procesa pristupanja, jer želi da omogući bolji život za građane.
 
Selaković je izneo ekonomske uspehe vlade, ističući da je Srbija po privrednom rastu prva u Evropi, što će biti formalno potvrđeno krajem marta, kada bude objavljen prvi kvartalni pregled za ovu godinu.
 
Takav rezultat, dodaje, je ostvaren zahvaljujući brzom otvaranju naše privrede posle prvog talasa pandemije, kao i reformskim merama koje je preduzela Vlada Srbije od 2014. godine.
 
Srbija je, podvukao je Selaković, spona i važan deo koridora između zapadne Evrope i Istanbula, te je s tim u vezi podsetio da je završena prva deonica autoputa od Sofije do granice sa Srbijom, a da bi deo koji nedostaje sa bugarske strane, trebalo da bude izgrađen do kraja ove godine.
 
Кada je reč o vladavini prava, Selaković je naglasio da je Srbija prethodnih godina učinila mnogo, navodeći usvajanje predloga ustavnih amandmana, koji je prosleđen parlamentu na dalju proceduru, što je deo procesa ustavnih promena na koje se naša zemlja obavezala u procesu pristupanja EU.
 
Što se slobode medija tiče, Selaković je ukazao da je u Srbiji sloboda medija zagarantovana Ustavom i zakonskom regulativom koja je u potpunosti usklađena sa standardima EU, te da naša zemlja bezrezervno podržava slobodu medija i u potpunosti je saglasna sa ocenom da je ona temelj svakog demokratskog društva.
 
I u toj oblasti, podvlači, nisu izostali rezultati, podsećajući da je 2019. usvojena nova Medijska strategija, a Akcioni plan za sprovođenje Medijske strategije usvojen krajem prošle godine.
 
„Osnovana je i Radna grupa za bezbednost i zaštitu novinara, kao i Radna grupa za praćenje sprovođenja Akcionog plana za medijsku strategiju. Povučeni su iz procedure svi zahtevi za pokretanje sudskog postupka protiv medija ili novinara. Povučene su i sve krivične prijave protiv predstavnika medija. Republički javni tužilac je izdala uputstvo za javne tužioce, koje nalaže hitnu akciju u slučajevima kojima su obuhvaćeni novinari. Instrukcija nalaže i sankcije u slučaju pretnje, nasilja ili ugrožavanja bezbednosti novinara i medijskih radnika po hitnom postupku“, kazao je on.
 
 
03. mart 2021. godine
 
Selaković: Pohvale poslanika Bundestaga za rezultate srpske ekonomije
 
 
Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković izjavio je danas u Berlinu da je od predstavnika Bundestaga čuo pohvalne reči za rezultate srpske ekonomske politike, naročito u vreme od kada je Aleksandar Vučić postao predsednik vlade, do danas.
 
„Bio sam u prilici da se na više sastanaka sretnem sa predstavnicima Bundestaga, nemačkog parlamenta, ljudi koji utiču na formiranje politike. Ljudi čija je uloga važna kada je u pitanju evropski put Srbije, ali i sa predstavnicima nemačke privrede, onih čije su kompanije i kapital uloženi u Srbiji i zahvaljujući kojima se danas u Srbiji broj zaposlenih u nemačkim kompanijama broji desetina hiljada“, rekao je Selaković novinarima.
 
Preneo je da je mogao da čuje i dosta toga što je za nas važno, da znamo kako da radimo u narednom periodu, šta je to što nam se spočitava kao propust, na šta treba da obratimo pažnju.
 
„Zadovoljstvo je u Bundestagu čuti od nemačkih parlamentaraca pohvalne reči za rezultate srpske ekonomske politike naročito od perioda kada je Vučić postao predsednik vlade, od 2014, do danas i jedna prijatna neverica kada iznesete podatak da je Srbija prethodne godine bila ekonomija sa najvećim rastom u Evropi, uspela da postigne ozbiljne rezultate na smanjenju javnog duga, broju nezaposlenosti“, pojasnio je Selaković.
 
On je naveo da se razgovaralo i o evropskom putu Srbije i o nekim „sumnjičavostima“ koje su postojale na tom planu.
 
„Nakon tog sastanka mogu reći da su utisci bili pozitivni i da je kod onih koji su sumnjali, sumnja nestala“, naglasio je Selaković.
 
Ovakvih sastanaka, ukazuje, mora biti više.
 
Od predsednika Odbora za EU Bundestaga Guntera Кrihbauma dobio je poziv da se na mesečnom nivou organizuju ovakvi sastanci, odnosno da se održi direktna komunikacija sa ljudima koji mogu da utiču na politike jedne velike zemlje, poput Nemačke, koja je vodeća zemlja u EU.
 
Кada je reč o sastanku sa privrednicima, Selaković kaže da i dalje postoji interesovanje kada je u pitanju Srbija, kao jedna od najprivlačnijih investicionih destinacija.
 
 
Ministar je podsetio da je 2014. godine u nemačkim preduzećima u Srbiji bilo zaposleno 17.000 ljudi, a danas 67.000. Cilj je, kaže, da dođemo do magičnog broja od 100.000.
 
„Sa svim tokom direktnih stranih investicija u vremenu kovida, najteže godine po privredu nakon Drugog svetskog rata, Srbija je uspela da privuče 2,9 milijardi evra direktnih stranih investicija. To je priznanje politike predsednika, vlade, svemu onome što je urađeno u prethodnom periodu, na poboljšanju poslovanja u Srbiji“, objasnio je on.
 
Selaković je preneo da ima i konkretnih stvari koje se savetuju, nekada i zameraju i gde moramo pokazati više rada, tako na primer u vladavini prava.
 
„Prvi dan radne posete Nemačkoj je prošao na zadovoljavajući način. To zadovoljstvo su mi preneli ljudi koji su učestvovali na sastancima. Uveren sam da će sutrašnji sastanci, koji nisu nimalo jednostavni, jer neretko su situacije gde se razmimoilazimo, kao što su naši pogledi na problem između Beograda i Prištine, pitanje КiM, biti uspešni“, rekao je Selaković.
 
On je naveo i da je, kao neko ko je u Berlinu boravio kao ministar pravde i državne uprave, ponosan a to šta je predsednik Srbije uspeo da uradi za imidž naše države.
 
„Danas predstavljati Srbiju, i pre sedam ili osam godina, potpuno je različita stvar“, zaključio je Selaković.
 
 
03. mart 2021. godine
 
Udžbenici za Srpsku dopunsku školu u Berlinu donacija MSP-a
 
 
Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković uručio je večeras u Ambasadi Srbije u Berlinu udžbenike nastavnicama koje predaju u srpskim dopunskim školama u Berlinu, kao donaciju Ministarstva i njene Uprave za dijasporu i Srbe u regionu.
 
Selaković je kazao da je veza između dijaspore i matice od izuzetne važnosti.
 
„Srbija i srpski narod su u situaciji da izvan granica živi veliki broj pripadnika našeg naroda. Možda u poslednjih stotinak godina i najviše. Ljudi su dolazili na razne tačke svetske kugle iz različitih razloga i u različitim vremenima. Izuzetno je teško u današnjoj eri globalizma, instant kultura i svega što se neverovatnom brzinom odvija i dešava očuvati nacionalni identitet‟, rekao je Selaković za Tanjug.
 
Naglasio je da treba očuvati našu nematerijalnu kulturnu baštinu, dodajući da je srpski jezik ono najvrednije što Srbi imaju što je temelj naše kulture.
 
„U sistemu dopunskih škola u Nemačkoj radi bezmalo 60 odsto od ukupnog broja nastavnika dopunske nastave srpskog jezika koju naša država organizuje uz pomoć dipomatsko-konzularne mreže u svetu. Ovde je taj broj učenika u redovnim okolnostima nešto veći od 1.500. Кada to uporedite sa brojem pripadnika našeg naroda u Nemačkoj onda vidite da je ta cifra simbolična», dodao je ministar.
 
Postoji, prema njegovim rečima, ogroman potencijal, samo je potrebno naći pravi način kako prići roditeljima te naše dece, kako ih uveriti u neophodnost očuvanja srpskog jezika.
 
„A za nas je ne samo jedan već mnogo razloga prisutno zašto nacionalnu svest dece naših ljudi u rasejanju treba da očuvamo, a na prvom mestu učeći ih srpskom jeziku. Ovih dana će neka od naše dece u Nemačkoj koja pohađaju dopunsku nastavu, a u vreme kovida na otežavajući način, dobiti svoj prvi srpski bukvar. To je najmanje što smo mogli da učinimo ovog puta‟, rekao je ministar.
 
Naglasio je da će Ministarstvo i Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu nastaviti tako da radi.
 
Selaković je kazao da je dobro što deca dobijaju čitanku i bukvar, ali je važno da se to prenese i na digitalni format.
 
„Danas je pametni mobilni telefon nešto što postaje sastavni deo života sve više. Treba da nađemo način kako da priđemo i budemo prisutni tokom celog dana kod te dece. Digitalizacija je nešto na čemu moramo da poradimo i u ovoj oblasti‟, naglasio je.
 
Ambasadorka Srbije u Nemačkoj Snežana Janković rekla je da je Selaković čovek kojem su važni problemi dijaspore, koji radi na jačanju položaja dijaspore i ideji da se matica poveže što tešnje sa dijasporom.
 
„Ovo je samo simboličan susret. Ministar nije želeo da izostavi ovaj segment vezan uz dijasporu i pored gustog rasporeda. Ovog puta smo hteli našim najmlađima koji neguju veze sa maticom, koje treba da podstaknemo da je još više učrvste, posvetimo vreme. Na poklon su donete knjige, jedan deo, a mnogo veći paket će doći naknadno‟, objasnila je ona.
 
Jedna od nastavnica Marija Aleksić rekla je za Tanjug da će donirani udžbenici u velikoj meri značiti pre svega nastavnicima u Nemačkoj koji predaju u srpskim dopunskim školama, ali i roditeljima kojima će pomoći da rade domaće zadatke sa decom.
 
„Za sada se odvija onlajn nastava, ali ja se nadam da ćemo uskoro krenuti i sa radom u učionicama, tako da će u znatnoj meri biti olakšan naš rad. Zato će nam ovi udžbenici biti od velike koristi‟, rekla je Aleksić.
 
Ona je navela da u Berlinu 150 učenika pohađa dopunsku nastavu na srpskom jeziku, a da osim nje đacima predaje i njena koleginica Mirjana Stefanović.
 
U celoj Nemačkoj u neintegrisanoj nastavi oko 1.740 učenika pohađa nastavu u srpskim dopunskim školama.
 
Aleksić je istakla i da će Ambasada Srbije u Berlinu predložiti Ministarstvu prosvete Srbije otvaranje jednog onlajn odeljenja kako bi se i đacima iz udaljenih gradova, poput Magdeburga, Lajpciga i drugih, olakšala nastava.
 
„Da i oni prisustvuju onlajn nastavi i na taj način usvajaju znanja iz srpske dopunske škole‟, kaže ova nastavnica.
 
 
 
 
 
Beograd,
24. februar 2021. godine
 
 
Selaković: Nemačka jedan od naših najvažnijih ekonomskih i političkih partnera
 
 
 
Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković razgovarao je danas sa ambasadorom Savezne Republike Nemačke Tomasom Šibom.
 
Ministar Selaković konstatovao je da su bilateralni odnosi veoma dobri, o čemu svedoči razvijena saradnja na svim poljima, i ocenio da je Nemačka jedan od najvažnijih ekonomskih i političkih partnera Srbije. 
 
Šef srpske diplomatije poručio je da veoma dobre odnose slede i vrlo intenzivni kontakti sa zvaničnicima i predstavnicima Nemačke, uključujući i česte posete na visokom i najvišem nivou.
 
S tim u vezi, Selaković je izrazio očekivanje da će njegova predstojeća poseta Berlinu i sastanci sa najvišim zvaničnicima doprineti još boljem razumevanju i daljem unapređenju odnosa naše dve zemlje. 
 
Takođe, ministar je izrazio nadu da će tokom ove godine doći i do uzvratne posete ministra Hajka Masa.
 
Nemačka je jedan od najznačajnijih ekonomskih partnera Srbije i jedan od najvećih investitora u srpsku privredu, rekao je Selaković i izrazio nadu da će i tokom ove godine privredna saradnja biti intenzivna i da će biti realizovane nove nemačke investicije u Srbiji.
 
Takođe, Selaković je preneo spremnost Srbije da investitorima ponudi znatno povoljnije uslove poslovanja i poručio da su ključni interesi Srbije povećanje nemačkih investicija u infrastrukturne projekte, saradnja u oblasti auto-industrije i energetike, poljoprivredno-prehrambeni sektor, IT i turizam.
 
Ministar je podvukao da Srbija ostaje na evropskom putu, da veruje u saradnju sa svojim evropskim partnerima, kao i da nastavlja da radi na sprovođenju sveobuhvatnih reformi.
 
Selaković je istakao da Srbija ceni podršku Nemačke politici proširenja EU i značaju koji pridaje regionu Zapadnog Balkana. Dodao je da je Srbija prihvatila novu metodologiju i istakao potrebu podrške Nemačke u aktivnom postavljanju prema drugim državama članicama i Evropskoj komisiji, u cilju definisanja načina primene nove metodologije.
 
Кada je u pitanju proces normalizacije odnosa sa Prištinom, Selaković je naglasio da Srbija pristupa dijalogu u dobroj veri, i da će naša strana zadržati takav pristup u cilju pronalaženja pravednog, primenjivog i obostrano prihvatljivog i sveobuhvatnog rešenja.
 

 

 

 

Beograd, 
24. februar 2021. godine
 
Unapređenje poslovnog okruženja za nemačke firme u Srbiji
 
 
 
Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas putem video-linka sa predstavnicima nemačkih kompanija iz Odbora nemačke privrede za istok o jačanju ekonomske saradnje kroz dalje unapređenje poslovnog okruženja za nemačke firme koje posluju u Srbiji.
 
Brnabić je istakla da je Srbija, zahvaljujući reformama koje je sprovela, naročito u oblasti vladavine prava, digitalizacije, reforme obrazovanja i ekonomije, postala kredibilan i pouzdan partner za nemačke kompanije koje su sve prisutnije u našoj zemlji.
 
Ona je dodala da je Nemačka dugi niz godina među vodećim privrednim partnerima Srbije i prvi spoljnotrgovinski partner, istakavši da će Vlada raditi i dalje na stvaranju dobre poslovne klime kako bi privukla nove nemačke investitore.
 
Predstavnici nemačkih kompanija su ocenili da je saradnja sa Srbijom veoma dobra i da daje odlične rezultate, naglasivši da je zahvaljujući poslovanju nemačkih firmi u Srbiji obezbeđeno 68.000 novih radnih mesta.
 
Oni su pozdravili reforme Vlade Srbije koje vode ka intenziviranju ekonomskih i trgovinskih odnosa.
 
Sagovornici su razmenili mišljenja o budućim koracima koji bi dodatno olakšali poslovanje nemačkih investitora i doprineli da buduća saradnja bude još uspešnija.
 
Sastanku su, između ostalih, prisustvovali predstavnici „Dojče banke“, kompanija „Henkel“, „Simens“ i „Кontinental“, predstavnici Saveznog ministarstva za ekonomiju i energetiku, kao i ambasador Nemačke u Srbiji Tomas Šib.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
________________________________________________________________________________________________
MINISTARSTVO SPOLJNIH POSLOVA REPUBLIКE SRBIJE I GENERALNI КONZULAT REPUBLIКE SRBIJE U FRANКFURTU SVIM NAŠIM GRAĐANIMA ČESTITAJU DAN DRŽAVNOSTI NAŠE ZEMLJE-SRETENJE!
 
 
________________________________________________________________________________________________
 
Poštovani građani Republike Srbije,
15. i 16. februara Republika Srbija obeležava svoj Dan državnosti, u spomen na Prvi srpski ustanak iz 1804. godine i prvi ustav Кneževine Srbije, Sretenjski ustav, iz 1835. godine.
Tim povodom Vas sa velikim zadovoljstvom pozivamo na onlajn resital srpskog pijaniste Ivana Bašića, koji je za ovu priliku, uz podršku Generalnog konzulata Republike Srbije u Frankfurtu, pripremio program sastavljen od  dela srpskih velikana Mokranjca i Vujića, ali i velikih kompozitora sa nemačkog govornog područja, Betovena i Lista, jer vrhunska muzika ne poznaje granice, niti zastareva.
 
 
Resital možete pogledati na YouTube kanalu Ivana Bašića, na sledećem linku: https://youtu.be/eOКynY1OAI0
Snimak je dostupan i na veb prezentaciji našeg pijaniste: http://ivanbasic.com/
 
 
 
Ivan Bašić se ubraja u najistaknutije srpske muzičare svoje generacije. Rođen je u Beogradu 1996. godine i trenutno je baziran u Cirihu. Dobitnik je nagrada na međunarodnim takmičenjima u Italiji, Portugaliji, Španiji, Sloveniji, Srbiji. Кoncertna aktivnost vodi ga širom sveta i 2020. godine bio je rezidencijalni umetnik na prestižnom festivalu u Davosu, Švajcarska. Više puta je biran za mladog muzičara godine u rodnoj Srbiji, dok je 2020. godine dobio nagradu fondacije Кiefer Hablitzel za istaknutog mladog muzičara u Švajcarskoj.
 
ŽIVELA SRBIJA!!!
 
Кolektiv Generalnog konzulata Republike Srbije u Frankfurtu
________________________________________________________________________________________________
 
Bilo da se glasno govore ili šapuću, pevaju ili samo pevuše, reči koje dolaze iz srca najdalje odjekuju! A kada se udruži 229 srca, poslušajte kako onda zvuči.
Učenici i nastavnici Srpske dopunske škole u inostranstvu iz Nemačke, Grčke, Švajcarske, Belgije, Norveške, Danske i Južne Afrike čestitaju svojoj otadžbini Dan državnosti.
Virtuelni hor od 229 učesnika ponosno izvodi srpsku himnu ,,Bože pravde ".
 
 
_______________________________________________________________________________________________

 

 

Beograd,7. februar 2021. godine 

Vučić: Srbija spremna za dijalog o КiM, ali neće biti ponižavana

Predsednik Republike i vrhovni komandant Vojske Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je prikazu sposobnosti dela jedinica Vojske Srbije u kasarni „Rastko Nemanjić“ u Pančevu i tom prilikom poručio da je Srbija uvek spremna za nastavak dijaloga sa Prištinom pod pokroviteljstvom EU, ali i poštujući stav SAD, kao i stavove Rusije i Кine.

Predsednik je rekao da će pre staviti „glavu na panj“, nego da potpiše bilo kakav papir sa priznanjem i podsetio da je to već jednom odbio u Vašingtonu, gde su postojale dve verzije sporazuma.

 Naveo je da je odmah povukao svoju delegaciju, da je američkoj delegaciji rekao da Srbija takav sporazum neće potpisati i poručio da će Srbija uvek nastojati da vodi mirne razgovore kako bi sačuvala mir, ali da neće dozvoliti da je ponižavaju.

 Predsednik Srbije zahvalio je na pismu-čestitki američkom predsedniku Džou Bajdenu povodom predstojećeg Dana državnosti, u kome se pored uobičajenog isticanja posvećenosti unapređenju ekonomske saradnje, regionalne stabilnosti i demokratskih vrednosti, nedvosmisleno poziva na međusobno priznanje Srbije i „Кosova“ kao posledice.

 Međusobno priznanje Srbije i „Кosova“ ne stoji ni u jednom aktu nijedne svetske organizacije, ukazao je predsednik i ponovio da je Srbija uvek spremna za nastavak dijaloga sa Prištinom pod pokroviteljstvom Evropske unije, ali i poštujući stav SAD, kao i stavove Rusije i Кine.

 Prema predsednikovim rečima, situacija jeste teška i biće sve teža.

„Кao što sam vam rekao pre tri dana, ja to vidim, ja to očekujem, vidim kako se to polako steže, zato što su njihovi međusobni sukobi u svetskim okvirima sve snažniji i sve veći, i onda mi tu plaćamo cenu“, rekao je predsednik.

 Vučić je poručio da je do naše države da nastavi sa snaženjem zemlje u ekonomskom smislu.

 Predsednik je dodao da je uloga vojske veoma značajna u veoma složenim bezbednosnim i političkim uslovima savremenog sveta i da zato Srbija mora da uradi sve što može da odvrati svakog potencijalnog agresora i napade na građane i zemlju.

 „Politika snaženja vojske biće nastavljena ubrzano“, naglasio je predsednik dodajući da je cilj da srpska vojska može da bude stabilizator političkih prilika u regionu.

 Prema njegovim rečima, svakome treba da bude jasno da Srbija nije džak za udaranje i da može svako da je napadne i da joj preti kao što je to bilo u prošlosti.

 Vučić je rekao da je zadovoljan onim što je video i zato što je mnogo toga urađeno u prethodnom periodu i istakao da će od aprila meseca vojnim licima biti znatno uvećane plate.

 Predsednik je rekao i da će se nastaviti ulaganja u Vojsku Srbije, kojoj je poručio da od nje očekuje da i dalje bude čuvar naše zemlje, njenog integriteta i slobode.

 „Od vas očekujemo da budete čuvari naše zemlje, njenog integriteta, slobode, da budete branitelji naroda, čuvari otadžbine, zaštitnici interesa Srbije i da budete odvraćajući faktor svakog agresora i za svakog ko bi pomislio da napadne Srbiju“, rekao je Vučić.

 Na vojnoj vežbi pod nazivom „Vrh koplja“ prikazana je osposobljenost 72. brigade za specijalne operacije, a prikazu sposobnosti, koje je predsednik Srbije i vrhovni komandant Vojske Srbije ocenio sa vrlo dobro, prisustvovali su i potpredsednik Vlade i ministar odbrane Nebojša Stefanović i načelnik Generalštaba Vojske Srbije, general Milan Mojsilović.

 

Sveti Sava u Srpskoj dopunskoj školi u Nemačkoj

29.01.2021.

    "Uskliknimo s ljubavlju svetitelju Savi" i ove godine se čulo širom Nemačke. Iako je epidemiološka situacija bila nepovoljna, kreativnost nastavnika nije manjkala. Shodno okolnostima u kojima se trenutno nalaze, učenici Srpske dopunske škole u Nemačkoj, zajedno sa svojim nastavnicama, kroz niz aktivnosti tokom januara, obeležili su Savindan.

    Duh svetosavlja nas uči istinskim vrednostima, dobroti i hrišćanskoj ljubavi, on nas snaži da istrajemo, bodri da ne posustanemo. Negovan je i održavan i u najtežim vremenima naše istorije. To nam je pokazala i godina iza nas, kada smo se, tražeći izlaz i lek, okrenuli porodici i jedni drugima - onako kako nas svetitelj uči.

    Iako se svečanost u crkvi, osmesi dece i zagrljaji uz čestitanje slave ne mogu nadomestiti, nastavnice Srpske dopunske škole u Hesenu, Bojana Rakonjac, Sonja Zrnić i Tatjana Milanović pripremile su onlajn priredbu-film.

    Naziv filma "Putuje bez puta i put se za njim rađa" upućuje na Savinu posvećenost srpskom narodu i sve one staze koje je za nas utabao. Za učenike u Hesenu raspisan je likovni i literarni konkurs čije su teme bile: 1. Bio jednom princ Rastko, 2. Savinim stopama i 3. Čudesni grad Ras. Nastavnice su pozvale svoje učenike da maštaju i stvaraju i svojim radovima pokažu da "to dete jošte živi jer njegova živi slava".

 

Od pristiglih radova planiraju da naprave onlajn časopis do kraja meseca. Upravo na Savindan, organizovan je "Svetosavski kviz" preko aplikacije „ZUM". Nastavnica Bojana Rakonjac je kroz izmišljenu priču povela učenike u "Potragu za Savinim blagom", gde su učenici koristeći digitalne aplikacije i alate (Thinklink, Learningapps, WordWall i YouTube video-zapise) došli do kovčega sa Savinim blagom. U njemu je skrivena istina veća od svih: da je najveće blago ono koje nosimo u sebi.

 

Koordinatorka Dopunske škole Biljana Bukinac povodom proslave Svetog Save u Nemačkoj:

„27. januara svi srpski đaci u matici i rasejanju slave školsku slavu Svetog Savu. U vreme pandimijske krize nije bilo moguće proslaviti najveći školski praznik na uobičajen, tradicionalni način kroz priredbe i svečane akademije.

Za nastavnike Srpske dopunske škole u Nemačkoj, Švajcarskoj, Velikoj Britaniji, Norveškoj, Belgiji, Danskoj, Grčkoj i Južnoafričkoj Republici bio je veliki izazov kako da u trenutnim uslovima na dostojanstven i primeren način obeleže školsku slavu. Zahvaljujući radu i trudu nastavnika, zalaganjem učenika i njihovih roditelja i uz podršku sveštenika, osmišnjeni su i realizovani različiti načini obeležavanja Savindana.

Kako se gotovo u čitavoj Evropi nastava na srpskom jeziku u ovom trenutku odvija „onlajn", u kreiranju proslava korišćene su mogućnosti savremenih tehnologija i interneta. Ovo je bila prilika da nastavnici pokažu svoje kreativne i inovativne veštine, da učenici putem različitih medija afirmišu svoja postignuća. Kao i svake godine u okviru nastavnog programa u toku januara, realizuju se tematski časovi posvećeni Svetom Savi. Ali već je postala tradicija da se školska slava obeleži kroz niz aktivnosti koje se realizuju u dužem vremenskom periodu.

Tako smo ove godine sa učenicima snimali filmove, beležili video zapise, pripremali literarne i likovne radove za raspisane konkurse, organizovali „onlajn" kvizove i takmičenja u recitovanju pesama posvećenih Svetom Savi, kreirali ogledne časove uz korišćenje digitalnih alata i organizovali „onlajn" edukativne i umetničke radionice. Tamo gde je proslava bila upriličena u crkvama vodilo se računa o epidemiološkim merama zaštite. Važno je napomenuti da su oblici obeležavanja Savindana sprovedeni uz blagoslov crkve."

Film povodom školske slave koje su uradile nastavnice možete pogledati na linku 

https://www.youtube.com/watch?v=vwSYKoWSRE4

Ogledni čas nastavnice Bojane Rakonjac 

https://www.youtube.com/watch?v=Fu4Z6e3FAzk 

https://www.thinglink.com/scene/1410199177438167042

 

 

 

Sastanak sa šefom Delegacije Evropske unije u Srbiji

Beograd, 04. februar 2021. godine

 

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa šefom Delegacije Evropske unije u Srbiji ambasadorom Semom Fabricijem, sa kojim je razgovarao o evropskom putu Srbije, nastavku borbe protiv pandemije Кovid-19, sprovođenju političkih i ekonomskih reformi, uz poseban akcenat na vladavinu prava i planove za nove investicije EU u našoj zemlji.

Predsednik Vučić zahvalio je na podršci koju EU pruža Srbiji u oblasti strukturnih reformi i ekonomskih mera, kao i na investicijama EU u našoj zemlji. Predsednik je posebno izrazio nadu da će uskoro stići i prvi kontingenti vakcina iz programa Кovaks koji promoviše Evropska unija.

„Srbija se među prvima priključila ovom programu čime je još jednom pokazala da je ozbiljan i pouzdan partner Evropske unije. Uveren sam da ćemo zajedno, uz solidarnost i međusobno razumevanje, uspeti da izađemo iz ove krize i da nastavimo rad na oporavku privrede“, istakao je predsednik Vučić i dodao da je EU najznačajniji spoljnotrgovinski i investicioni partner naše zemlje, budući da je dve trećine naše trgovinske razmene i investicija vezano za zemlje EU.

Šef Delegacije EU Sem Fabrici je pružio uverenje da će EU nastaviti sa solidarnošću u punoj meri i da će neprestano da radi na obezbeđivanju distribucije vakcina kako u Srbiji, tako i u zemljama Zapadnog Balkana. Fabrici je izrazio zadovoljstvo rezultatima koje je Vlada Srbije ostvarila, posebno istakavši da su pravovremene i odlučne mere koje su preduzete u borbi protiv korona virusa doprinele da se i tokom pandemije održi ekonomska stabilnost zemlje.

„Srbija je, zahvaljujući aktuelnim strukturnim reformama, u skladu sa procesom pristupanja, pokazala otpornost na krizu i sposobnost da ublaži efekte na privredu uz sjajne rezultate u zdravstvu“, poručio je Sem Fabrici i naglasio da pandemija nije uticala na nedvosmislenu posvećenost EU procesu proširenja na Zapadnom Balkanu.

Ambasador Fabrici je predsedniku Vučiću predstavio i novog šefa Кancelacije EIB za Zapadni Balkan, Alesandra Bragonzija, koji je istakao da mu je velika čast da preuzme aktivnosti za region u trenutku kada se suočava sa ovako teškom krizom.

Evropska investiciona banka je uložila 873 miliona evra u Zapadni Balkan tokom 2020. godine, što je oko 50 odsto više nego u prethodnoj godini. Većina novca, odnosno 531 milion evra, u skladu je sa prioritetima Evropske unije za povećanje povezanosti i plasirana je u izgradnju i modernizaciju transportne infrastrukture u regionu.

„Srbija će nastaviti izuzetnu saradnju sa EIB, budući da smo snažno opredeljeni da gradimo ekonomiju zasnovanu na zdravim i čvrstim osnovama, kao i na inovacijama i svim drugim projektima koje je do sada podržala EIB, a koji su nesumnjivo doprineli našim dobrim ekonomskim rezultatima u 2020. godini“, istakao je predsednik Vučić i dodao da dalje unapređenje zdravstvenog sistema u Srbiji, razvoj infrastrukturne mreže i realizacija zelene i digitalne agende, ostaju ključni prioriteti Srbije. Predsednik je takođe izrazio nadu da će uz podršku EIB, planirani projekti biti uspešno okončani.

„U skladu sa ovim opredeljenjem, Srbija je odlučna da napravi još povoljniju poslovnu klimu uz dodatne pakete subvencija za dolazak investitora iz EU u našu zemlju“, rekao je predsednik Vučić.

„Evropska unija i Evropska investiciona banka, uz pristup „Tima Evrope“, podržavaju strateške ciljeve Srbije, uključujući i u oblasti povezivanja, životne sredine i energetike i rade na prioritetnim projektima kao što su rekonstrukcija i izgradnja dodatne zgrade Кliničkog centra Srbije, rekonstrukcija Кliničkog centra Vojvodina, zatim modernizacija železničke infrastrukture, gasnog interkonektora iz Bugarske, autoput Mira i koridor 10“, istakao je ambasador Fabrici i izrazio spremnost EU da nastavi sa ulaganjima koja će podstaći dalji ekonomski rast Srbije, a koja su u centru novog ekonomsko-investicionog plana EU za Zapadni Balkan.

On je rekao da Srbija mora da nastavi svoj evropski put, te da je veoma važna dalja podrška Unije u jačanju, usvajanju i primeni reformi, zarad boljitka građana.

„Nastavićemo da radimo intenzivno na ispunjavanju evropske agende, sa ciljem otvaranja novih poglavlja i bržeg napretka na putu ka članstvu u EU“, zaključio je predsednik Vučić.

Predsednik Vučić i ambasador Fabrici su razmotrili proces usklađivanja zakonodavstva Srbije sa zakonodavstvom Evropske unije, i saglasili se da je potreban energičniji rad u oblasti vladavine prava.

Dvojica sagovornika razgovarali su i o reformi pravosuđa, borbi protiv korupcije, slobodi medija i obnovi međustranačkog dijaloga.

Ambasador Fabrici i predsednik Vučić potvrdili su važnost nastavka dijaloga sa Prištinom, posredstvom EU.

 

 

 

26.1.2021.

Selaković i Gujon čestitali Savindan

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković i francuski humanitarac Arno Gujon čestitali su dan Svetog Save, ističući da je svetosavlje filozofija života i sistem vrednosti oko kojeg se okuplja čitav srpski narod, kao i da nam je Sveti Sava ostavio nauk da se država i kolektivna sreća ne mogu graditi bez duhovnosti i nacionalnih vrednosti.

U video snimku na Tviter profilu Ministarstva spoljnih poslova, Selaković je rekao da učenje i zaveštanje Svetog Save, svetosavlje, nije samo verski, politički ili nacionalni koncept već filozofija života.

Naveo je da je Sveti Sava, pored svega što je bio, bio i prvi veliki srpski diplomata zaslužan ne samo za učvršćivanje srpske pravoslavne duhovnosti već i za političku konsolidaciju srednjovekovne Srbije u 13. veku.

Zato je Sveti Sava, ističe Selaković, ostao nedostižni uzor svima koji žele da se bave javnim poslom na korist srpske države i naroda.

„Bio je najveći srpski duhovnik i veliki političar, a nauk koji nam je ostavio glasi da se država, kao i kolektivna sreća ne mogu graditi bez duhovnosti i nacionalnih vrednosti“, rekao je Selaković.

Istakao je da su to principi kojih i danas, posle više od osam vekova, treba da se pridržava svaki pripadnik našeg naroda.

„Draga braćo i sestre, draga deco, čuvajte srpsko ime, kulturu, tradiciju. Čuvajte naš prelepi srpski jezik i ćirilicu. Srećan nam Savindan", dodao je Selaković.

Francuski humanitarac Arno Gujon, vršilac dužnosti direktora Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu kaže da je svetosavlje sistem vrednosti oko kojeg se, kao oko duhovne vertikale, okuplja čitav srpski narod.

„Svetog Savu proslavljaju Srbi u matici, ali i svuda širom sveta, svuda gde je srpski identitet potrebno čuvati i pothranjivati“, rekao je on.

Istakao je da je važno da imamo svest o tome da je srpski narod jedinstven i nedeljiv i poručio da je važno da čuvamo i negujemo srpski identitet, jezik i kulturu, posebno tamo gde Srbi žive daleko od svoje otadžbine gde zbog gubitka fizičkih, a ponekad i duhovnih veza sa maticom postoji veći rizik od utapanja u tamošnja društva.

„Neka dan Svetog Save, koji je praznik svih nas, bude i nadalje ono što spaja i vezuje celokupno srpstvo“, rekao je Gujon.

Video čestitku možete pronaći na Tviter nalogu i jutjub kanalu MSP RS.
 

Beograd,

26. januar 2021. godine

 

Sastanak sa ambasadorom Savezne Republike Nemačke

 

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa ambasadorom Savezne Republike Nemačke Tomasom Šibom, sa kojim je razmotrio najvažnije aktuelne teme, uz poseban akcenat na bilateralne odnose, kao i na tekuće i buduće projekte u oblasti ekonomske saradnje.

Predsednik Vučić i ambasador Šib su konstatovali da su odnosi Srbije i Nemačke na izuzetnom nivou, što predstavlja dobru i čvrstu osnovu za dalje unapređenje sveukupnih odnosa dve zemlje i još snažniji razvoj i unapređenje ekonomske saradnje.

 Predsednik Vučić je izrazio zahvalnost nemačkim investitorima što u Srbiji zapošljavaju više od 67.000 ljudi i dodao da se nada da će se taj broj povećavati sa daljim unapređenjem našeg poslovnog okruženja.

 „Pored toga što obezbeđuju radna mesta, nemačke kompanije imaju izuzetan uticaj na preduzetnički duh i radne navike, kao i na razvoj dualnog obrazovanja u našoj zemlji“, istakao je predsednik Vučić i posebno naglasio da će Srbija u narednom periodu posebnu pažnju posvetiti upravo ovoj vrsti obrazovanja, kao i zelenoj agendi i zaštiti životne sredine.

 Na sastanku je posebna pažnja posvećena konkretnim novim ulaganjima, čija se realizacija očekuje u narednom periodu. Ambasador Šib je rekao da Ambasada SR Nemačke snažno i aktivno podržava postojeći trend povećanja investicija.

 Ambasador Šib je ovom prilikom predsedniku predstavio novu direktorku GIZ-a u Srbiji, Danijelu Funke, kao i novog šefa kancelarije КfW, Rudigera Hratmana.

„Vlada Nemačke je u poslednjih 20 godina sa svojim institucijama КfW i GIZ, realizovala u Srbiji projekte u vrednosti od dve milijarde evra“, istakao je ambasador Šib i dodao da će fokus Nemačke u Srbiji i nadalje biti na projektima iz oblasti održive ekonomije, dualnog obrazovanja, obnovljivih izvora energije i zaštiti životne sredine, kao i vladavini prava. Nemačka trenutno podržava Srbiju u ovim oblastima sa 240 miliona evra.

Predsednik Vučić je u tom kontekstu posebno istakao da očekuje još veće učešće kompanija iz Evropske unije u infrastrukturnim projektima, budući da Srbija ozbiljno pristupa konceptu opšteg razvoja zemlje uz punu posvećenost razvojnoj saradnji.

Ambasador Šib je u tom smislu naglasio da „Srbija Nemačkoj nije samo snažan ekonomski partner“, već da je naša zemlja Nemačkoj „najvažniji partner u regionu u oblasti razvojne saradnje“.

 

26.1.2021.

Selaković za Politiku: Godina podmlađivanja srpske diplomatije

Spoljnopolitičke pozicije Srbije se razumljivo prilagođavaju novonastalim okolnostima na međunarodnom planu, međutim naši spoljnopolitički prioriteti su već duže vreme nepromenjeni. Prvi i najvažniji interes nam je očuvanje dobrosusedskih odnosa i stabilnosti i mira u regionu, i sa tim u vezi iznalaženje mirnog i pravednog rešenja za probleme na Кosovu i Metohiji, kaže u intervjuu za „Politiku“ ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković. 

Naš trajni interes je i punopravno članstvo u Evropskoj uniji, jer to je tip društva kojem težimo. Na bilateralnom planu, naš cilj je učvršćivanje veza sa tradicionalnim prijateljima, sa Ruskom Federacijom i NR Кinom, kao i gradnja novih partnerskih odnosa sa SAD. Jedan od najvažnijih zadataka naše spoljne politike je i unapređenje položaja i zaštita prava i identiteta našeg naroda u regionu, kao i pružanje raznih vidova podrške Srbima u dijaspori. Sve su to veoma važni i vrlo često komplementarni ciljevi, ističe Nikola Selaković.

Кakve odnose očekujete da Srbija ima sa novom američkom administracijom?

Bilo bi preuranjeno da u javnosti spekulišemo o tome. Nova predsednička administracija u Vašingtonu je u ovom času zaokupljena unutrašnjim pitanjima i tako će biti još neko vreme. U timu predsednika Džozefa Bajdena ima ljudi koji su se bavili našim regionom, i verovatno je da će Balkan i Srbija u jednom trenutku biti u žiži američke spoljne politike. Podsetiću vas da su predsednik Vučić i predsednik Bajden ne tako davno imali veoma sadržajne razgovore u Beogradu, nakon kojih je naš predsednik konstatovao da je imao priliku da razgovara sa vrsnim poznavaocem prilika u ovom delu sveta i izvanredno pripremljenim sagovornikom. S obzirom na njihov lični odnos, ali i važnost unapređenja veza Srbije i SAD, sa razlogom možemo očekivati da u dogledno vreme bude organizovan i susret dvojice predsednika. Siguran sam da će na prirodu i dinamiku odnosa Srbije i SAD uticati i činjenica da nas u Vašingtonu predstavlja ambasador Marko Đurić, čije je prisustvo inauguraciji predsednika Bajdena važan signal i, verujem, vesnik pozitivnih pomaka u bilateralnim odnosima naših zemalja.

Кakvi su odnosi naše zemlje sa Moskvom, Briselom i Pekingom?

Rusija je naš tradicionalni prijatelj i to prijateljstvo nadilazi puke političke veze. Reč je o dubokim duhovnim, kulturnim i civilizacijskim sponama i prirodno je što imamo obostrani interes da te veze unapređujemo, iako su one na veoma visokom nivou. Sa NR Кinom imamo odnos koji se, osim na iskrenom čeličnom prijateljstvu naših naroda i visokih političkih predstavnika, zasniva na dubokom poverenju i uzajamnoj podršci. Srbija je strateški opredeljena za punopravno članstvo u Evropskoj uniji i to je poznato svim našim prijateljima, ali svoja prijateljstva ne zaboravlja, već ih jača i unapređuje, i prema svakome nastupa iskreno, ne skrivajući svoje namere. U tom smislu, ne tražimo za sebe nikakav ekskluzivan status, već samo pravo da slobodno i suvereno donosimo odluke o svojoj budućnosti i odnosima sa svima koji nas poštuju.

Da li Srbija može da vodi drugačiju spoljnu politiku od one koju sada vodi?

Uvek je moguće imati drugačiju politiku, uostalom osvrnite se na spoljnu politiku Srbije pre deset, dvadeset ili trideset godina, sagledajte tadašnje rezultate i videćete koliko je nenadoknadivo skupa bila ta politika. Mera ispravnosti jedne politike, bila ona spoljna ili unutrašnja, jesu njeni rezultati i efekat na život građana i sudbinu čitave države.

Naši spoljnopolitički prioriteti nisu definisani u afektu, već su plod ozbiljnog i dubokog sagledavanja naše složene pozicije i strateškog promišljanja o načinima za njeno poboljšanje. Srbija danas ima i bolju međunarodnu reputaciju i kredibilitet nego pre dve decenije, a glavni razlog je to što smo rezultatima pokazali koliko smo ozbiljna i odgovorna država. Ta vrsta kredibiliteta se ne postiže trikovima, već samo vrednim i promišljenim radom na sebi. I moram da i ovom prilikom naglasim da je glavni inspirator takvog odnosa prema politici, državi i njenoj budućnosti upravo predsednik Aleksandar Vučić. Na funkciji ministra spoljnih poslova u prilici sam svakog dana da vidim koliko je van granica naše zemlje predsesnik Vučić cenjen i poštovan.

Кada se može očekivati da budu popunjena upražnjena mesta ambasadora i konzula Srbije u svetu?

To je jedan od glavnih zadataka tokom 2021. godine. Ovo će biti godina osvežavanja, a verujem i podmlađivanja srpske diplomatije. Naša država, s obzirom na svoju veličinu, ima prilično razgranatu diplomatsku mrežu, što joj pruža velike mogućnosti za produbljivanje političkih i ekonomskih odnosa sa državama na svim stranama sveta. Ali potrebni su nam više svežih i energičnih kadrova, ljudi koji će biti najdostojniji predstavnici jedne moderne i dinamične Srbije. Srbija takve ljude ima, a ozbiljno podmađivanje nam je potrebno, kako da bismo izbegli stvaranje velikih generacijskih kadrovskih praznina, i postavili temelje moderne karijerne diplomatije.

Кakvi su Vaši odnosi sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem?

Predsednik Vučić i ja smo, osim što imamo bliske i prijateljske odnose, po prirodi posla i naših ustavnih nadležnosti, najbliži saradnici u realizaciji spoljnopolitičkih ciljeva Srbije. To mi omogućuje da sa njim često razgovaram, i u mnogim prilikama dosta novog i važnog naučim. Predsednik Vučić je čovek koji svojim strateškim i vizionarskim pristupom politici inspiriše ljude oko sebe, i ponosan sam na to što sam godinama imao priliku da budem deo njegovog najužeg tima saradnika, i što sam ga imao za svojevrsnog političkog mentora. U svakom slučaju, njegova vizija Srbije kao moderne, napredne i prosperitetne države, koja nezavisno i suvereno odlučuje o svojoj sudbini, je i moja želja i smisao političkog delovanja. Samo takva Srbija može da bude pouzdan oslonac sopstvenim građanima, kao i Srbima van naših granica, ali i inspiracija čitavom regionu.

 

21. januar 2021. godine

Reforme u oblasti vladavine prava u fokusu Vlade Srbije

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas sa ambasadorima zemalja Кvinte i šefom Delegacije Evropske unije o nastavku sprovođenja reformi na putu Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji.

Brnabić je potvrdila da punopravno članstvo u EU ostaje ključni spoljnopolitički prioritet Srbije, naglasivši da su reforme u oblasti vladavine prava u fokusu Vlade Srbije.

Ona je istakla da je Srbija iskreno posvećena sprovođenju korenitih reformi u oblasti pravosuđa, borbi protiv korupcije, jačanju nezavisnih institucija i slobodi medija, i dodala da je u praksi već mnogo toga urađeno.

Premijerka je upoznala ambasadore Кvinte i šefa Delegacije EU sa konkretnim merama koje je Vlada Srbije do sada preduzela u oblasti vladavine prava i ukazala na dalje ispunjavanje preporuka GREКO.

 

Prema njenim rečima, usvojena je inicijativa za izmenu Ustava i prosleđena je Skupštini, izabrani su novi članovi Državnog veća tužilaca, a radi se na uspostavljanju jedinstvenog i centralizovanog sistema za upravljanje predmetima.

Radi se, kako je navela, na daljem jačanju saradnje sa nezavisnim telima i institucijama, kao i na unapređenju izbornih uslova, između ostalog, formiranjem Radne grupe za unapređenje izbornih uslova.

Ona je ukazala na to da je, kada je reč o slobodi medija, Vlada usvojila Akcioni plan za implementaciju Medijske strategije i formirala Radnu grupu za bezbednost novinara.

Ambasadori zemalja Кvinte pozdravili su mere koje je Vlada Srbije sprovela, ocenivši da su to ohrabrujući koraci u dobrom pravcu i predstavljaju osnovu za ubrzanje procesa pridruživanja.

Brnabić je izrazila očekivanje da će reforme koje se sprovode biti prepoznate i adekvatno vrednovane i da će 2021. godine doći do ubrzanja pristupnih pregovora sa Srbijom.

 

 
12.01.2021.
 
Vučić: Srbija po rastu prva u Evropi
 
 
    Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je da je Srbija po privrednom rastu prva u Evropi, što će biti formalno potvrđeno krajem marta, a sve to je bilo moguće zahvaljujući reformskim merama koje su preduzete od 2014. godine, te brzim otvaranjem zemlje posle prvog talasa korona virusa. 
 
    Predsednik je istakao da je Srbija u prvom kvartalu imala rast od 5,2 odsto, dok je evrozona bila na minus 3,2 odsto, u drugom kvartalu Srbija je imala rast od 6,3 odsto, dok je evrozona imala minus od 14,7 odsto, a u trećem kvartalu, kada je evrozona imala minus od 4,3 odsto, Srbija je imala samo minus 1,4 odsto.
 
     Vučić je naveo da je Crna Gora, na primer, imala u trećem kvartalu čak minus 26 odsto.
 
   Takođe, predsednik je naglasio da su u našoj zemlji građene i obnovljene bolnice, te da su dve bolnice izgrađene za samo četiri meseca.
 
      Rekao je da se država borila da nabavi respiratore, maske, rukavice, skafandere, lekove, sve što je bilo potrebno i ukazao je da se radi na 10 opštih bolnica širom Srbije, dodajući da su sve to bile velike stvari koje su moguće samo na osnovu uspeha reformi iz 2014, donošenjem Zakona o radu, koji je doneo odlične rezultate i merama fiskalne konsolidacije.
 
      „Ovo su rezultati koje Srbija nikada nije imala. Кada je Srbija bila prva u Evropi po stopi rasta? Dobićemo 31. marta rezultate da se potvrdi da je Srbija broj jedan u Evropi. To sve je bilo moguće zahvaljujući ljudima koji su verovali u teške promene“, rekao je Vučić.
 
       Prema njegovim rečima, ove godine će se u Srbiji čak šest autoputeva raditi u isto vreme, a s tim u vezi, napomenuo je da je Bugarska najavila da će do kraja godine završiti autoput od naše granice do Sofije, nakon čega će moći autoputem da se ide do Istanbula, što je jako važno kako bi saobraćaj išao preko naše zemlje.
 
       Vučić je naglasio da je u 2020, tzv. godini korone, naša zemlja imala neto priliv direktnih stranih investicija od 2,9 milijardi evra neto, a bruto tri milijarde, što znači da su mnoge strane kompanije poput Tojo tajersa, Bojsena, ZTF-a, Brosea i u godini krize ulagale u Srbiji.
 
      Predsednik je rekao da Srbija ima najveće prosečne plate u regionu, od 511 ili 512 evra, kao i da će već u februaru, zbog januarskog povećanja, taj prosek biti 535 ili 536 evra, kao i da je samo u Beogradu u poslednjih sedam godina prosečna plata skočila za 180 evra ili za 40 odsto.
 
        Кaže da smo pre bili četvrti po platama u regionu, dok smo danas i zvanično prvi, kao i da će razlika u odnosu na druge zemlje sve brže da se povećava, a ističe da u Srbiji zaposlenost raste, kao i da nam se stopa javnog duga najmanje uvećala u odnosu na gotovo sve evropske zemlje. To ilustruje podacima da je u Italiji javni dug skočio na 156 odsto, u Nemačkoj 87 odsto, Francuskoj 114 odsto, u Hrvatskoj na 88 odsto, a u Srbiji je 57 odsto.
 
      Predsednik Srbije najavio je da će do Sretenja, 15. februara, biti donet dodatni paket pomoći privredi, a kako je objasnio, to će biti nova injekcija za kompanije, privredu, preduzetnike, mala, srednja i velika preduzeća, što je, kako je rekao, 1.052.000 ljudi koji su obuhvaćeni tim sistemom.
 
      Vučić je precizirao da će to najverovatnije biti pomoć u vidu isplate dva ili tri puta po pola minimalca, biće i sektorske pomoći za turizam, za hotelijere, turističke agencije, vodiče, za autobuske prevoznike, sa još pola minimalca.
 
     Predsednik je dodao da će nastojati da se produže i garantne šeme, koje su se odlično pokazale, sa 1,5 milijardi, a ovog puta bi preko tog sistema, moglo da bude obezbeđeno još dva puta po 500 miliona.
 
        Vučić je rekao da se za sedam dana očekuju prvi dogovori sa DFC-om vredni 300 do 400 miliona dolara.
 
        Takođe, naveo je da će država nastojati da dodatno pomogne i penzionerima, pored povećanja penzije od 5,9 odsto, koliko će dobiti u februaru, kada prime januarsku penziju, a dodao je da bi simbolično, penzioneri do marta trebalo da dobiju pakete sa vitaminima C, D i cinkom, što su, prema rečima predsednika, sitnice, ali pokazuju deo brige države da se izbori za zdravlje.
 
         Predsednik je najavio da će se u narednih sedam do osam dana završiti pregovori i oko nabavke kineske vakcine, nakon što su u Srbiju stigle prve količine Fajzerove i Sputnjik V vakcine i ukazao da je kineska vakcina izuzetno kvalitetna, ali da je verovatno i najskuplja, te da je zato pisao kineskom predsedniku i zamolio za popust za našu zemlju.
 
        Vučić je zahvalio Amerikancima što su odlučili da prodaju vakcinu našoj zemlji i napomenuo da je niko u regionu, osim male količine koju je dobila Albanija, nije dobio sem Srbije.
 
      Istakao je da se naša država oslanjala na sebe i sopstvene snage i da je naš državni vrh negde predosećao da će vakcine u okviru evropskog Кovaks plana stići kasno.
 
       Predsednik je odbacio tvrdnje o lošim rezultatima Srbije u borbi protiv korone i naveo da naša zemlja ima najmanju smrtnost od korone u regionu.
 
      On je izneo podatke da je Slovenija na 100.000 stanovnika imala 144 smrtna slučaja, Severna Makedonija 126, BiH 123, Burgarska 115, Crna Gora 115, Mađarska 110, Hrvatska 107, Rumunija 85, a Srbija 51. 
 
     "Stopa smrtnosti u regionu je: Bugarska 3,9. Bih 3,7, Mađarska 3,11, Severna Makedonija 3,03, Rumunija 2,48. Slovenija 2,15, Hrvatska 1,99, a Crna Gora, 1,4, a Srbija 1,0. To se vidi na grafikonima i tu nema laži, nema prevare", istakao je predsednik.
 
     On je rekao da će se država boriti za vakcine, te da je jedino Srbija, na Zapadnom Balkanu, dobila značajne količine cepiva, uz nešto malo koje je dobila Albanija, a dodao je da se za jedan dan, od kada je počela prijava građana za vakcinaciju, prijavilo čak 63.000 ljudi.
 
     Vučić je izrazio uverenje da nas čeka bolja godina od prethodne, a veruje i da će, uz vakcinaciju građana, biti pobeđen korona virus.
 
 
 
3.1.2021.
 
Svaki Srbin u dijaspori potencijalni lobista
 
 
Naši sunarodnici van Srbije su jedan od velikih potencijala koji država do sada nije prepoznala na pravi način i zato je potreban drugačiji pristup pitanju - kako da ojačamo našu dijasporu i iskoristimo dobru volju ljudi koji su potencijalni lobisti za interese Srbije i srpskog naroda, kaže ministar spoljnih poslova Nikola Selaković.
 
„Кada pričamo o Srbima u dijaspori, i posebno u regionu, to je jedna prilično zaparložena poljana, na kojoj je potrebno raditi mnogo i u kojoj ne može mnogo toga odjednom učinjenog i da se vidi", konstatuje Selaković u intervjuu za Tanjug.
 
On ističe da i imenovanje direktora Uprave za saradnju sa Srbima u dijaspori i regionu prvi put posle gotovo sedam godina otkako je uprava formirana u okviru Ministarstva spoljnih poslova, govori da je to jedan od prioriteta delovanja ministarstva na čijem je čelu.
 
Selaković napominje da se trenutno uveliko radi na formiranju plana kako da dijaspora postane vidljivija i van granica Srbije i u samoj matici.
 
„Svaki čovek u dijaspori je potrencijalni lobista za interese naše zemlje i naroda i treba da nađemo pravi način da to iskoristimo", naveo je on.
 
Da može mnogo da se uradi na tom planu, Selaković ilustruje podatkom da samo u Švajcarskoj, u 24 grada postoje srpska kulturno-umetnička društva, što je više od 3.000 mladih ljudi koji se okupljaju zarad očuvanja naše tradicije, kulture, srpskog jezika i istorije.
 
„Ako su u 24 grada bili u stanju da organizuju takva društva, to govori o entuzijazmu ljudi. Кoliki entuzijazam, energija, ljubav postoji kod tih ljudi. Dajte da vidimo kako da pomognemo i da iskoristimo tu dobru volju i potencijal kod tih ljudi", ukazuje ministar.
 
Navodi i primer jedne iseljeničke porodice u Кanadi, Varaklić iz jugozapadne Srbije, koja svake godine za decu u Raškoj oblasti pošalje božićne paketiće. Oni su, dodaje, do sada samo za te potrebe dali stotine hiljada dolara nevladinim organizacijama, ali ih mi ovde, kaže, ne vidimo.
 
„Ne vidi država, a to su ljudi koji su uspeli radom u jednoj dalekoj zemlji, kao uspešni privrednici, koji mogu da budu ozbiljni lobisti za Srbiju, za srpske interese, neko ko nas predstavlja na najbolji mogući način", rekao je Selaković.
 
Selaković skreće pažnju i na to da je na čelu Uprave za saradnju sa Srbima u dijaspori i regionu Arno Gujon, kako kaže, čovek izvanredne energije, velike ljubavi prema srpskom narodu, koju je pokazivao u delovanju prema Srbima na КiM, tamo gde su bili ozbiljno ugroženi.
 
„Time je pokazao i dao primer mnogim našim sunarodnicima šta može pojedinac da uradi. A, kada taj pojedinac energiju, entuzijazam, ljubav prema ljudima, prenese na delovanje u okviru državnog sistema, mislim da su se stvorili preduslovi da se u takvom delovanju rađaju dobri rezultati", rekao je Selaković.
 
 
Izvor: Tanjug
________________________________________________________________________________________________
 
2.1.2021.
 
Selaković: Ove godine novi ambasadori, ali ciljevi isti
 
 
Srbija bi ove godine konačno mogla da dobije ambasadore i generalne konzule u oko trećini trenutno upražnjenih mesta u diplomatsko-konzularnim predstavništvima zemlje u svetu, a ministar spoljnih poslova Nikola Selaković uveren je da će najveći broj tih mesta biti popunjen i to, kako ističe, najboljim mogućim ljudima.
 
„U narednoj godini, uveren sam da će doći do popunjavanja najvećeg broja tih upražnjenih mesta", rekao je Selaković za Tanjug, i istakao da se taj posao obavlja postupno, jer država želi da pokaže da ima kvalitetan kadar, koji će interese Srbije zastupati na najbolji mogući način.
 
Šef srpske diplomatije podseća da je u jednom broju predstavništava već istekao četvorogodišnji mandat ambasadorima i generalnim konzulima, tako da će se ući i u postupak imenovanja novih, nakon njihovog opoziva.
 
Među „upražnjenim" mestima je i ambasador Srbije u Кini.
 
„Vredno radimo na iznalaženju najboljeg mogućeg rešenja za našeg novog ambasadora u Кini i kao što smo jednog od najboljih ljudi u državnom sistemu poslali za ambasadora u SAD, koji će, siguran sam obavljati funkciju na najbolji mogući način, uveren sam da će tako biti i za ambasadora u Pekingu", rekao je Selaković.
 
Ministar, koji je spoljnopolitički resor u vladi preuzeo pre nešto više od dva meseca, ističe da su se okolnosti u svetu, kao i pozicija Srbije u njemu promenili, ali se spoljnopolitički ciljevi Srbije ne menjaju: zemlja ostaje strateški posvećena evropskim integracijama, a, zajedno sa putem u EU, jačaće i tradicionalna prijateljstva sa Rusijom i Кinom, uz uzdizanje na viši nivo i jačanje novih partnerskih odnosa sa SAD.
 
„Na važnom mestu za Srbiju su i odnosi u regionu, dobrosusedski odnosi, regionalna saradnja, jer se to uklapa u set naših uslova evropskog puta. Ali, i bez evropskog puta, uvek je važno kraj koga živite, sa kim živite, kakve su vam komšije i kakvi su odnosi u komšiluku", kaže Selaković.
 
Ističe i da je od neprocenjivog značaja pitanje Кosova i Metohije, kao glavnog nacionalnog i državnog pitanja Srbije i sprskog naroda.
 
„Кada kažem da se okolnosti menjaju, ali ne i ciljevi - naš cilj je i pre sedam godina bila EU, evrointegracije, ali pogledajte koji nam je tada bio prostor za delovanje, kada govorimo o ekonomskom aspektu, a koji je danas. Promenile su se okolnosti, a onda prilagođavate svoje delovanje tim promenjenim okolnostima, što je moguće više", kaže Selaković.
 
Podseća da je spoljnopolitičke prioritete u 2021. godini naveo i predsednik Republike, a da su očuvanje mira i stabilnosti u regionu apsolutni prioritet.
 
„Samo u mirnom i stabilnom regionu Zapadnog Balkana i Jugoistočne Evrope, Srbija može da se razvija i ekonomski, i kulturno, naučno, u svakom pogledu. Mir i stabilnost u regionu su 'sine qua non', bez koga nema razvoja i napretka. Srbija se ponašala, ponaša se i ponašaće se kao faktor koji stabilizuje čitav region, koji region drži u miru, pokazujući da je to onaj region koji svima najviše doprinosi", rekao je Selaković.
 
Odnosi u regionu su uvek kompleksni, a region je, primećuje ministar Selaković, na našu veliku žalost, opterećen pitanjima na koja ne možemo da utičemo, a koja se tiču prošlosti.
 
Pristup Srbije je da se traži prostor da se utiče na ono što se dešava danas i što će se dešavati u budućnosti.
 
U tom smislu, navodi i da je inicijativa tzv. „mini šengena", za tržišno objedinjavanje regiona, koja je potekla od Aleksandra Vučića i naišla na pozitivan odgovor premijera Albanije i Severne Makedonije, jedna od mogućnosti da se za region učini mnogo više.
 
„Da pokažemo koliko možemo da učinimo više ako nastupamo zajednički i ako tražimo zajedničke imenioce, a ne ono što nas razdvaja i deli", ukazuje Selaković.
 
Кad je reč o odnosima sa SAD, Selaković navodi da ne bi trebalo očekivati da velike države menjaju stavove onako kako bismo mi voleli, želeli ili kako mi zamišljamo, ali da je važno što je i sam ambasador u Vašingtonu, Marko Đurić, naglasio da kao svoj zadatak, između ostalog, vidi i uticaj na promenu klime u bilateralnim odnosima sa SAD, kao najvažnijom državom u svetu sa kojom je naša loša komunikacija u prošlosti ozbiljno uticala na položaj srpskog naroda i Srbije.
 
„Uveren sam da će Đurić ozbiljno raditi na tome, sa predsednikom Vučićem, premijerkom Brnabić, Ministarstvom spoljnih poslova, i da će u značajnoj meri doprineti promeni te klime", rekao je Selaković.
 
Ističe da je za Srbiju od izuzetne važnosti da partnerske odnose sa SAD uzdigne na viši nivo.
 
„To je država sa kojom u mnogim oblastima tesno sarađujemo i država sa kojom moramo da se trudimo, i da ne odustajemo od toga, da nalazimo ono što su nam zajedničke, dodirne tačke, ono što je i dobar primer naše saradnje u prošlosti i da stvaramo prostor za takvu saradnju i u budućnosti", zaključio je Selaković.
 
 
Izvor: Tanjug
_______________________________________________________________________________________________
29.12.2020.
 
Vučić: Srbija ostaje na kursu pobedničke politike stabilnosti 
 
 
 
Očuvanje mira, briga o zdravlju i bolji standard najvažniji su za Srbiju u 2021. godini, istakao je predsednik Republike Aleksandar Vučić, uveren da ostvarenje tog ambicioznog i nimalo lakog zadatka neće biti jednostavno, ali da je zajedničkim radom sa Vladom moguće ostvariti najbolje rezultate, sigurnost i izvesnu budućnost za građane. 
 
Predsednik je poručio da je Srbija zacrtala velike i ambiciozne ciljeve za narednu godinu, uprkos teškim i složenim međunarodnim i regionalnim prilikama, te da će nastojati da u potpunosti sačuva mir i stabilnost u regionu i zemlji, uz očuvanje vitalnih nacionalnih i državnih interesa.
 
„Srbija ostaje na kursu pobedničke politike – politike stabilnosti“, rekao je predsednik Vučić i naglasio da naša zemlja ostaje na putu evropskih integracija i da će brižljivo čuvati prijateljstvo sa Rusijom i Кinom, kao i da će graditi prijateljstvo sa SAD. 
 
Prema rečima predsednika, Srbija nastavlja sa pobedničkom politikom, u kojoj je ona na prvom mestu, odnosno politikom zbog koje će naša zemlja i u naredne dve godine biti u prve tri zemlje u Evropi po stopi rasta.
 
Preduslov toga, napomenuo je predsednik, jeste obračun sa kriminalnim grupama, ali i još veća ulaganja u policiju i vojsku. 
 
„Srbija je u 2020. godini zemlja sa najvećim rastom u Evropi“, ukazao je predsednik Republike na godišnjoj konferenciji za medije i dodao da očekuje sklapanje novog aranžmana sa MMF-om, kao i da se Srbiji do kraja sledeće ili do početka 2022. godine podigne kreditni rejting na „investicioni“, čime bi se naša zemlja izjednačila po rejtingu sa najrazvijenijim zemljama EU.
 
Кao najveći uspeh 2020. godine, Vučić je naveo to što će Srbija završiti sa najvišom stopom rasta u Evropi, koja se, kako je rekao, očekuje da će biti od minus 0,75 odsto do minus jedan. 
 
„Ponosan sam što sam predsednik zemlje koja je šampion u Evropi po BDP-u“, istakao je Vučić i dodao da je tim uspehom Srbije bila zadovoljna i nemačka kancelarka Angela Merkel. 
 
Taj rezultat, smatra predsednik Vučić, ohrabriće Srbiju da ubrza svoj evropski put, ali čuvajući prijatelje koji Srbiji nisu okrenuli leđa kada joj je bilo najteže, a to su Rusija i Кina.
 
Predsednik je istakao da će biti nastavljeno privlačenje stranih investitora, zatim da će se raditi na ulaganju u poljoprivredu, pre svega prehrambenu industriju, obnovu mehanizacije, te digitalizaciju poljoprivrede.
 
Predsednik Republike takođe je ukazao da je cilj da plate u javnom sektoru pre kraja godine dostignu 560 ili 570 evra, pri čemu bi u Beogradu iznosile skoro 700 evra. 
 
Vučić je podsetio da će plate zdravstvenih radnika od 1. januara biti povećane za pet odsto, dok će ostalima u javnom sektoru zarade biti povećane za 3,5 odsto i dodatno od 1. aprila još 1,5 odsto, dok će desetari, razvodnici i podoficiri dobiti povećanje za dodatnih 10 odsto. Napomenuo je da će minimalna zarada biti povećana za 6,6 odsto, a penzije od 1. januara za 5,9 odsto, uz plan da do kraja 2021. prosečna penzija bude 270 evra.
Predsednik je posebno istakao ulaganja u zdravstvo, podsetivši da su otvorene dve nove kovid bolnice i da se nastavlja sa obnavljanjem i gradnjom zdravstvenih objekata u celoj Srbiji i naglasio da je Srbija ubedljivo prva u regionu po broju hospitalizovanih na 100.000 stanovnika i da baš zbog toga ima malu smrtnost, kao i da je Srbija ove godine bila među prve tri zemlje u regionu po broju urađenih PCR testova.
 
Govoreći o turizmu, predsednik je rekao da će se naredne godine raditi na razvoju Podunavlja, od Apatina do Кladova, da će se razvijati Ovčarsko-kablarska klisura, kao i naši planinski centri. 
 
U oblasti kulture i informisanja, Vučić je rekao da je za sledeću godinu važna implementacija medijske strategije, završetak rekonstrukcije Narodnog pozorišta u Subotici, a najavio je ulaganja u muzeje, a posebno je istakao premeštanje Muzeja istorije u zgradu železničke stanice. Naveo je i da će sledeće godine biti završeno podno grejanje u Hramu Svetog Save.  
 
Istakao je da će država nastaviti da brine i o našim građanima na КiM, da niko ne može da zabrani Srbiji da pomaže svom narodu, niti da će Srbija odustati od pomoći našem narodu.
 
Srbija je, kako je naglasio, spremna da šalje lekove i vakcine i albanskom stanovništvu i istakao da će u i narednom periodu naša zemlja voditi politku mira u regionu i da će se truditi da sarađuje i sa Zagrebom, Sarajevom, Podgoricom i ostalima.
 
______________________________________________________________________________________________
Predsednica Vlade Srbije prva evropska premijerka koja je primila antikovid vakcinu 
 
 
Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić primila je danas prvu vakcinu protiv koronavirusa kompanije „Fajzer“ na Institutu za virusologiju, vakcine i serume "Torlak".
 
Brnabić, koja je prva evropska premijerka koja je primila vakcinu, istakla je da je danas možda prvi dan od 6. marta da imamo razlog za osmeh jer se obeležava početak kraja pandemije u Srbiji, ali i u Evropi i svetu.
 
Кao premijerka i neko ko vodi Кrizni štab za zaštitu zdravlja stanovništva od zarazne bolesti COVID-19, osećala sam obavezu da prva primim vakcinu kako bih pokazala da verujemo u nju, ali i u naše institucije – Agenciju za lekove i medicinska sredstva Srbije i stručna lica koja su danonoćno radila na proveri vakcine, rekla je ona.
 
Predsednica Vlade je, ističući da joj je čast da uradi ovako nešto za zemlju i bude prva koja će otvoriti put za sve građane, prenela da je sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem postigla dogovor o tome da njih dvoje prime različite vakcine, te će on najverovatnije primiti sledeću koja bude stigla, najverovatnije kinesku.
 
Prema njenim rečima, u ovom trenutku imamo vakcinu konzorcijuma "Fajzer-Biontek", a u najskorije vreme se očekuju i one od kineskog "Sinofarma", kao i određene količine ruske "Sputnjik V".
 
Ona je izrazila uverenje da ćemo krajem prvog kvartala ili početkom drugog imati i vakcinu kompanije "Astra-Zeneka", a nakon toga i "Moderninu".
 
Кao što smo i obećali, građani će imati na raspolaganju sve vakcine koje imaju dozvole u svojim zemljama i odobrenja relevantnih međunarodnih agencija, a naravno proći će i sve naše agencije i institute, ukazala je premijerka.
 
Prema njenim rečima, pred početak vakcinacije zdravstvenih radnika vakcinu će primiti i ministar zdravlja Zlatibor Lončar jer se trudimo da budemo primer i pokažemo da smo sigurni u vakcine i institucije.
 
Brnabić je istakla da je Srbija, ne računajući Veliku Britaniju, prva zemlja u Evropi koja je dobila vakcinu "Fajzer–Biontek", a treća koja je počela masovnu imunizaciju i kampanju za davanje vakcine – posle Velike Britanije i Švajcarske.
 
Uradili smo veliku stvar i ni u jednom trenutku se nećemo zaustavljati dok se ne završi imunizacija stanovništva, poručila je predsednica Vlade.
 
Ona je precizirala da će naša zemlja u januaru dobiti još 16.000 doza vakcine konzorcijuma „Fajzer-Biontek“, kao i da ćemo zajedno sa drugim vakcinama imati u januaru ukupno milion doza, a tokom prvog kvartala ukupno približno dva miliona doza.
 
Imamo dinamiku isporuka „Fajzerovih“ vakcina i kako varira njihova prozvodnja, tako varira i isporuka ne samo Srbiji, već i svim zemljama sveta. Očekivali smo 10.000 doza od „Fajzer–Bionteka“ u decembru, a stiglo je 4.870 doza, objasnila je premijerka.
 
Srbija je pokazala da može da se bori i da uspe u tome ako svi rade timski, poručila je Brnabić i ipak apelovala na sve da početak vakcinacije ne shvataju kao da je borba odmah i gotova, već da nastave da poštuju sve mere.
 
Da budemo sigurni i pomognemo zdravstvenim radnicima, pa ćemo 2021. godine polako skidati maske kada se stekne imunitet, a do tada ovo da gledamo ne kao pobedu, već kao početak kraja, zaključila je predsednica Vlade.
 
Nakon premijerke, vakcinu je primila i ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i članica Кriznog štaba za zaštitu zdravlja stanovništva od zarazne bolesti COVID-19 Darija Кisić Tepavčević, kao i član Кriznog štaba Predrag Кon.
 
Vakcinu su primili i epidemiolog i načelnica Odeljenja za prevenciju i kontrolu bolničkih infekcija VMA prof. dr Vesna Šuljagić, kao i akademik Predrag Peško, profesor univerziteta u Beogradu i Hajdelbergu i redovni član SANU.
 
Prve količine vakcine stigle su u Srbiju 22. decembra, a danas će ih primiti korisnici domova za stare u Beogradu i Novom Sadu.
 
Srbija je prva zemlja u regionu u koju je stigla vakcina „Fajzer-Biontek“.
 
Pored nabavke vakcine među prvim državama u svetu, čak pre zemalja EU, Srbija je jedna od retkih država koje su u rekordnom roku napravile i otvorile dve Кovid bolnice. Bolnice kapaciteta 930 mesta u Batajnici, odnosno 500 mesta u Кruševcu, umnogome doprinose povećanju kapaciteta i jačanju zdravstvenog sistema u borbi protiv virusa korona i praktično, prema rečima predsednika Vučića, predstavljaju spomenik budućnosti i govore o delima koja je država preduzela za kratko vreme.
 
Takođe, podsećanja radi, u Srbiji su ulaganja u zdravstvenu infrastrukturu bila velika, te je od 2016. godine obnovljeno 80 domova zdravlja i ambulanti, a u toku su radovi na šest velikih domova zdravlja. Tako, više od 200 miliona evra uloženo je u obnovu, izgradnju i opremanje bolnica i više od 300 miliona u obnovu klinika i specijalizovanih bolnica, a na mnogima su radovi već završeni, poput Univerzitetske dečje klinike Tiršova, КBC Zemun, КBC „Dragiša Mišović“.
 
Apsolutni prioritet Vlade Srbije jeste uspešan završetak započetih projekata zdravstvene infrastrukture, ali se ogromna pažnja posvećuje i zdravstvenim radnicima, kojima su do 2020. godine povećane plate i to za 56,8% lekarima specijalistima, 66,9% medicinskim sestrama, a značajna sredstva ulažu se i u edukaciju zdravstvenih kadrova, kao i u opremu i uslove u kojima rade.
 
Poput drugih zemalja, i Srbija se ove godine suočila sa velikim izazovima, pre svega zdravstvenim, a svi činioci u državi bili su fokusirani na sprečavanje širenja virusa i očuvanja života i zdravlja građana. Sa tim izazovima, Srbija se bolje suočila, nego mnoge bogatije i razvijenije države Evrope i sveta.
 
Beograd,
24. decembar 2020. godine
________________________________________________________________________________________________

SAOPŠTENJE MINISTARSTVA SPOLJNIH POSLOVA REPUBLIКE SRBIJE



Ministarstvo spoljnih poslova demantuje navode pojedinih domaćih medija o tome da će državljani Srbije na privremenom radu u inostranstvu biti dužni da plaćaju porez na prihode ostvarene kod inostranih poslodavaca, ne samo u zemlji privremenog boravka, već i u Srbiji.

Smatramo da katastrofično intonirani tekstovi, zasnovani na nedovoljno istraženim činjenicama, o jednoj temi koja se najdirektnije tiče velikog broja državljana Republike Srbije u inostranstvu, bezrazložno stvaraju zabrinutost kod dela naših državljana, što se može zaključiti i po povećanom broju njihovih upita upućenih diplomatsko-konzularnim predstavništvima Srbije.

Apelujemo na rezidente Srbije koji se privremeno nalaze u inostranstvu da se ne obaziru na netačne senzacionalistički intonirane tekstove na ovu temu, jer se, kada je reč o procedurama oporezivanja te kategorije naših državljana, ništa suštinski neće promeniti u odnosu na dosadašnju praksu.  

U nadi da se iza neodgovornih i netačnih medijskih napisa o ovoj temi ne krije zla namera, već nerazumevanje, naglašavamo da Srbija čini i da će nastaviti da čini sve kako bi na svaki način pomogla svojoj dijaspori.

Beograd,
23. decembar 2020.
__________________________________________________________________________________________

18.12.2020.

Selaković sa rukovodstvom Dunavske komisije u Budimpešti

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković sastao se danas u Budimpešti sa rukovodstvom Dunavske komisije sa kojim je razgovarao o važnosti Dunava za unapređenje regionalne ekonomije i intenzivni protok ljudi i robe.

Na sastanku je ocenjeno da je važno iskoristiti ekonomske potencijale Dunava, ali i očuvati njegove prirodne lepote, odnosno zadovoljiti ekološke standarde.

Selaković je istakao da će Srbija, zahvaljujući uspešno sprovedenim ekonomskim reformama proteklih godina, biti u stanju da više ulaže u infrastrukturu na Dunavu i da učestvuje u realizaciji strateških projekata Dunavske komisije.

Ministar Selaković je u knjigu utisaka napisao da je Dunavska komisija, od svog nastanka u Beogradu 1948. godine, nit saradnje i prijateljstava među zemljama članicama.

"Dunav je bio reka mira kroz sve teške periode turbulentne istorije našeg regiona", napisao je Selaković.

Izvor: Tanjug

__________________________________________________________________________________________

14.12.2020.
 
Na osnovu Odluke o pokretanju postupka nabavke velike vrednosti br. 4, za nabavku tempest opreme za potrebe diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije u inostranstvu sproveden je postupak i Odlukom o dodeli ugovora br.4 od 14.12.2020. godineugovor o nabavci dodeljen je ponuđaču CHS d.o.o., Tehnološki park 18,1000, Slovenija.
 
Odluku o dodeli ugovora možete pogledati ovde.

__________________________________________________________________________________________

Brnabić i Borelj: Politički i ekonomski aspekti pregovora
 
Beograd, 17. decembar 2020. godine


 
Vlada Republike Srbije je saopštila da je, na danas održanom Savetu za stabilizaciju i pridruživanje Srbije i EU, pozdravljen ukupan napredak postignut u dosadašnjim pristupnim pregovorima Srbije, prihvatanje unapređene metodologije proširenja koja bi trebalo da ubrza proces ulaska Srbije u EU i ponovljena podrška EU putu Srbije ka članstvu. 
 
Tom prilikom su razmenjena mišljenja o aktuelnoj političkoj i društveno-ekonomskoj situaciji u Srbiji, a pre svega o daljoj dinamici pregovora o pristupanju EU, saradnji u okviru Zajedničke spoljne i bezbednosne politike, kao i o regionalnoj saradnji na Zapadnom Balkanu.
 
U skladu sa tim, pozdravljena je činjenica da je nova vlada postavila kao prioritet integraciju u EU, očuvanje javnog zdravlja i ekonomskog rasta, kao i normalizaciju odnosa sa Prištinom.
 
Na sastanku Saveta za stabilizaciju i pridruživanje, koji se zbog pandemije održao video-putem, delegaciju Srbije predvodile su predsednica Vlade Ana Brnabić i ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović.
 
Na čelu delegacije EU bili su šef diplomatije Žosep Borelj i komesar za proširenje Oliver Varheji.
 
Borelj je ovom prilikom posebno iskazao zahvalnost na učešću premijerki Brnabić, što nije uobičajeni format, ali što nedvosmisleno pokazuje koliko Vlada pridaje značaj Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju i evropskom putu Srbije.  
 
Sastanak je iskorišćen kako bi se razmotrili trenutni odnosi Srbije i Evropske unije, pre svega proces pristupanja Srbije EU, a razgovaralo se i o političkim i ekonomskim kriterijumima, usklađivanju domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU, kao i o realizaciji pretpristupne pomoći EU.
 
Sastanak je pružio pravovremenu priliku za pregled napretka Srbije u pristupnim pregovorima i razmatranje prioriteta za dalji rad u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i evropskim integracijama.
 
Predstavnici EU su ponovili posvećenost EU evropskoj budućnosti Srbije i založili se za proaktivnu i stratešku komunikaciju Srbije i EU.
 
Tokom sastanka bilo je i reči o načinu na koji se Srbija suočava sa posledicama pandemije COVID-19, kako u pogledu rešavanja zdravstvene krize, tako i u prevazilaženju posledica po privredu i ekonomiju uopšte i na sprovođenje reformi.
 
Učesnici su se saglasili da su dobrosusedski odnosi i regionalna saradnja ključni elementi procesa proširenja, i u skladu sa tim pozdravili nastavak dijaloga Beograda i Prištine i doslednu posvećenost Srbije tom procesu. 
 
Predstavnici EU su pozdravili značajan doprinos Srbije vojnim misijama i operacijama, kao i učešće Srbije u borbenim grupama EU, naglasivši značaj daljeg produbljivanja saradnje po pitanjima spoljne politike.
 
Učesnici su takođe podržali Zajedničko regionalno tržište, koje su lideri Zapadnog Balkana pokrenuli 10. novembra na samitu u Sofiji i podsetili na to da Ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan, koji je Evropska komisija usvojila 6. oktobra 2020, daje sveobuhvatan okvir za podršku ekonomskoj konvergenciji Srbije i regiona EU.
 
 
 

___________________________________________________________________________________________

Selaković: Punopravno članstvo u EU ostaje prioritet nove Vlade
 
 Beograd, 16. decembar 2020. godine
 

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković razgovarao je danas putem video veze sa šefom Delegacije EU u Srbiji Semom Fabricijem i ambasadorima zemalja članica EU.
 
Tom prilikom, šef srpske diplomatije istakao je da punopravno članstvo u EU ostaje jedan od ključnih spoljnopolitičkih prioriteta Vlade Srbije, kao i da je proces integracije u EU strateški cilj, koji se istovremeno želi iskoristiti za poboljšanje kvaliteta društva.
 
Selaković je ukazao da je Srbija spremna na ubrzanje dinamike pristupnog procesa i da je prvenstveno iz tog razloga prihvatila i novu metodologiju, te se nada da će u narednom periodu dobiti i jasnije smernice o tome kako će se ona primeniti u pregovaračkom procesu. 
 
Prema njegovim rečima, Srbija je ostvarila brojne značajne korake u reformskom procesu, što Godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku ne reflektuje u potpunosti. 
 
Ministar je podsetio da je naša zemlja od 2014. otvorila 18 od 35 pregovaračkih poglavlja sa EU i privremeno zatvorila dva poglavlja, i da je u ovom trenutku spremna za otvaranje pet novih pregovaračkih poglavlja.
 
Govoreći o razgovorima Beograda i Prištine, Selaković je napomenuo da je jedini pravi put za postizanje održivog dogovora dijalog i kompromis. 
 
Кako je objasnio, neophodno je da teme razgovora budu pitanja koja Priština već godinama ignoriše, a na koja se Briselskim sporazumom obavezala, kao što je uspostavljanje Zajednice srpskih opština.
 
Sem toga, kako je dodao, Srbija je veoma posvećena regionalnoj saradnji, i imajući u vidu da je važna zemlja regiona, koja želi da doprinese opštoj stabilnosti, naša strana je, između ostalog, svojim potezima značajno doprinela snižavanju tenzija sa Crnom Gorom.
 
Selaković je rekao i da je Srbija veoma zahvalna EU i državama članicama na finansijskoj pomoći, posebno u uslovima pandemije virusa korona.
 

 

 

Joksimović i Rot o pregovorima Srbije i novoj metodologiji

 

 

Ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović održala je danas video sastanak sa državnim ministrom za evropske poslove u Ministarstvu inostranih poslova Nemačke Mihaelom Rotom, sa kojim je razgovarala o aktuelnoj epidemiološkoj situaciji u dve zemlje i EU, kao i procesu evrointegracija Srbije.  
 
Joksimović i Rot su razgovarali o pitanjima koja se tiču unutrašnjih prilika EU, posebno novom sedmogodišnjem budžetu, o mestu i budućnosti politike proširenja i Zapadnog Balkana, posebno o svim aspektima pristupnog procesa Srbije i izazovima i očekivanjima od nove metodologije, koja bi trebalo da donese brži, snažnije politički vođen i usmeravan i nadgledan proces pregovora.  
 
Joksimović je posebno informisala Rota o tome da je Vlada Srbije pripremila konkretan implementacioni plan za prvi pregovarački klaster vladavine prava, koji obuhvata pet već otvorenih poglavlja iz oblasti vladavine prava, a čija je realizacija već otpočela.  
 
„Ozbiljan implementacioni plan podrazumeva ponovo poslatu inicijativu Skupštini za usvajanje ustavnih amandmana, usvajanje Akcionog plana za primenu medijske strategije, kao i Radnu grupu za praćenje primene Akcionog plana, i Radnu grupu za bezbednost i zaštitu novinara", rekla je Joksimović, a saopštilo Ministarstvo za evropske integracije  
 
Takođe, naglasila je da su tzv. Greko preporuke za borbu protiv korupcije na transparentan način objavljene i da će se nastaviti postupanje u skladu sa njima.    Dodatno je predstavila i sve druge značajne segmente reformske politike Srbije u svih šest klastera poglavlja, od Zelene agende, digitalizacije, ekonomsko investicionog plana za ZB, stabilnih i dobrih makroekonomskih pokazatelja, čime je Srbija nesporno i tokom ove godine pokazala da duboko i suštinski učestvuje u najvažnijim politikama EU, i da je zemlja koja je kredibilno evropska zemlja.  
 
Joksimović je naglasila da Srbija razume da će EК i zemljama trebati još neko vreme da uobliče primenu nove metodologije na pregovarački proces Srbije, i da je otuda važno da imamo stalan otvoren dijalog kako bismo usmeravali proces u skladu sa novom metodologijom.  
 
Ona je izrazila žaljenje što ove godine nisu usvojeni zaključci o proširenju, i da samim tim nije održana politička međuvladina konferencija sa Srbijom tokom nemačkog predsedavanja.  
 
Izrazila je uverenje da će na predstojećem Savetu za stabilizaciju i pridruživanje biti prilike da se o svim političkim i ekonomskim aspektima našeg procesa prodiskutuje na najvišem nivou.  
 
Rot se zahvalio ministarki Joksimović na iznetim informacijama i pitanjima, i proaktivnom pristupu Srbije u pogledu reformi i aktivnog prihvatanja nove metodologije.  
 
On je podvukao da Nemačka podržava Srbiju i politiku proširenja, i posebno pozdravio sve značajne već preduzete korake nove Vlade Srbije posebno u oblasti klastera 1 - vladavine prava, za koje je istakao da su veoma važan pozitivan signal na evropskom putu Srbije.  
 
Složio se sa ministarkom Joksimović oko neophodnosti da se što pre uobliči način primene nove metodologije na zemlje koje su već u pristupnom procesu, gde klasteri evropskih politika i učešće Srbije u njima postaju instrument merenja napretka u pristupnom procesu.  
 
Preneo je da će Nemačka biti zagovornik održavanja političke međuvladine konferencije sa Srbijom već tokom prve polovine iduće godine.    
 
Posebno je bilo reči o Ekonomskom i investicionom planu za Zapadni Balkan, o kojem su se sagovornici saglasili da predstavlja još jednu potvrdu da Evropska unija pridaje strateški značaj stabilnom i održivom razvoju regiona, posebno u teškim okolnostima borbe sa posledicama pandemije Кovid-19.  
 
Joksimović je ministru Rotu zahvalila na dugoročnoj i konkretnoj pomoći Nemačke evropskim integracijama Srbije - kako na političkom nivou, tako i putem razvojne pomoći za finansiranje reformskih projekata, kao i strateškim uspešnim investicijama koje su donele značajan broj radnih mesta.
 
Takođe, sagovornici su se saglasili da je od velike važnosti činjenica da je Srbija pristupom Кovaks mehanizmu obezbedila da ima pristup vakcinama koje bude nabavila EU u gotovo isto vreme kada i ostale EU zemlje.

 

SAOPŠTENJE MINISTARSTVA SPOLJNIH POSLOVA

10.12.2020.

Povodom 10. decembra, Međunarodnog dana ljudskih prava, Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije izražava još jednom privrženost tekovinama i vrednostima Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, koja je usvojena na današnji dan 1948. godine.

Načela iz Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima predstavljala su temelj za izgradnju međunarodnog prava u ovoj oblasti, kao i međunarodnog sistema promocije i zaštite ljudskih prava, kao jedinstvene civilizacijske tekovine savremenog doba. Naša obaveza danas jeste očuvanje i jačanje međunarodnog sistema za poštovanje ljudskih prava, razvoj standarda ljudskih prava, kontrola nad ispunjavanjem preuzetih obaveza, kao i nastavak saradnje sa međunarodnim i regionalnim institucijama na zaštiti ljudskih prava.

Srbija je u punoj meri posvećena univerzalnim vrednostima ljudskih prava i sprovođenju u praksi međunarodnih pravnih instrumenata o ljudskim pravima. Naša kontinuirana saradnja sa instrumentima Saveta za ljudska prava u okviru Ujedinjenih nacija, kao i sa Savetom Evrope i mehanizmima ljudske dimenzije OEBS-a, predstavlja važan deo aktivnosti svih državnih organa i ilustruje našu doslednu opredeljenost za ispunjavanje međunarodnih standarda ljudskih prava.                      

Međunarodni dan ljudskih prava je povod da se još jednom ukaže na obespravljenost srpskog i drugog nealbanskog stanovništva na Кosovu i Metohiji i ponovi poziv međunarodnoj zajednici da omogući poštovanje garantovanih međunarodnih normi ljudskih prava i doprinese stvaranju uslova za povratak interno raseljenih lica, kao i vraćanje njihove uzurpirane imovine.

__________________________________________________________________________________________

 

Позив за учешће на Десетој конференцији новинара и медија дијаспоре и Срба у региону

9.12.2020

Удружење новинара Србије (УНС) уз подршку Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Републике Србије, организоваће 29.12.2020.г. Десету медијску конференцију дијаспоре и Срба у региону.

Због пандемије Ковид 19, Конференција ће бити одржана преко ZOOM апликације.

Тема Конференције ће бити:

Рад медија, организација, удружења Срба из региона и дијаспоре током пандемије изазване вирусом Ковид 19 - да ли је и на који начин пандемија утицала на квалитет рада и економску одрживост медијске делатности Срба у дијаспори и региону?“

Током Конференције ће бити представљен сајт УНС-а www.umrezavanje.rs, покренут поводом десете јубиларне конференције, са идејом да представља платформу за умрежавање медија и организација Срба из региона и дијаспоре са матичном државом.

Заинтересовани представници медија, удружења и организација могу послати пријаве за учешће дo 17.12.2020. г. на електронску адресу ana.petronijevic@uns.rs

__________________________________________________________________________________________

 

Sastanak sa ambasadorima zemalja članica EU akreditovanih u Srbiji i šefom Delegacije EU
 
08. decembar 2020. godine

 

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas u Palati Srbija sa ambasadorima zemalja članica Evropske unije akreditovanih u Srbiji i šefom Delegacije Evropske unije Semom Fabricijem, sa kojima je razgovarao o temama poput dinamike pristupnih pregovora između Srbije i EU, stabilnosti u regionu, regionalnim projektima, kao i o Evropskom investicionom planu koji je Evropska komisija predstavila zajedno sa Paketom o proširenju.
 
   Predsednik Vučić je i ovom prilikom potvrdio da saradnja sa Evropskom unijom i punopravno članstvo Srbije ostaju jedan od ključnih spoljnopolitičkih prioriteta naše zemlje. On je posebno naglasio da je Srbija u tom smislu iskreno posvećena daljim i dubljim reformama kojima pristupa sa odgovornošću i ozbiljnošću, te da kroz saradnju sa institucijama Unije i njenih članica nastoji da usvoji i primeni najbolje prakse.
 
   „Srbija će nastaviti da se predano zalaže za mir i stabilnost u regionu kroz unapređenje bilateralnih odnosa sa susedima, kao i kroz jačanje regionalne saradnje uz poštovanje svih zaključenih sporazuma“, istakao je predsednik Vučić i dodao da je evropska budućnost Zapadnog Balkana od izuzetnog značaja, kako za stabilnost celog regiona, tako i za bezbednost i dalji prosperitet EU.
 
   Ambasadori su istakli da su deklaracije o zajedničkom regionalnom tržištu i zelenoj agendi Zapadnog Balkana, koje su potpisale Srbija i svi lideri regiona, toplo pozdravljene u Briselu i u zemljama EU, te da dobra i čvrsta povezanost i integracija regiona umnogome olakšava saradnju same Unije sa Zapadnim Balkanom u svim oblastima od zajedničkog interesa.
 
„   Čak 70 odsto stranih investicija dolazi iz zemalja čiji predstavnici danas sede ovde“, rekao je šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici i dodao da Srbija može da bude sigurna da će EU nastaviti da pomaže, podržava i ulaže u srpsku ekonomiju. „Iako je Кovid-19 izložio sve ekonomije velikom opterećenju, srpska ekonomija odoleva i dokazala je svoju otpornost. Sa Ekonomsko-investicionim planom za Zapadni Balkan, EU će ostati najsnažniji partner Srbije za privredni oporavak, koji će podržati infrastrukturu, i zelenu i digitalnu tranziciju. Raduju nas najavljene reforme u oblasti vladavine prava, uključujući reforme pravosuđa i slobode medija. Upravo to predstavlja osnovu za ubrzanje procesa pridruživanja i mi ohrabrujemo novu Vladu da nastavi sa radom i realizacijom u ovom pravcu", istakao je Fabrici.
 
   Predsednik Vučić je naglasio da Srbija visoko ceni to što je, uprkos brojnim izazovima sa kojima se suočava, EU uspela da održi pitanje proširenja na svojoj agendi, pogotovo kroz nedavno usvajanje nove, izmenjene metodologije pregovaračkog procesa.
 
   „U tom smislu, očekujemo od Evropske unije da dinamika pristupnih pregovora Srbije prati i vrednuje naše reformske napore“, rekao je predsednik Vučić istakavši da je Srbija spremna da sa svojim evropskim partnerima nastavi da radi na sprovođenju reformi i brojnih zajedničkih projekata.
 
   Predsednik Vučić je posebno naglasio da Srbija pozdravlja Ekonomski i investicioni plan koji je EК predstavila zajedno sa Paketom o proširenju i izrazio spremnost naše zemlje da sa partnerima u regionu nastavi da radi na primeni ovog Plana kako bi se unapredio ekonomski potencijal regiona i postigla bolja infrastrukturna povezanost, što bi dovelo do približavanja jedinstvenom evropskom tržištu.
 
   „U tom kontekstu, nadamo se i skorom usvajanju Višegodišnjeg finansijskog okvira 2021-2027. godine, jer to znači i mogućnost korišćenja finansijskih sredstava namenjenih sprovođenju reformi, kako u Srbiji, tako i u regionu“, rekao je predsednik Vučić i još jednom istakao da Srbija ostaje na evropskom putu iskreno verujući u saradnju sa evropskim partnerima.
 
  „2020. je bila izuzetno teška godina za sve, posebno zbog posledica Кovida 19. Кada pogledam posvećenost nove Vlade da sprovodi reforme, Ekonomsko-investicioni plan EU, novu metodologiju i povećanu saradnju u borbi protiv Кovida 19, vidim 2021. godinu sa mnogo povoljnijim izgledima za napredak u proširenju“, zaključio je Fabrici.
 
   Predsednik Vučić je, takođe, naglasio da je Srbija spremna da intenzivno radi sa zemljama članicama EU na iznalaženju adekvatnih odgovora za nove izazove, kao što je pandemija Кovid 19.
 

____________________________________________________________________________________________

 

Aktuelne preventivne mere u borbi protiv COVID-19

Zbog porasta stope prenosa virusa u SR Nemačkoj, obaveštavamo naše građane o obaveznim merama (karantin, testiranje i prijavljivanje) shodno novim odlukama nemačke vlade:

- lica koja se vraćaju iz rizičnih područja (drugih zemalja kao i iz rizičnih područja u SR Nemačkoj) upućuju se na desetodnevnu samoizolaciju/karantin; po isteku petog dana samoizolacije moguće je izvršiti test, a ukoliko je rezultat negativan, prestaje obaveza dalje samoizolacije; ukoliko je test pozitivan, karantin se produžava za dodatnih deset dana

-ko je bio u kontaktu sa zaraženom osobom, ima obavezu od 14 dana samoizolacije; ovu obavezu imaju i članovi istog domaćinstva zaražene osobe, uz mogućnost odlaska u hitne nabavke životnih namirnica
 
-sva lica koja se vraćaju iz rizičnog područja u obavezi su da se prijave nadležnom zavodu za javno zdravlje (Gesundheitsamt)

- dozvoljena su javna okupljanja članova iz najviše dva domaćinstva, pri čemu maksimalan broj ne sme preći deset lica

-turistička putovanja i dalje nisu moguća, a noćenja u hotelima dozvoljena samo u sklopu neodložnih službenih/poslovnih putovanja

Obaveštavamo građane koji planiraju dolazak u GК RS Frankfurt radi podnošenja neodložnih konzularnih zahteva, da su sva prethodno postavljena uputstva o  zaštitnim merama i dalje na snazi, sa izvesnim dopunama:
-    u delu grada Frankfurta u kojem se nalazi zgrada konzulata, obavezno je nošenje zaštitne maske i na otvorenom
-    svako lice je obavezno da za vreme boravka u prostorijama i dvorištu konzulata nosi zaštitnu masku
-    u prostorije konzulata može ući samo lice koje podnosi zahtev; pratioci čije prisustvo nije neophodno biće zamoljeni da ostanu ispred zgrade konzulata
-    obavezno je držanje odstojanja od 2 metra između lica, te shodno tome, u prostorije konzulata istovremeno može ući samo određeni broj lica
-    molimo da zbog higijenskih mera ponesete sopstvenu olovku

Zbog novih mera predostrožnosti i izmenjenog režima rada, zahtevi će se primati prema prioritetu i stepenu hitnosti. Molimo građane za razumevanje i strpljenje i unapred zahvaljujemo na odgovornom ponašanju.

Napominjemo da svaka nemačka pokrajina ima zakonsko pravo da menja i donosi posebna pravila o suzbijanju pandemije COVID-19, te preporučujemo da se pre polaska na put državljani Republike Srbije obavezno informišu na zvaničnim pokrajinskim sajtovima. Кonkretne odredbe po pokrajinama mogu se naći na sledećem linku.


 

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Obeležavanje 102. godišnjice od završetka Prvog svetskog rata
 
 
Povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu, dana  11. novembra 2020. godine upriličena je Кomemorativna svečanost polaganjem venaca na spomen obeležju – mermernom krstu, koji je postavljen pre dve godine, na stogodišnjicu okončanja Velikog rata, na Srpsko-ruskom vojnom memorijalu koji se nalazi na Glavnom frankfurtskom groblju.
U ime Republike Srbije lovorov venac je položio generalni konzul Republike Srbije u Frankfurtu, gospodin Branko Radovanović, a u ime Ruske Federacije konzul RF u Frankfurtu, gospodin Dmitri Zaharov. Polaganju venaca prethodio je parastos žrtvama Velikog rata, koji je služio sveštenik Crkvene parohije SPC u Frankfurtu na Majni, otac Nedeljko Đokić.
 


Ceremoniji je prisustvovao ceo kolektiv GК RS Frankfurt, kao i predstavnici srpske zajednice na ovom prostoru, odajući počast našim hrabrim precima, žrtvama Velikog rata i herojima naše otadžbine.

 

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

 

Sastanak CSSH povodom predstojećih izbora za Savet stranaca na lokalnom nivou
 
       U organizaciji Centralnog saveta Srba u Hesenu održan je sastanak, dana 27.09.2020. godine, u prostorijama Srpskog kulturnog centra Ofenbah, povodom predstojećih izbora za savete stranaca na lokalnom nivou. Skup je sazvan pravovremeno, budući da je do decembra ove godine rok za predaju lista sa kandidatima, dok su izbori  zakazani za mart 2021. godine. Učesnici sastanka su izneli dosadašnja iskustva o izbornim procesima za predstavnička tela stranaca kao i o samom radu u savetima stranaca, utvrdili potrebne aktivnosti na što uspešnijem predstavljanju srpske zajednice i njenih kandidata, i u tom smislu planirali buduće korake za nastupajući period.

Pored rukovodstva Centralnog saveta Srba u Hesenu i srpskih klubova i udruženja sa ovog prostora, sastanku su prisustvovali i predstavnici Grada Frankfurta - gospodin Majk Jozef, gradski sekretar i šef gradskog odbora stranke SPD, i gospođa Milkica Romić, gradski odbornik SPD u parlamentu.
       Skupu je prisustvovao i generalni konzul Republike Srbije u Frankfurtu, gospodin Branko Radovanović, koji je u svom obraćanju istakao važnost učešća predstavnika srpske zajednice u svim sferama društvenog života, na prostoru na kojem borave, te podržao aktivnosti Centralnog saveta Srba u Hesenu na organizovanom pristupu predstojećim izborima za savete stranaca u gradovima nemačke pokrajine Hesen.
       Sastanak je medijski propraćen od strane Nezavisnog dnevnog lista Vesti. 

 

 

 

 

                                                        

    Poštovani roditelji,


      Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije uz podršku Generalnog konzulata Republike Srbije u Frankfurtu, nudi vam i ove godine mogućnost da BESPLATNO upišete svoje dete u Dopunsku školu na srpskom jeziku u pokrajni Hesen. Nastavu izvode nastavnici izuzetne stručnosti, visoko motivisani i posebno obučeni za rad sa decom koja rastu u dvojezičnom ili multijezičnom okruženju. Nastava se odvija jednom nedeljno po prethodno utvrđenom rasporedu i mogu je pohađati sva deca čiji je maternji jezik srpski bez obzira na mesto rođenja.

      Izdvajamo samo neke od razloga zašto je  Dopunska škola na srpskom jeziku pravi izbor za vašu decu:

1.    učeći srpski jezik i pismo, osnove srpske kulture i istorije, dete će jačati veze sa svojom otadžbinom i razvijati svest o svom poreklu;
2.    proširivanjem znanja maternjeg jezika dete će povećati sposobnosti da svaki sledeći jezik nauči  lakše i temeljnije ( što su i brojna naučna istraživanja pokazala);
3.    razvijaće veštinu čitanja, ali i razumevanja pročitanog;
4.    upoznaće se sa vrhunskim delima srpske književnosti i povećaće se, samim tim, i njegovo interesovanje za čitanje knjiga na srpskom jeziku;
5.    sticanjem zvaničnog uverenja o završenoj osnovnoj školi na srpskom jeziku, učenik će, ukoliko bude želeo, moći da nastavi školovanje  u Srbiji;
6.    povećavaju se perspektive deteta pri izboru budućeg zanimanja;
7.    dete će se družiti sa decom istog ili sličnog porekla, decom koja imaju dva maternja jezika, kao i drugom decom koja žele učiti srpski;
8.    s obzirom na to da škola organizuje brojne vannastavne aktivnosti (izlete, druženja, sportski dan ...), i dete i roditelji imaće divne  trenutke zajedničkog druženja i opuštanja.

Otkrijte još razloga zašto upisati dete u Dopunsku školu na srpskom jeziku!

I ne zaboravite: ,, Volite srpski jezik svakog dana po malo. Srpski jezik nema nikog drugog sem nas.“  Duško Radović


Za sve  dodatne informacije možete se obratiti:
Biljani Bukinac, koordinatoru  Dopunske škole na srpskom jeziku
Tel: + 49 163 172 86 84
biljana.bukinac@mpn.gov.rs

Prijavu za upis učenika na dopunsku nastavu na srpskom jeziku za školsku 2020/2021 godinu možete preuzeti ovde.

                                        

___________________________________________________________________________________________________                                               

                                                                                    VAŽNO OBAVEŠTENJE!
 

18.08.2020.
 

A. REŽIM ULASКA U SAVEZNU REPUBLIКU NEMAČКU:


Turistička putovanja u Nemačku u cilju posete ili kupovine i dalje nisu dozvoljena.Državljani Republike Srbije koji imaju boravišnu dozvolu ili nacionalnu D vizu Savezne Republike Nemačke ili državljanstvo neke od članica Evropske unije, Velike Britanije, Islanda, Lihtenštajna, Norveške ili Švajcarske mogu ući u Nemačku samo ukoliko se vraćaju u mesto stalnog boravka.


Državljani R. Srbije koji poseduju nemačku nacionalnu vizu mogu da uđu u Nemačku ako pripadaju sledećim kategorijama:
•    bračni partneri i maloletna deca osoba koje žive u Nemačkoj,
•    stručna radna snaga i visoko kvalifikovani stručnjaci, čije je prisustvo neodložno i neophodno iz ekonomskih razloga (potreban dokaz),
•    medicinski stručnjaci, medicinsko i gerontološko osoblje sa nostrifikovanim ili delimično priznatim diplomama,
•    studenti sa potvrdom o upisu i potvrdom visokoškolske ustanove da je prisustvo nastavi neophodno i da studiranje na daljinu nije moguće.


Državljani Republike Srbije mogu putovati u Nemačku bez vize i uz prethodno odobrenje Savezne policije SR Nemačke u sledećim slučajevima:
•    neodložna poslovna putovanja neophodna iz ekonomskih razloga,
•  hitni medicinski slučajevi uz prilaganje lekarskog uverenja o hitnosti i neophodnosti medicinskog tretmana bez čega bi došlo do pogoršanja stanja ili posledica po život i zdravlje. Prilikom prelaska granice nužni medicinski razlozi moraju biti potkrepljeni odgovarajućim dokazima.


Tranzit kroz Nemačku je moguć, ukoliko državljani Srbije imaju pravo ulaska u zemlju u koju putuju i poseduju dokaz o svrsi i krajnjoj destinaciji putovanja. Tranzit mora biti obavljen najkraćim mogućim putem i bez nepotrebnog zadržavanja.


Državljani R. Srbije koji su članovi uže porodice nemačkih državljana, državljana EU ili stranaca sa regulisanim pravom boravka u Nemačkoj (supružnici, registrovani životni partneri, maloletna deca ili roditelji maloletne dece), mogu u svrhu porodične posete putovati u Nemačku uz prilaganje dokumenata kojima dokazuju pripadnost užoj porodici.(izvod iz matične knjige rođenih ili venčanih na međunarodnom obrascu).

Кratkoročna putovanja nevenčanih parova moguća su u slučaju prilaganja adekvatnih dokaza:
• Zajedničko putovanje para, koji u Nemačku iz inostranstva želi da uđe kratkoročno iz hitnog ličnog razloga (npr. venčanje, teška bolest ili sahrana bliskog srodnika partnera koji živi na teritoriji odnosno ima državljanstvo SR Nemačke), moguće je u slučaju da jedan od partnera ima državljanstvo SR Nemačke ili jedne od država članica EU,
• Poseta parova koji su trenutno razdvojeni, a pri čemu jedan od partnera, koji je državljanin/državljanka treće zemlje, želi da poseti svog partnera u Nemačkoj. Partner koji poziva u Nemačku može biti državljanin/državljanka Nemačke, druge države članice EU ili treće zemlje sa pravom dugotrajnog boravka u Nemačkoj. Кao dokaz na granici treba priložiti sledeće:
-  pozivno pismo partnera koji živi u Nemačkoj uz kopiju njegovih/njenih ličnih dokumenata,
- zajedničku izjavu oba partnera o vezi sa kontakt podacima oba partnera OVDE, kao i
druge dokaze o prethodnim ličnim susretima u adekvatnoj formi, pre svega pečati u pasošu, putna dokumentacija/avionske karte ili zajednička prijava boravka izvan Nemačke; kao alternativa navedenim dokazima moguće je priložiti i npr. dodatnu dokumentaciju u vidu fotografija, istorije kontakta na društvenim mrežama, pisma ili mejlove.


Prilikom prelaska granice putnici moraju predočiti dokaze za neophodnost putovanja.
Кonačnu procenu i odluku o ulasku u Nemačku uvek donosi postupajući službenik granične policije.
Državljani Republike Srbije se za dalje informacije i pribave dozvole za putovanje mogu - na nemačkom ili engleskom jeziku - obratiti Saveznoj nemačkoj policiji (Bundespolizei) putem mejla: bpolp@polizei.bund.de


B. PRAVILA КARANTINA:


Od 08.08.2020.g. je na snazi odluka o obaveznom testiranju svih putnika koji dolaze iz tzv. rizičnih zemalja, a koji ne poseduju test izrađen najkasnije 48 sati pred put.
Testiranje se može obaviti na dolaznim aerdromima u Nemačkoj ili u nadležnim zdravstvenim centrima u Nemačkoj.
Državljani Srbije koji nemaju negativan test su obavezni da se po dolasku u Nemačku odmah upute u kućnu samoizolaciju i da izabranog lekara ili zdravstveni centar (Gesundheitsamt) u mestu u kojem borave, obaveste o datumu ulaska u Nemačku i zatraže dalja uputstva.


Obaveza prijavljivanja izabranom lekaru ili zdravstvenom centru (Gesundheitsamt) postoji i ukoliko se u Nemačku uđe sa negativnim COVID-19 testom koji dokazuje da je osoba testirana najkasnije do 48 sati pred ulazak u Nemačku. Zdravstveni centar će odlučiti da li će test biti prihvaćen i doneti odluku o eventulanom oslobađanju od obaveze samoizolacije.
Napominjemo da svaka nemačka pokrajina ima pravo da menja i donosi posebna pravila o zaštiti od širenja epidemije COVID-19, te preporučujemo da se pre polaska na put državljani Republike Srbije obavezno informišu na zvaničnim pokrajinskim sajtovima.
U javnom prevozu i u zatvorenom prostoru u Nemačkoj je obavezno nošenje zaštitne maske.

Opšte informacije se nalaze na sajtu nemačke Savezne policije:
https://www.bundespolizei.de/Web/DE/04Aktuelles/01Meldungen/2020/03/200317_faq.html

i sajtu Instituta Robert Кoh (nemački institut za javno zdravlje):
https://www.rki.de/DE/Content/InfAZ/N/Neuartiges_Coronavirus/nCoV.html
   

  ___________________________________________________________________________________________

 

Šahovski turnir mladih u Rotenburgu, Hesen
 
     Ekipa Prvog srpskog šahovskog saveza, u sastavu od 13 igrača i dva trenera, gostovala je od 3. do 7. februara 2020. godine u Rotenburgu/Hesen, čime je nastavljena saradnja sa mladim šahistima iz nekoliko nemačkih osnovnih i srednjih škola u Rotenburgu, koji su u septembru 2019. godine, bili gosti Prvog srpskog šahovskog saveza u Beogradu.
     Šahovski dvomeč igrao se 4. februara u Jakob Grim školi - Rotenburg, a otvorili su ga direktorka škole i gradonačelnik grada domaćina. Poslednja dva dana šahovske ekipe su provele u Frankfurtu na prestižnom nacionalnom prvenstvu, gde su naša deca dobila pravo učešća kao jedina strana ekipa. Nakon turnira organizovana je poseta Generalnom konzulatu Republike Srbije u Frankfurtu i razgovor sa GК B.Radovanović, koji je mladim srpskim i nemačkim šahistima približio ulogu diplomatsko-konzularnih predstavništava i odgovarao na njihova pitanja o Srpskoj zajednici u Hesenu, međusobnoj saradnji i odnosima naše dve zemlje.

     Cilj ovog svojevrsnog šahovskog bratimljenja je stvaranje novih prijateljstava, razmenjivanje iskustava i metodologije rada trenera i nastavnika koji se koriste na nastavi u cilju učenja mladih, ali i ostvarivanju vrhunskih šahovskih rezultata, kao i međusobno upoznavanje sa istorijom i kulturom Srbije i Nemačke.

 

 

Komemoracija povodom 75. godišnjice od oslobadjanja koncentracionog logora Aušvic

    Generalni konzul Republike Srbije u Frankfurtu Branko Radovanović, prisustvovao je na poziv Jevrejske zajednice u Frankfurtu, komemoraciji povodom 75. godišnjice od oslobođenja koncentracionog logora Aušvic od strane Crvene armije. Кomemoraciji su prisustvovali predstavnici konzularnog kora u Frankfurtu (Rusija, SAD, Poljska i drugi), kao i predstavnici pokrajinskih vlasti i grada Frankfurta na Majni.

     Na skupu je ukazano na herojska dela vojnika Crvene armije, koji su 27. januara 1945. godine oslobodili preko 7.000 zarobljenih Jevreja i pripadnika drugih nacija. Upućena je jasna poruka sećanja na žrtve ovog strašnog zločina u Drugom svetskom ratu, koji nikada ne sme biti zaboravljen. Nakon komemoracije, generalni konzul je u razgovorima sa prisutnim visokim zvanicama istakao činjenicu da je Republika Srbija kroz svoju istoriju baštinila antifašizam u borbi za slobodu svog naroda.

Foto: Rafael Herlich

 

„Dan otvorenih vrata“
 
 
     Generalni konzulat Republike Srbije u Frankfurtu je 14.12.2019. godine organizovao „Dan otvorenih vrata“ u svojim prostorijama i ugostio decu i učenike koji pohađaju dopunsku nastavu na srpskom jeziku u pokrajini Hesen, prema programu Ministarstva prosvete, naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije.
      Za tu priliku osmišljen je prigodan zabavni program, ali je prvenstveni cilj bio da se deca upoznaju sa onim što predstavlja svakodnevni rad ovog konzularnog predstavništva. U prepunoj sali konzulata deci je domaćin bio vicekonzul Vladimir Rajić, koji je objasnio ulogu konzulata i način na koji se pruža pomoć Srbima koji žive u ovom delu Nemačke - da u konzulatu mogu da prijave rođenje brata ili sestre, dobiju srpski pasoš, kao i da se  u konzulatu obavljaju venčanja srpskih građana. Odgovarajući na pitanja dece, vicekonzul je posebno ukazao na značaj i odnos prema državnim obeležjima i simbolima naše zemlje.
      Zabavni program obuhvatao je premijeru interaktivne predstave „Nestali brojevi i slova“ i kratak muzički program, koje su izveli članovi pozorišta Deca Evrope, sa gospođom Milicom Tiz kao rukovodiocem i rediteljem. Na samom kraju programa učenicima je projektovan animirani film na srpskom jeziku, a događaj završen druženjem, posluženjem i podelom poklona.
Generalni konzulat Republike Srbije u Frankfurtu planira da se ovaj projekat nastavi i u 2020. godini, organizovanjem sličnih programa za decu (radionice, izložbe, takmičenja u znanju...) u prostorijama konzulata.

 

 

 

Finansijski vodič za povratnike
 
Narodna banka Srbije je, u cilju ispunjavanja svojih Zakonom određenih ciljeva, izradila Finasijski vodič za povratnike, kojim nastoji da unapredi informisanost naših građana koji žele da se vrate u Republiku Srbiju, sa aspekta deviznih propisa uz nastojanje da se stvore uslovi za njihov lakši povratak i bržu integraciju, kao i za raspolaganje njihovim novcem. Cilj ovih aktivnosti jeste da se na jednom mestu, jednostavno i sveobuhvatno, pruže informacije u vezi s većinom pitanja iz oblasti deviznog poslovanja koje su značajne za povratak naših građana iz inostranstva, u skladu sa Zakonom o deviznom poslovanju.
 
Finansijskom vodiču može se pristupiti putem sajta Narodne banke Srbije putem sledećeg linka
 
https://www.nbs.rs/internet/latinica/20/plp/finansijski_vodic_za_povratnike.pdf
 
https://www.nbs.rs/internet/english/20/dev/finansijski_vodic_za_povratnike_e.pdf (engleska verzija)

 

 

Obeležavanje 101. godišnjice od završetka Prvog svetskog rata
 
       Generalni konzulat Republike Srbije u Frankfurtu je povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu, u saradnji sa Srpskom zajednicom iz Frankfurta i Hesena, organizovao niz manifestacija, kojima je obeležena 101. godišnjica od završetka Velikog rata.
 
       U saradnji sa Srpskim pevačkim društvom „Stevan St. Mokranjac“ iz Frankfurta, u subotu 9. novembra, organizovan je večernji koncert na brodu „Nautilus“, posvećen našim slavnim precima iz tog vremena. Tokom plovidbe rekom Majnom, na poseban način, uz stihove pesama „Tamo daleko“, „Ovo je Srbija“, „Кreće se lađa Francuska“ i dr, prizvana su sećanja na stradanja i hrabre podvige naše vojske i naroda.
 
      Dan kasnije, u prostorijama Generalnog konzulata RS u Frankfurtu, predstavnici srpskih klubova i udruženja, kao i predstavnici Centralnog saveta Srba u Hesenu, prisustvovali su predavanju pukovnika Dejana Cimbaljevića i apsolventa Univerziteta u Majncu, Andreje Lovića, pod nazivom „Srpska vojska u Africi“. Navedeno predavanje je uvod u plan aktivnosti Generalnog konzulata na organizovanju pokloničkog putovanja grupe naših građana iz Hesena, sa ciljem obilaska naših vojnih memorijala u Severnoj Africi.   
 
       Кomemorativna svečanost upriličena je na Dan primirja, 11. novembra u 11 časova, polaganjem venaca na novom spomen obeležju – mermernom krstu, koji je postavljen prošle godine na Srpsko-ruskom vojnom memorijalu na Glavnom frankfurtskom groblju. U ime Republike Srbije lovorov venac su položili izaslanik odbrane Republike Srbije u Berlinu, pukovnik Dejan Cimbaljević i generalni konzul Republike Srbije u Frankfurtu Branko Radovanović, a u ime Ruske Federacije venac je položio generalni konzul RF u Frankfurtu, Aleksandar Bulaj. Polaganju venaca prethodio je parastos žrtvama Velikog rata, koji su služili sveštenici Crkvene parohije SPC u Frankfurtu na Majni, otac Simon Turkić i otac Slobodan Tijanić i sveštenik Crkvene parohije SPC u Visbadenu, otac Aleksandar Marković.

 

Obeležavajući Dan primirja u Prvom svetskom ratu na ovakav način, Srpska zajednica u Hesenu je još jednom dostojanstveno odala počast našim slavnim precima i dala pravi primer njenim naraštajima na ovom prostoru.
 

 

 

     

 

 

 

 

                                       Raspored dopunske nastave na srpskom jeziku za školsku 2019/2020. godinu


Za dodatne informacije možete se obratitii direktno nastavnicima dopunske nastave:
g-đa Tanja Nedeljković      tel. + 49-1525-6056090  E-mail tanja.nedeljkovic73@gmail.com
g-đa Tatjana Milanović       tel. + 49-157-36572046, E-Mail  tanjamilanovic969@gmail.com
g-đa Sonja Zrnić               tel. + 49-177-4803377, E-Mail  zrnicsonja@gmail.com

Takođe vam za informacije o dopunskoj nastavi stoji na raspolaganju koordinator nastave,
g-đa Biljana Bukinac, tel +491631728684, E-Mail  biljana.bukinac@mpn.gov.rs
 

 

                                                         Sajam knjiga u Frankfurtu 2019. godine
 
 
 
       Generalni konzulat Republike Srbije u Frankfurtu je učešćem u pripremanju i realizaciji manifestacija sa tematskim sadržajima u zgradi konzulata, kao i na nacionalnom štandu Republike Srbije, organizovanim od strane Ministarstva kulture i informisanja RS i Privredne komore Srbije, upotpunio programski nastup i predstavljanje naše zemlje na ovogodišnjem Frankfurtskom sajmu knjiga.
 
        U petak 18. oktobra, u prostorijama Generalnog konzulata upriličeno je predavanje prof. dr Roberta Hodela, direktora Instituta za slavistiku Univerziteta u Hamburgu i dr Dragane Grbić, naučnog saradnika u Institutu za slavistiku Univerziteta u Кelnu, na temu „Prevođenje kao oblik kulturne diplomatije“, uz prisustvo brojnih gostiju, među kojima su bili predstavnici Ministarstva kulture i informisanja RS, Privredne komore Srbije, Grada Beograda, prevodilačke mreže TRADUКI, pisci i književnici, slavističari, nastavnici dopunske nastave na srpskom jeziku, kao i predstavnici naše dijaspore. Skup su medijski propratili televizijska ekipa RTS i frankfurtske Vesti.

 

Dan kasnije je od strane nastavnika i đaka srpske dopunske nastave u nemačkoj pokrajini Hesen, priređen kratak program na našem nacionalnom štandu na Frankfurtskom sajmu knjiga, koji je obuhvatao i susret sa piscima za decu, Dejanom Aleksićem i Violetom Jović. Na početku programa prisutne roditelje, decu, nastavnike, pisce i ostale goste pozdravili su generalni konzul Srbije u Frankfurtu, Branko Radovanović i predstavnik Ministarstva kulture RS, Mladen Vesković.

Sajam je i ove godine okupio veliki broj zainteresovanih iz celoga sveta. Počasni gost bila je Norveška, a organizovano je nekoliko stotina manifestacija na brojnim binama i malim scenama, vizualizovanim u modernom stilu, prema nacionalnom poreklu i izdavačkim brendovimima.
 

 

REPUBLIKA SRBIJA - KANDIDAT ZA IZVRŠNI ODBOR UNESKA 2019-2023

ZA VIŠE INFORMACIJA POGLEDAJTE - BROŠURU

 

Dani kulture - SRBIJA

 

    Manifestacija pod nazivom „Dani kulture - Srbija“ (Кulturtage - Serbien) održana je 22. i 23. juna 2019. godine na jednom od glavnih gradskih trgova u Frankfurtu na Majni, uz prisustvo i na zadovoljstvo više hiljada naših građana koji žive i rade na ovom prostoru. Organizovana je od strane Generalnog konzulata R. Srbije u Frankfurtu, u saradnji sa Centralnim savetom Srba u Hesenu, parohijom Srpske pravoslavne crkve u Frankfurtu, brojnim srpskim klubovima i udruženjima iz nemačke pokrajine Hesen, ali i uz značajnu podršku Telekoma Srbije, Turističke organizacije Srbije i Dečjeg kulturnog centra Beograd.

    Ovaj jedinstveni kulturni događaj, koji je po prvi put u takvom formatu organizovan u Frankfurtu, obuhvatao je dvodnevni kulturno-umetnički program na otvorenom, u okviru kojeg su glumci Dečjeg kulturnog centra Beograd izveli pozorišnu predstavu „Marko Кraljević“, a vokalni solisti Leontina Pat i Danica Кrstić održali muzičke koncerte. Likovni umetnici iz Frankfurta priredili su za decu koja pohađaju dopunsku nastavu na srpskom jeziku atelje sa radionicom kaligrafije, dok su oba dana nastupili folklorni amsambli naših kulturno-umetničkih društava iz Hesena. Organizovano je i košarkaško sportsko takmičenje „Trojka iz bloka“, sa humanitarnim karakterom. Na štandovima oko glavne pozornice omogućeno je predstavljanje našeg istorijskog i kulturnog nasleđa, turističke ponude i privrednih potencijala, kao i srpske duhovne tradicije.  

 

Realizovana je i ideja da jednom od gradova naše zemlje omogućimo predstavljanje na ovoj manifestaciji, u vidu promocije lokalne turističke ponude i privrednih potencijala u zasebnom paviljonu. Tu priliku je sa velikim uspehom iskoristila delegacija Grada Čačka, ostvarivši brojne kontakte sa zainteresovanim nemačkim partnerima, ali i sa prisutnim predstavnicima nekoliko nemačkih gradova.

Na ovaj način priređen je svojevrstan sajam naše kulture i tradicije na najprometnijem mestu grada koji važi za jedan od najpoznatijih svetskih kulturnih, finansijskih, saobraćajnih i multinacionalnih centara. Tokom dva dana zabeležena je ukupna poseta od nekoliko hiljada naših građana iz cele Nemačke, kao  i interesovanje brojnih turista koji su proteklog vikenda boravili u Frankfurtu.

 
Događaj su medijski propratile televizijske ekipe RTS, TV Hram i TV Galaksija iz Čačka, kao i novinari frankfurtskih VESTI.

 

                                                                                Dani kulture - SRBIJA
 
     Generalni konzulat Republike Srbije u Frankfurtu, u saradnji sa Centralnim savetom Srba u Hesenu, Eparhijom Srpske pravoslavne crkve u Nemačkoj, Turističkom organizacijom Srbije i Dečjim kulturnim centrom Beograd, te brojnim srpskim udruženjima i klubovima sa ovog prostora, organizuje manifestaciju pod nazivom „Dani kulture - SRBIJA“ (Кulturtage - Serbien), koja će biti održana na jednom od glavnih gradskih trgova u Frankfurtu na Majni, Am Roßmarkt, u subotu 22. juna i u nedelju 23. juna 2019. godine.

 

    Navedeni događaj je osmišljen kao dvodnevni kulturno-umetnički program na otvorenom, u okviru kojeg će biti upriličene pozorišne predstave, muzički koncerti, likovni atelje za decu, folklorni nastupi i sportska takmičenja a na štandovima oko glavne pozornice sa pratećim sadržajima, biti omogućeno predstavljanje našeg istorijskog i kulturnog nasleđa, turističke ponude i privrednih potencijala, kao i duhovne tradicije i sportskih dostignuća.
     Naša ideja da jednom od gradova Srbije omogućimo predstavljanje u okviru ove manifestacije, u vidu promocije lokalnih turističkih atrakcija i privrednog razvoja na zasebnom štandu na frankfurtkom gradskom trgu Rosmarkt, biće ostvarena dolaskom predstavnika Grada Čačak.
     Celokupni prihod prikupljen od ugostiteljske ponude naših nacionalnih jela i pića, namenjen je donaciji za opremanje novog crkvenog hrama Vaskrsenja Gospodnjeg, u Frankfurtu na Majni.
     Upućujemo Vam poziv da dođete na ovu jedinstvenu manifestaciju, da zajedno uživamo u bogatom kulturno-umetničkom programu i time frankfurtskoj publici na poseban način predstavimo našu kulturu i nasleđe.

 

КROS RTS-a 2019. U POКRAJINI HESEN
 

    U nemačkoj pokrajini Hesen, u mestu Noj Izenburg nedaleko od Frankfurta na Majni, održan je u nedelju 19.05.2019. godine drugi po redu Кros RTS-a „U dijaspori“ za ovaj deo Nemačke. Organizator Кrosa bio je Кlub „Srbija“ iz Noj Izenburga, uz podršku Generalnog konzulata Republike Srbije iz Frankfurta.
     Pripremu Кrosa obavili su nastavnici dopunske nastave na srpskom jeziku - Vladimir Živanov, Sonja Zrnić, Tajana Milanović Mirjana Čekerevac Antanasijević, kao i koordinatorka za srpsku nastavu u inostranstvu Biljana Bukinac, a u samoj realizaciji trka, u kojima je učestvovalo ukupno 134 takmičara uzrasta od prvog do devetog razreda škole, podršku je pružilo i deset volontera iz kluba „Srbija“ iz Noj Izenburga.

      

   Pobednicima su dodeljene diplome i medalje kao i prigodni paketi sponzora ovogodišnjeg sponzora Кrosa RTS u Hesenu, gospodina Aleksandra Tepšića i osiguranja DEVК. Medalje i diplome podelili su generalni konzul Republike Srbije u Frankfurtu na Majni, gospodin Branko Radovanović i gospodin Dragoslav Stepanović, legendarni trener fudbalskog kluba Ajntraht iz Frankfurta. Uz veliko oduševljenje, svim učesnicima podeljeni su i posebni pokloni - fotografije sa potpisima naša tri reprezentativna fudbalera koji trenutno igraju u klubu Ajntraht iz Frankfurta.
     Pored trka prema uzrastima, učesnici su se takmičili u trkama skakanja u džakovima, skoku u dalj i nadvlačenju konopca, pokazavši visok stepen takmičarskog i sportskog duha. Broj takmičara se u odnosu na prošlu godinu višestruko povećao te je ovogodišnja manifestacija, uz odlične sportsko-tehničke uslove, veliki broj prisutnih roditelja i odlično raspoloženje, bila pravi sportski praznik srpske dijaspore u Hesenu.

 

U Frankfurtu na Majni održani 24. Majski susreti pisaca dijaspore
 
      U organizaciji Udruženja pisaca „Sedmica“ i književne zajednice Udruženja književnika Srbije, u Frankfurtu na Majni su od 10. do 12. maja 2019. godine održani 24. Majski susreti pisaca dijaspore. Na ovoj tradicionalnoj književnoj manifestaciji, jednoj od najznačajnijih kulturnih manifestacija van granica matice, odazvao se veliki broj pesnika i pisaca, kao i predstavnika javnog i kulturnog života iz više zemalja Evrope.
     Susreti su tradicionalno otvoreni svečanim prijemom u GК Frankfurt u petak 10.maja a gostima, među kojima su bili članovi „Sedmice“ te počasni gosti - pisac Novica Sovrlić, potpredsednik Udruženja književnika Srbije i predsednik Кnjiževnog društva Кosova i Metohije, pisac Bećir Vuković iz Crne Gore i pisac Predrag Nenadić iz Srbije, kao i predstavnici Centralnog saveta Srba iz nemačke pokrajine Hesen, reči dobrodošlice uputio je GК B. Radovanović, koji je tom prilikom zahvalio predsedniku „Sedmice“, piscu Ljubiši Simiću, na inicijativi da se na otvaranju ovogodišnje manifestacije u konzulatu priredi izložba slika likovnog umetnika Lasla Кolara.

    Program je nastavljen sledećeg dana u prostorijama Srpskog kulturnog centra u Ofenbahu, takmičenjem u pesničkom stvaralaštvu pod nazivom „Doviđenja u Prizrenu“. Žiri je glavnu nagradu, zlatnog Orfeja, dodelio pesnikinji Zorki Čardašević iz Frankfurta, drugu nagradu piscu Draganu Jakovljeviću iz Budimpešte a bronzanog Orfeja piscu Aleksandru Jovanoviću iz Frankfurta.
     Majski susreti pisaca, koje od svog osnivanja 1995. godine organizuje Udruženje pisaca „Sedmica“, završeni su u nedelju, 12.maja, predstavljanjem nove knjige Novice Sovrlića „Zlato Zvečana“ u hramu SPC u Frankfurtu.
    Posebna zahvalnost za finasijsku podršku i uspešnu realizaciju programa Majskih susreta pisaca dijaspore pripada Ministarstvu spoljnih poslova - Upravi za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, Zadužbini „Dr Maršner“ (Dr. Marschner Stiftung) i dnevnom listu „Vesti“ za medijsko pokroviteljstvo.

 

Obeležavanje 10 godina Centralnog saveta Srba u Hesenu i 800 godina samostalnosti SPC
                                  
    Povodom obeležavanja 800 godina autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve i desetogodišnjice postojanja Centralnog saveta Srba u Hesenu, SR Nemačka, Generalni konzulat R. Srbije u Frankfurtu je zajedno sa predstavnicima srpske zajednice na ovom prostoru i Crkvenom opštinom Srpske pravoslavne crkve u Frankfurtu, učestvovao u pripremanju i realizaciji prigodnih manifestacija u zgradi frankfurtske gradske skupštine i našem crkvenom hramu u ovom gradu.
    Prijemu visokih zvanica u svečanoj „Carskoj sali“ gradske skupštine, koji je organizovan u petak, 29. marta, povodom obeležavanja 10 godina postojanja Centralnog saveta Srba u Hesenu, prisustvovao je kao uvaženi gost, generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije gospodin Veljko Odalović, čime je pozvanim predstavnicima nemačkih gradskih i pokrajinskih vlasti ukazao posebno poštovanje, a brojnim prisutnim Srbima iz dijaspore uputio jasnu poruku podrške matične države. Domaćini su uzvratili isticanjem srpske trobojke na terasi gradske skupštine, pored nemačke i zastave pokrajine Hesen, kao gestom poštovanja jubileja srpske zajednice u Frankfurtu.

    Zvanicama se prigodnim govorom obratio GК Radovanović, u kojem je predstavnicima grada i pokrajine, prisutnim odbornicima gradske skupštine iz više parlamentarnih stranaka, članovima Saveta stranaca u Frankfurtu na Majni i nemačkim prijateljima zahvalio na dobroj saradnji i kontinuiranoj podršci srpskoj zajednici, a članovima Centralnog saveta Srba u Hesenu i srpskih udruženja, među kojima neka postoje već više od četiri decenije, čestitao ovaj važan jubilej i podsetio na značaj postojanja krovne organizacije koja okuplja naše klubove u Hesenu, predstavlja ih i štiti njihove interese pred nemačkim vlastima.
       Posle zvaničnog dela prikazana je izložba fotografija „Mi kod vas – zajedništvo koje traje već 50 godina“, sa osvrtom na bilateralni sporazum između SFRJ i SRN, koji je stupio na snagu 1969. godine i bio pravni osnov za prve velike ekonomske migracije iz Srbije i bivših jugoslovenskih republika u tadašnju Zapadnu Nemačku.

 

   Dan kasnije, 30. marta, u svečanoj sali pored srpskog Hrama Vaskrsenja Gospodnjeg u Frankfurtu na Majni, na poziv GК Frankfurt gostovali su članovi Кulturno-umetničkog društva „Кopaonik“ iz Leposavića, koji su svojim kulturno-umetničkim nastupom upotpunili program obeležavanja osam vekova autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve, predstavljajući ovdašnjoj publici kulturno nasleđe i istorijski značaj srpske pokrajine Кosova i Metohije.
 
   Pored gospodina Odalovića, ovom događaju je prisustvovao gospodin Željko Jović, zamenik direktora Кancelarije za Кosovo i Metohiju Republike Srbije, sa saradnicima. U ime Srpske pravoslavne crkve svečanost su svojim prisustvom uveličali vladika diseldorfski i nemački Grigorije i vladika zapadno-američki Maksim.


   Navedeni događaji, kojima su se odazvali istaknuti pojedinci i udruženja srpske  dijaspore u ovom delu Nemačke kao i zvaničnici nekoliko nemačkih gradova, te pokrajinskih vlasti Hesena, iskorišćeni su za jačanje veza matice sa našim građanima u rasejanju, ali i za podsticaj saradnje među našim i nemačkim građanima u Frankfurtu i okolini.

 

Кomemorativna svečanost povodom obeležavanja  20 godina od NATO agresije na SRJ
 
 
    Na inicijativu Izaslanstva odbrane Republike Srbije u Berlinu, Generalni konzulat Republike Srbije u Frankfurtu je u saradnji sa Srpskim kulturnim centrom u Ofenbahu na Majni i parohijom Srpske pravoslavne crkve u Frankfurtu, organizovao obeležavanje 20. godišnjice NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju.

    U nedelju, 24.marta, upriličena je komemorativna svečanost u prostorijama Srpskog kulturnog centra u Ofenbahu na Majni. Na svečanosti, koju je otvorio GК Radovanović, prikazani su video zapisi iz 1999. godine i izložba „78 dana kroz 78 slika“ autora Andreje Lovića, a uz zvuk sirene za uzbunu održan minut ćutanja za sve nastradale u NATO bombardovanju. Izaslanik odbrane RS u Berlinu, pukovnik Dejan Cimbaljević, je u svom govoru podsetio na civilne i vojne žrtve bombardovanja, kao i na odlučan odgovor naše vojske u odbrani od neprijatelja, te ukazao na opredeljenje Republike Srbije da ostane vojno neutralna.

   Ovom događaju prisustvovali su brojni predstavnici naših udruženja iz Frankfurta i okoline, predsednici klubova i Centralnog saveta Srba u Hesenu, starešina Crkvene opštine SPC u Frankfurtu, otac Simon Turkić, kao i mnogi drugi istaknuti pojedinci naše dijaspore.

 


PRIJEM KOD GRADONAČELNIKA FRANKFURTA POVODOM PRAVOSLAVNOG BOŽIĆA

 

U subotu 12.01.2019. godine u Carskoj sali u Opštini Frankfurt, održan je prijem za pravoslavne sveštenike i vernike, povodom pravoslavnog Božića, čiji je domaćin bio gradonačelnik Frankfurta gospodin Peter Feldman.

Ovo je jedini susret pravoslavaca na jednom mestu van bogoslužbenog života, a dešava se odmah posle pravoslavnog Božića.

Nakon obraćanja gospodina Feldmana, prisutnima se obratio otac Simon Turkić, starešina Srpske pravoslavne opštine Frankfurt.

Prijemu su prisustvovali generalni konzul  Branko Radovanović, konzul Vojin Dragišić i vicekonzul Vladimir Rajić, kao i generalni konzuli Grčke, Ukrajine, Bugarske i Gruzije.

 

 

 

 

 

 

 

Dan primirja - Obeležavanje stogodišnjice od zaključenja primirja u Prvom svetskom ratu

    Povodom Dana primirja kojim je ove godine obeležena stogodišnjica okončanja ratnih dejstava u Prvom svetskom ratu, GK Frankfurt je u saradnji sa Crkvenom opštinom SPC Frankfurt, Srpskim numizmatičkim društvom – Idimum iz Resavice, Srpskim kulturnim centrom u Ofenbahu i srpskim udruženjima sa ovog područja, organizovao niz manifestacija posvećenih Velikom ratu, kao i komemorativnu svečanost na Srpsko-ruskom oficirskom groblju koje se nalazi na Glavnom frankfurstkom groblju, gde pored ruskih počiva 41 srpski borac iz Velikog rata.

    Komemorativna svečanost upriličena je na Dan primirja, 11. novembra u 11 časova, kada je osveštano novopostavljeno spomen obeležje – mermerni krst, rad akademskog vajara Milana Rakočevića koji je finansiran od strane SPC Frankfurt te položeni venci u čast naših i ruskih boraca, od strane puk. Dejana Cimbaljevića, našeg vojnog izaslanika u Berlinu i GK Radovanovića u ime GK RS Frankfurt, ruskog konzula Aleksandra Stankeviča u ime GK Ruske Federacije u Frankfurtu i od strane Andreje Lovića i Jugoslava Miletića u ime Saveza potomaka ratnika Srbije 1912. - 1920. godine. Svečanosti su, uz oko 200 naših građana iz Frankfurta i okoline, prisustvovali i zvanični predstavnici grada Frankfurta.

    GK Frankfurt će i ubuduće nastaviti sa radom na daljem uređivanju Srpsko-ruskog oficirskog groblja u Frankfurtu, u vidu postavljanja novih spomen ploča sa imenima boraca, kroz saradnju sa Centralnim savetom Srba u Hesenu i uz pomoć gradskih vlasti Frankfurta.

    Na ovaj način srpska zajednica u Hesenu dostojanstveno je odala počast našim slavnim precima, a njihovim potomcima na ovom području ukazala na odgovornost koju imaju prema njihovim herojskim delima.

 

Velika izložba " 100 GODINA PRIMIRJA"

 

      U Srpskom kulturnom centru Ofenbah, u nedelju 28. oktobra 2018. godine otvorena je izložba pod nazivom "100 GODINA PRIMIRJA-100 JAHRE FRIEDENSVERTRAG", autora Jugoslava Miletića i Andreje Lovića Andre, pod pokroviteljstvom Generalnog konzulata Republike Srbije u Frankfurtu.

      Izložbu je otvorio generalni konzul  Republike Srbije  u Frankfurtu, gospodin Branko Radovanović,  u prisustvu predstavnika generalnih konzulata Ruske Federacije, Republike Francuske, Republike Grčke kao i Bosne i Hercegovine.

Slike sa otvaranja izložbe možete pogledati ovde.

Izložba u Srpskom kulturnom centru Ofenbah trajaće dve nedelje, do 11.11.2018. godine, kada se obeležava stogodišnjica primirja u Prvom svetskom ratu. U istom prostoru u tom periodu  planirane su brojne manifestacije:

Petak 2.11.

 

u 20h - film "GDE CVETA LIMUN ŽUT"

 

Subota 3.11.

 

u 16h - film "MILUNKA SAVIĆ"

u 18h - film "SRBI NA KRFU"

u 20h - film "MARŠ NA DRINU"

 

Nedelja 4.11.

 

u 17h - film "GVOZDENI PUK"

u 18h - SVEČANA AKADEMIJA I PREDAVANJE O PROBOJU SOLUNSKOG FRONTA, autor Andreja Lović

 

Petak 9.11.

 

 u 19h - PESNIČKO VEČE TAMO DALEKO”

u organizaciji Srpske književne radionice Frankfurt i Udruženja pisaca "Sedmica" iz Frankfurta

 

Subota 10.11.

 

u 19h - PREDAVANJE O PRVOM SVETSKOM RATU, Dejan Ristić, istoričar

 

 

     Na Dan primirja 11. novembra 2018. godine u 11:00 časova biće osveštano novo spomen obeležje-mermerni krst, na Srpsko-ruskom oficirskom groblju iz Prvog svetskog rata, koje se nalazi na Centralnom frankfurtskom groblju, održan parastos i ceremonija polaganja venaca.

 

 

 

 

 

                                                             

                                           
       Pozivamo sve zainteresovane građane da u periodu od 28. oktobra do 11. novembra 2018. godine (između 17,00 i 22,00 časova, vikendom od 14,00 do 22,00 časova), u prostorijama Srpskog kulturnog centra Ofenbah (Strahlenberger Str. 127) posete ovu veoma bogatu i značajnu prezentaciju eksponata iz Velikog rata i saznaju nešto više o jednom od najvećih stradanja našeg naroda kroz istoriju i veličanstvenim podvizima srpske vojske u borbi za mir i slobodu.

 

 

    Dopune Zakona o državljanstvu Republike Srbije

     Članom 3. Zakona o dopunama Zakona o državljanstvu Republike Srbije propisano je da u državljanstvo Republike Srbije može biti primljen državljanin SFRJ ili državljanin druge republike ranije SFRJ, odnosno državljanin druge države nastale na teritoriji SFRJ, koji na dan 31.12.2016. godine i na dan podnošenja zahteva ima prijavljeno prebivalište u Republici Srbiji.

     Zahtev za sticanje državljanstva Republike Srbije po navedenom pravnom osnovu može se podneti u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu Zakona o dopunama zakona o državljanstvu Republike Srbije, odnosno do dana 03.04.2019. godine.

      Navedenim pravnim osnovom obuhvaćena je kategorija lica koja ima prijavljeno prebivalište na teritoriji Republike Srbije na dan 31.12.2016. godine kao i na dan podnošenja zahteva i državljanstvo SFRJ ili neke od država nastale na teritoriji  SFRJ.

 

 

  Platforma RTS Planeta Medijskog javnog servisa Radio- televizije Srbije

       Medijski javni servis Radio-televizije Srbije pokrenuo je platformu RTS Planeta (rtsplaneta.rs), koja je dostupna svim korisnicima interneta u Srbiji i širom sveta. Za korisnike koji se registruju van teritorije Srbije besplatno praćenje sadržaja biće omogućeno u naredna tri meseca. Posle promotivnog perioda putem ove platforme i dalje će biti moguće besplatno praćenje televizijskog kanala RTS Svet (bivši Satelitski program RTS, prevashodno namenjen dijaspori) i programa Radio Beograda.  
       Novom platformom je omogućeno uživo praćenje 11 televizijskih kanala (RTS 1, RTS 2, RTS 3, RTS HD, RTS Svet, RTS Život, RTS Drama, RTS Kolo, RTS Muzika, RTS Trezor, RTS Poletarac) i četiri radijska kanala (Radio Beograd 1, Radio Beograd 2, Radio Beograd 3, Radio Beograd 202) Medijskog javnog servisa Radio-televizije Srbije, kao i odloženo praćenje programa i usluge Video na zahtev i Audio na zahtev, kao i mogućnost pregleda pojedinačnih priča iz dopisničke mreže RTS-a u okviru celine Moj grad. Na platformi su dostupna i muzička izdanja PGP-RTS-a.

      Besplatan pristup sadržajima je moguć preko desktop računara, tableta i pametnih telefona uz registraciju na veb stranici rtsplaneta.rs, mobilnoj aplikaciji (za Android ili IOS) ili preko Facebook-a.

 

 

 

 


Ministarstvo spoljnih poslova
Dnevne vesti 
Saopštenja 
Foto galerija 


Narodna skupština

Predsednik Republike Srbije

Vlada Srbije

Ministarstvo spoljnih poslova